Сваки пети рад­ник на минимал­цу

Бо­жо Дра­шко­вић, са­рад­ник Ин­сти­ту­та еко­ном­ских на­у­ка ка­же да при­ча о про­сеч­ној  пла­ти у Ср­би­ји за­ма­гљу­је су­шти­ну про­бле­ма.

– Про­сек се ста­ти­стич­ки до­би­ја та­ко што се узме про­сек при­ма­ња, на при­мер, де­сет љу­ди ко­ји за­ра­ђу­ју 200 евра и јед­ног чи­ја су при­ма­ња 3.500 евра. У про­се­ку сва­ки од њих при­ма 500 евра, а ја­сно је да је 99 од­сто њих си­ро­ма­шно – ка­же Дра­шко­вић.

По ње­го­вим ре­чи­ма, код нас мно­го љу­ди има ма­ле при­хо­де што зна­чи да смо си­ро­ма­шно дру­штво са ве­ли­ким раз­ли­ка­ма. По­ро­ди­ца с при­ма­њи­ма од 200 евра ме­сеч­но је на ни­воу еко­ном­ске бе­де, без мо­гућ­но­сти пла­ћа­ња кул­ту­ре, ле­че­ња, обра­зо­ва­ња, обла­че­ња, ста­но­ва­ња. За њих се по­ста­вља пи­та­ње со­ци­јал­не из­др­жљи­во­сти. Због си­ро­ма­штва сма­њу­је се број ста­нов­ни­ка, па и рад­не сна­ге, због че­га пла­те ста­ти­стич­ки из­гле­да­ју ре­ла­тив­но ве­ће.

Код нас по­сто­ји мно­го стра­те­ги­ја за сма­ње­ње си­ро­ма­штва, али су очи­глед­но ре­зул­та­ти из­о­ста­ли. Дра­шко­вић ка­же да стра­не ди­рект­не ин­ве­сти­ци­је ни­су ре­ши­ле про­блем ниг­де у све­ту и да је ре­ше­ње кен­зи­јан­ски еко­ном­ски мо­дел спрам нео­ли­бе­рал­ног. Дру­гим ре­чи­ма, од­го­вор­на др­жа­ва са соп­стве­ним еко­ном­ским раз­во­јем. Нео­ли­бе­рал­ни кон­цепт еко­но­ми­је ни­је за зе­мље пе­ри­фе­ри­је ка­пи­та­ли­зма ка­ква смо са­ми. Он мо­же да се при­ме­ни у раз­ви­је­ним зе­мља­ма, али са­мо док не из­би­је кри­за што је по­ка­за­ла и по­след­ња из 2007. го­ди­не ка­да је уско­чи­ла др­жа­ва да спа­са­ва и при­вре­ду нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ља. 

Са­ри­та Бра­даш, са­рад­ник Фон­да­ци­је „Цен­тар за де­мо­кра­ти­ју” та­ко­ђе ка­же да ста­ти­сти­ка за­ма­гљу­је пра­ву сли­ку. По­да­ци ан­ке­те о при­хо­ди­ма и усло­ви­ма жи­во­та по­ка­зу­је да је по­ло­ви­на ста­нов­ни­штва у ри­зи­ку од си­ро­ма­штва, од­но­сно да је чак 48 од­сто ста­нов­ни­штва со­ци­јал­но ис­кљу­че­но што зна­чи да има огра­ни­че­ње у обра­зо­ва­њу, ле­че­њу…

– Ста­ти­сти­ка не одр­жа­ва да ве­ли­ки број љу­ди спа­ја крај с кра­јем, јер пре­ма ста­ти­стич­кој де­фи­ни­ци­ји тро­чла­на по­ро­ди­ца чи­ја су при­ма­ња 27.748 ди­на­ра ме­сеч­но ни­је ну­жно си­ро­ма­шна, иако је ми­ни­мал­на по­тро­шач­ка кор­па 2016. го­ди­не ко­шта­ла 36.000 ди­на­ра. Вла­да сва­ке го­ди­не пра­ви про­грам еко­ном­ских ре­фор­ми за на­ред­не три го­ди­не, ме­ђу­тим оне не пред­ви­ђа­ју ме­ре за ре­ша­ва­ње си­ро­ма­штва. Про­грам до­бро ди­јаг­но­сти­фи­ку­је про­блем, али ме­ре не од­го­ва­ра­ју. Тај вла­дин до­ку­мент се ба­ви ти­ме ка­ко да се нов­ча­на со­ци­јал­на по­моћ рас­по­де­ли – ка­же Бра­даш.