Berza – put kojim se ređe išlo

Očekivanja ljudi sa tržišta kapitala je da izlazak na berzu u Srbiji više neće biti put kojim se ređe ide, kao i da će to biti novi impuls za razvoj srpske ekonomije i privatnog sektora. Projekat je pokrenut u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i konsultantskom kućom „Prajsvoterhaus kupers”.

Po Krnetinim rečima, u Srbiji postoji paradoks da su trenutno najniže kamatne stope na kredite, a da krediti privredi tek neznatno rastu iako postoji velika potreba za finansiranjem u privatnom sektoru. S druge strane, iz Srbije, koja vapi za kapitalom, mesečno se odliva na desetine miliona evra na strana tržišta kapitala, čime se razvijaju ekonomije razvijenije od naše.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Predrag Dedeić rekao je da je uveren da će uskoro, posle 80 godina, prva inicijalna javna ponuda akcija na Beogradskoj berzi (IPO) ugledati svetlost dana. On je naglasio da će to biti značajan preokret na Beogradskoj berzi, ali da nije dovoljna samo jedna kompanija već više njih i da treba raditi na tome.

Partner i bivši ministar trezora (finansija) Poljske Jacek Soha rekao je da se privatne kompanije najviše plaše izlaska na berzu zbog objavljivanja podataka. – Kompanija mora da organizuje objavljivanje podataka, ali to ne znači samo da ispričate sve o sebi. Preduzeća se plaše da bi konkurenti mogli da izgrade strategiju na osnovu podataka objavljenih na berzi – rekao je Soha dodajući da je evropska regulativa u toj oblasti napravljena za mnogo veće tržište od poljskog ili srpskog i da je to dobro regulisano.

On je ocenio da su najveće kompanije u Srbiji uglavnom državne i da bi bar deo njih trebalo da bude privatizovan preko berze.

Kompanija „Fintel energija” najverovatnije će u maju realizovati inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) na Beogradskoj berzi, rekao je juče generalni direktor „Fintel energije” Ticiano Đovaneti, a prikupljeni kapital uložiće u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji. „Fintel energija” je ćerka firma italijanske kompanije „Fintel energija Spa”.

Đovaneti je rekao da ta kompanija želi da sarađuje sa Beogradskom berzom pošto u našoj zemlji realizuju svoju najveću investiciju. Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Srbija, Slavko Carić, rekao je da nema razvijene zemlje sveta koja nema razvijeno tržište kapitala i da i u toj oblasti svakako treba da krenemo napred. U razvijenim zemljama postoji veza između rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i lokalnih berzi.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, rekao je da je projekat „Izađi na berzu” važan za celokupnu privredu Srbije i da će ga PKS podržati sa svoje strane. On je ukazao da je prošle godine u Poljskoj na berzi prikupljeno 1,8 milijardi evra kapitala, a na tržištima kapitala u EU čak 340 milijardi evra.

Kako je rekao jedan od problema naše ekonomije je to što je izuzetno otvorena i što ima veliki pritisak evropskog tržišta, koji će sve više rasti.

Cilj ovog projekta je da pomogne razvoj tržišta kapitala u Srbiji kroz podizanje svesti o mogućnostima da kompanije iz Srbije potreban kapital obezbede izlaskom na Beogradsku berzu i pružanje neophodne stručne pomoći kompanijama za izlazak na berzu.

Beogradska berza

Beogradska berza je prvobitno osnovana 1894. godine, a reosnovana 1989. godine. Na vrhuncu 2007. godine dnevno trgovanje dostizalo je deset miliona evra, a sada je mesečno trgovanje tek oko pet miliona evra. Sada na berzi dominira trgovanje državnim obveznicama, dok je trgovanje akcijama palo na petnaestak odsto. Korpa Beleks15 više nema najprestižnijih kompanija listiranih na berzi, već samo 11, jer su ostale odlučile da napuste berzu, jer od toga nisu imale mnogo koristi, već samo trošak.

U ovom trenutku na berzi trguje se hartijama preko 600 srpskih akcionarskih društava, obveznicama Republike Srbije i municipalnim obveznicama. Trenutno je 32 brokersko-dilerska društva i ovlašćenih banaka registrovano za trgovinu.