Svaki peti rad­nik na minimal­cu

Bo­žo Dra­ško­vić, sa­rad­nik In­sti­tu­ta eko­nom­skih na­u­ka ka­že da pri­ča o pro­seč­noj  pla­ti u Sr­bi­ji za­ma­glju­je su­šti­nu pro­ble­ma.

– Pro­sek se sta­ti­stič­ki do­bi­ja ta­ko što se uzme pro­sek pri­ma­nja, na pri­mer, de­set lju­di ko­ji za­ra­đu­ju 200 evra i jed­nog či­ja su pri­ma­nja 3.500 evra. U pro­se­ku sva­ki od njih pri­ma 500 evra, a ja­sno je da je 99 od­sto njih si­ro­ma­šno – ka­že Dra­ško­vić.

Po nje­go­vim re­či­ma, kod nas mno­go lju­di ima ma­le pri­ho­de što zna­či da smo si­ro­ma­šno dru­štvo sa ve­li­kim raz­li­ka­ma. Po­ro­di­ca s pri­ma­nji­ma od 200 evra me­seč­no je na ni­vou eko­nom­ske be­de, bez mo­guć­no­sti pla­ća­nja kul­tu­re, le­če­nja, obra­zo­va­nja, obla­če­nja, sta­no­va­nja. Za njih se po­sta­vlja pi­ta­nje so­ci­jal­ne iz­dr­žlji­vo­sti. Zbog si­ro­ma­štva sma­nju­je se broj sta­nov­ni­ka, pa i rad­ne sna­ge, zbog če­ga pla­te sta­ti­stič­ki iz­gle­da­ju re­la­tiv­no ve­će.

Kod nas po­sto­ji mno­go stra­te­gi­ja za sma­nje­nje si­ro­ma­štva, ali su oči­gled­no re­zul­ta­ti iz­o­sta­li. Dra­ško­vić ka­že da stra­ne di­rekt­ne in­ve­sti­ci­je ni­su re­ši­le pro­blem nig­de u sve­tu i da je re­še­nje ken­zi­jan­ski eko­nom­ski mo­del spram neo­li­be­ral­nog. Dru­gim re­či­ma, od­go­vor­na dr­ža­va sa sop­stve­nim eko­nom­skim raz­vo­jem. Neo­li­be­ral­ni kon­cept eko­no­mi­je ni­je za ze­mlje pe­ri­fe­ri­je ka­pi­ta­li­zma ka­kva smo sa­mi. On mo­že da se pri­me­ni u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma, ali sa­mo dok ne iz­bi­je kri­za što je po­ka­za­la i po­sled­nja iz 2007. go­di­ne ka­da je usko­či­la dr­ža­va da spa­sa­va i pri­vre­du naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja. 

Sa­ri­ta Bra­daš, sa­rad­nik Fon­da­ci­je „Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju” ta­ko­đe ka­že da sta­ti­sti­ka za­ma­glju­je pra­vu sli­ku. Po­da­ci an­ke­te o pri­ho­di­ma i uslo­vi­ma ži­vo­ta po­ka­zu­je da je po­lo­vi­na sta­nov­ni­štva u ri­zi­ku od si­ro­ma­štva, od­no­sno da je čak 48 od­sto sta­nov­ni­štva so­ci­jal­no is­klju­če­no što zna­či da ima ogra­ni­če­nje u obra­zo­va­nju, le­če­nju…

– Sta­ti­sti­ka ne odr­ža­va da ve­li­ki broj lju­di spa­ja kraj s kra­jem, jer pre­ma sta­ti­stič­koj de­fi­ni­ci­ji tro­čla­na po­ro­di­ca či­ja su pri­ma­nja 27.748 di­na­ra me­seč­no ni­je nu­žno si­ro­ma­šna, iako je mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa 2016. go­di­ne ko­šta­la 36.000 di­na­ra. Vla­da sva­ke go­di­ne pra­vi pro­gram eko­nom­skih re­for­mi za na­red­ne tri go­di­ne, me­đu­tim one ne pred­vi­đa­ju me­re za re­ša­va­nje si­ro­ma­štva. Pro­gram do­bro di­jag­no­sti­fi­ku­je pro­blem, ali me­re ne od­go­va­ra­ju. Taj vla­din do­ku­ment se ba­vi ti­me ka­ko da se nov­ča­na so­ci­jal­na po­moć ras­po­de­li – ka­že Bra­daš.