Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

08.03.2018 у 22:00

Банке одустају од наплате трошкова обраде кредита

Банке, суочене са судским пресудама по којима нису имале право да од клијента наплате трошак обраде кредитног захтева, као да полако почињу да одустају од те праксе у новим уговорима. О томе сведоче најновије рекламе за кредите, било да је реч о кеш, рефинансирајућим или стамбеним зајмовима. Ерсте банка је, на пример, огласила понуду кредита за рефинансирање без обраде кредитног захтева, Интеза банка има акцијску понуду стамбеног кредита, такође без тог трошка, до краја марта, Војвођанска банка има акцијску понуду кеш кредита без те провизије, а Еуро банка је не наплаћује ни за кеш ни за стамбени кредит.

Економија

03.03.2018 у 22:00

Банкари мере коме ће да дају зајам

Запослени у српским компанијама о фирмама у којима раде понекад много више сазнају од банкара него на месту где зарађују хлеб. Просто, плата им стиже редовно, преко рођака и пријатеља су се у ПИО фонду обавестили да им послодавац уплаћује доприносе, а нису залудни да бистре финансијске извештаје о пословању на сајту Агенције за привредне регистре. Међутим, када банци поднесу захтев за кредит или неки други вид зајма, увере се да су банкари много темељнији у погледу финансијског стања фирме у којој раде. И да, рецимо, минус у каси фирме значи препреку за одобравање зајма.

Економија

02.03.2018 у 09:20

Веб-дизајнер и клауд-сервисер занимања будућности

Занимања везана за информационе технологије попут веб-дизајнера, клауд-сервисера (специјалиста за чување компјутерских података), комјунити менаџера што би у преводу било менаџер задужен за друштвене мреже, чији је посао вођење комуникације на друштвеним мрежама, тако да то буде у корист бренда за који ради… све су то нови послови које је донела технолошка револуција. Стручњаци процењују да у следећих 25 година људи неће обављати 40 одсто данашњих послова. Од дилеме хоће ли нас машине заменити важнији је одговор на питање које су нам вештине потребне да бисмо обављали занимања у будућности, закључак је предавања „Роботика и машинско учење мењају послове будућности” које је за српске студенте одржао Јург Штукер, задужен за иновације и консултације у швајцарској софтверској агенцији

Економија

01.03.2018 у 22:00

Сваки пети радник на минималцу

Званична државна статистика је у понедељак саопштила да чак 66,7 одсто или две трећине од око два милиона запослених прима мању зараду или једнаку оној просечној. Просечна српска плата, која још није достигла 400 евра, код нас је безброј пута „ожаљена”, али овај податак заправо скрива чињеницу да много људи прима много мање од тога и да је за њих тај просечни приход од 400 евра заправо циљ који тек желе да достигну. Прерачунато то значи да нешто више од 1,3 милиона запослених „добацује” до поменутих 400 евра или званичних 47.893 динара колико је износила прошлогодишња просечна плата у Србији. Статистика је такође саопштила да 18,8 одсто запослених прима између

Економија

27.02.2018 у 22:00

Судови опречно о банкама

У нашем правосуђу уочена је одавно појава да судови различито пресуђују о истој ствари. Апелациони суд у Београду правоснажном пресудом из децембра прошле године ставио је до знања да је провизија за обраду кредитног захтева неоправдано наплаћен трошак банке од клијента, док други судови на нижим инстанцама и после тога доносе пресуде у корист банке, с образложењем да се то њено право заснива на закону, и одбијају тужбене захтеве клијената. Последњи пример је Привредни суд у Нишу, који је, обрнуто, донео пресуду у корист банке коју је клијент тужио тражећи повраћај накнаде на име обраде кредита. С обзиром на то да се, под окриљем удружења „Ефектива”, многи одлучују да туже банке и траже да им „банка врати неоправдано узет новац” и да је поднето већ више од две хиљаде таквих захтева,

Економија

22.02.2018 у 22:00

И званично завршен програм са ММФ-ом

Трогодишњи аранжман из предострожности, који је Међународни монетарни фонд (ММФ) одобрио Србији 23. фебруара 2015. године, јуче је и званично окончан што је потврдила и ова међународна финансијска институција, али и Народна банка Србије (НБС). Овим аранжманом Србији је било стављено на располагање 935,4 милиона специјалних права вучења што је око 1,2 милијарде евра. Аранжман је закључен из предострожности, што значи, без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље. Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора ММФ-а дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању, нису коришћена.

Економија

21.02.2018 у 22:00

Сенка „Агрокора” лебди над Балканом

Анте Рамљак, принудни управник посрнулог концерна „Агрокор”, поднео је неопозиву оставку на ту функцију, јављају хрватски медији. Оставку, која је потврђена и у самом „Агрокору”, Рамљак је поднео председнику хрватске владе Андреју Пленковићу који се о томе још није изјаснио. Проблеми су за Рамљака почели недавно када су хрватски медији објавили информацију да је у „Агрокору” ангажовао саветнике из своје бивше компаније „Тексо менаџмент”. Наиме, бивша фирма Анте Рамљака, „Тексо менаџмент” склопила је уговор с предузећем „Аликс партнерс” за саветовање о реструктурирању „Агрокора” на основу којег сваке седмице наплаћује за послове саветовања готово 250.000 куна што је око 33.000 евра.

Економија

16.02.2018 у 22:00

Највеће плате у Сурчину, најмање у Трговишту

Београдска општина Сурчин годинама је лидер по висини зарада у Србији, а то се није променило ни у 2017. години. Прво место по платама међу општинама и градовима држе захваљујући просечној нето плати од чак 83.797 динара месечно. Нема сумње да ова најмлађа од 17 београдских општина високи просек плата дугује пре свега Аеродрому „Никола Тесла”. Промена практично нема ни на зачељу. Најмање су прошле године зарађивали запослени у Трговишту чији је просек плата био само 25.309. динара. У односу на њих Сурчинци су примили 58.488 динара више или три и по плате оних из Трговишта. Међу онима са најнижим просечним примањима су и житељи Димитровграда, Гаџиног Хана, Жагубице и Малог Црнића у којима плате само мало премашују 28.000 динара месечно. Иначе, прошлогодишњи просек зарада био је

Економија

12.02.2018 у 22:00

Највише зарађују програмери и пилоти

За запослене у Србији просечна плата од 500 евра још увек је циљ ком се тежи. Радни људи, нажалост, за целу 2017. годину нису „добацили” ни до округлих 400 евра, односно просек плата био је око пет евра мањи од ове суме. Подаци званичне статистике показују да је прошлогодишњи просек зарада био 47.893 динара, а према просеку курса од 121,34 динара (податак Министарства финансија) за исти период, плате у Србији лане су вределе тачно 394,7 евра. Просек је просек што значи да има оних којима је плата неколико пута већа, али и оних који, нажалост, зарађују и мање. Лидер по платама су програмери, који су прошле године зарађивали 179.822 динара месечно. Следе пилоти, односно запослени у ваздушном саобраћају с платом од 166.642 динара.

Економија

10.02.2018 у 21:44

Банкари добро зарађују, али и стрепе за посао

Од просека плате у банкарском сектору вероватно се ошамуте многи у Србији и, наравно, пожеле такво радно место. Јер, банкарски службеници прошле године у просеку месечно су зарадили 100.558 динара, показују званични подаци статистике. То је двоструко више од просека плате у Србији за целу годину која је износила 47.893. динара. У Синдикату финансијских организација Србије кажу, међутим, да просек не даје праву слику. – Плате челних људи и њихови бонуси дижу просек банкарског сектора, јер оне иду до неколико стотина хиљада динара. Шалтерски радници који имају средњу стручну спрему, на пример, мало зарађују. Да ли верујете да има банака у којима

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 14:00

Двојици ухапшених директора на КиМ одређен кућни притвор

13.06.2026 у 13:50

Шумски пожар на Пелопонезу, ватрогасци на терену

13.06.2026 у 13:48

У Нишу ухапшена тројица дилера

13.06.2026 у 13:43

Грађанима Сурчина представљени будући планови радова

13.06.2026 у 13:40

Највећи трансфер у историји Железничара, Стефан Пиргић прелази у чешки клуб

13.06.2026 у 13:35

Јованов: Коначно јасан став опозиције да жели увођење санкција Русији