Берза – пут којим се ређе ишло

Очекивања људи са тржишта капитала је да излазак на берзу у Србији више неће бити пут којим се ређе иде, као и да ће то бити нови импулс за развој српске економије и приватног сектора. Пројекат је покренут у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и консултантском кућом „Прајсвотерхаус куперс”.

По Крнетиним речима, у Србији постоји парадокс да су тренутно најниже каматне стопе на кредите, а да кредити привреди тек незнатно расту иако постоји велика потреба за финансирањем у приватном сектору. С друге стране, из Србије, која вапи за капиталом, месечно се одлива на десетине милиона евра на страна тржишта капитала, чиме се развијају економије развијеније од наше.

Председник Комисије за хартије од вредности Предраг Дедеић рекао је да је уверен да ће ускоро, после 80 година, прва иницијална јавна понуда акција на Београдској берзи (ИПО) угледати светлост дана. Он је нагласио да ће то бити значајан преокрет на Београдској берзи, али да није довољна само једна компанија већ више њих и да треба радити на томе.

Партнер и бивши министар трезора (финансија) Пољске Јацек Соха рекао је да се приватне компаније највише плаше изласка на берзу због објављивања података. – Компанија мора да организује објављивање података, али то не значи само да испричате све о себи. Предузећа се плаше да би конкуренти могли да изграде стратегију на основу података објављених на берзи – рекао је Соха додајући да је европска регулатива у тој области направљена за много веће тржиште од пољског или српског и да је то добро регулисано.

Он је оценио да су највеће компаније у Србији углавном државне и да би бар део њих требало да буде приватизован преко берзе.

Компанија „Финтел енергија” највероватније ће у мају реализовати иницијалну јавну понуду акција (ИПО) на Београдској берзи, рекао је јуче генерални директор „Финтел енергије” Тициано Ђованети, а прикупљени капитал уложиће у реализацију инфраструктурних пројеката у Србији. „Финтел енергија” је ћерка фирма италијанске компаније „Финтел енергија Спа”.

Ђованети је рекао да та компанија жели да сарађује са Београдском берзом пошто у нашој земљи реализују своју највећу инвестицију. Председник Извршног одбора Ерсте банке Србија, Славко Царић, рекао је да нема развијене земље света која нема развијено тржиште капитала и да и у тој области свакако треба да кренемо напред. У развијеним земљама постоји веза између раста бруто домаћег производа (БДП) и локалних берзи.

Саветник председника Привредне коморе Србије, Михаило Весовић, рекао је да је пројекат „Изађи на берзу” важан за целокупну привреду Србије и да ће га ПКС подржати са своје стране. Он је указао да је прошле године у Пољској на берзи прикупљено 1,8 милијарди евра капитала, а на тржиштима капитала у ЕУ чак 340 милијарди евра.

Како је рекао један од проблема наше економије је то што је изузетно отворена и што има велики притисак европског тржишта, који ће све више расти.

Циљ овог пројекта је да помогне развој тржишта капитала у Србији кроз подизање свести о могућностима да компаније из Србије потребан капитал обезбеде изласком на Београдску берзу и пружање неопходне стручне помоћи компанијама за излазак на берзу.

Београдска берза

Београдска берза је првобитно основана 1894. године, а реоснована 1989. године. На врхунцу 2007. године дневно трговање достизало је десет милиона евра, а сада је месечно трговање тек око пет милиона евра. Сада на берзи доминира трговање државним обвезницама, док је трговање акцијама пало на петнаестак одсто. Корпа Белекс15 више нема најпрестижнијих компанија листираних на берзи, већ само 11, јер су остале одлучиле да напусте берзу, јер од тога нису имале много користи, већ само трошак.

У овом тренутку на берзи тргује се хартијама преко 600 српских акционарских друштава, обвезницама Републике Србије и муниципалним обвезницама. Тренутно је 32 брокерско-дилерска друштва и овлашћених банака регистровано за трговину.