Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

19.12.2020 у 17:11

Која занимања послодавци траже на бироу

Послодавци су пријавили Националној служби за запошљавање потребе за запошљавањем 5.293 незапослена, показују најновији подаци ове службе. Највише су им били потребни радници из области грађевинарства и геодезије, њих 646, потом из електротехнике – 637, машинства и обраде метала – 628, геологије, рударства и металургије – 577… Када је реч о занимањима, убедљиво су најтраженији били стручњаци из области грађевинарства, јер су послодавци од државе тражили њих 575, а били су актуелни и металурзи – 539. За њима следе и електроенергетичари – са 501 у траженим радником, а послодавци су вапили и за 430 обрађивача метала, 336 трговаца, 272 радника са занимањем друмског саобраћаја... Ипак, у октобру нису тражили ниједног бродара, рибара нити наставника биотехничке струке. Понуда није било ни

Економија

08.12.2020 у 08:25

Држава мора да буде селективнија у дељењу помоћи

Досадашње мере помоћи биле су благовремене и обимне, али не и довољно селективне. Уколико пандемија због ковида 19 потраје, а држава на такав начин настави да помаже привреди, биће потрошен добар део новца из државне касе, земља ће остати презадужена, а то ће проузроковати губитак радних места и стављање катанца на бројна предузећа. Због таквог, реално веома могућег сценарија, требало би што пре одлучити шта су приоритети, пронаћи начине за даље ојачање прихода, па самим тим неће бити ни масовних отказа, уверен је проф. Зоран Стојиљковић, председавајући Социјалноекономског савета и председник УГС „Независност”. – Синдикати нису имали утицаја на досадашње одлуке, јер и нису део Кризног штаба. Али свима је јасно да је нужно да се одрже економија, запосленост, зараде и здравље, пошто

Економија

04.12.2020 у 19:07

Нема раста плата у реалном сектору

Док се од 1. јануара наредне године очекује повећање зарада за запослене у јавном, у реалном сектору слика је сасвим другачија. Већ сада је просечна плата радника у приватном сектору за око сто евра нижа, а о било каквом повећању за већину стручњака излишно је и говорити. Милојко Арсић, професор Економског факултета, недавно је за „Политику” изјавио да у приватном сектору нема раста плата, као и да је мала вероватноћа да ће га бити у наредној години. Према најновијим статистичким подацима, половина запослених у Србији зарађује највише до 45.800 динара, док половина пребацује тај износ. Да је свакако исплативије радити у јавном сектору, показују и цифре, јер је плата у државној служби за непуних сто евра већа него код приватника. Износи 67.433 динара, наспрам 55.942 динара колика

Економија

02.12.2020 у 21:00

Апел државе на приватнике да исплаћују пуну зараду

Готово сви послодавци из јавних предузећа и државних служби променили су колективне уговоре како би њихови запослени, уколико буду морали на боловање због инфекције вирусом корона, за време одсуства са посла могли да приме накнаде у износу од 100 посто основне плате. Иако је и даље на снази владина препорука свим послодавцима из приватног сектора да својим радницима обезбеде једнако право на накнаду зараде као што га имају и колеге из јавног сектора, Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, недавно је апеловала на све њих да „пронађу начин да и ти запослени приме целу плату” ако су одсутни због вируса корона. То фактички значи да послодавац није дужан да запосленом који је позитиван на ковид 19, па због болести не може да долази на посао, исплаћује зараду у пуном износу, већ најмање

Економија

28.11.2020 у 11:57

Рад на даљину не може да замени рад у канцеларији

Да ли радник којем је послодавац наложио да ради од куће треба да ради само од куће или, док обавља посао, може да буде било где? Шта је са онима који немају могућност да посао обављају из свог дома? Постоји ли радно време када неко ради од куће и да ли послодавац може да надгледа рад свог запосленог, то јест има ли начина да му „вири” кроз компјутер? Шта се догађа уколико се запослени у току радног времена повреди у свом дому, који је у новонасталој ситуацији постао његово ново радно место? Ко плаћа трошкове рада, интернет конекцију и, рецимо, радну столицу? О свим овим питањима разговарало се на трећој националној конференцији „Будућност рада – заводљиви свет рада на даљину”, која се бавила феноменом преласка на рад на даљину који је подстакнут пандемијом ковида 19, као и добрим и

Економија

29.11.2020 у 09:41

Минималац недовољан за нормалан живот

Синдикати су очекивали да ће минималац у 2021. бити у висини минималне потрошачке корпе, а послодавци упорно понављали да би превелико повећање минималне цене рада било додатни трошак за оне којима је плата сама по себи највеће оптерећење. У овим, по правилу, мучним преговорима са државом изгледа да се некако заборавило на социјални моменат и чињеницу да минималац од тридесетак хиљада динара никако није довољан да омогући нормалан живот. И у 2021. он ће бити једина зарада за око 350.000 људи. Вредеће 32.126 динара нето (у бруто износу 43.504 динара или око 366 евра), колико ће се сваког месеца уплаћивати на рачун радника, за разлику од, рецимо, Пољске која је такође најавила нови износ минималца за 2021. Ипак, грађани те земље добијаће минимум 633 евра месечно у току наредне

Економија

24.11.2020 у 22:00

Кад корона уђе у фирму један запослени ради за двоје

Највеће жртве кризе изазване пандемијом ковида 19 јесу сезонски и радници ангажовани на привременим и повременим пословима, али и запослени на одређено време, показују најновији европски статистички извештаји. Да је таква ситуација у тоталу пресликана и на Србију, сагласни су и овдашњи синдикални представници, који тврде да је у овој групи радника досад без посла остало безмало 200.000 људи. Послодавцима је све теже да се изборе са околностима у којима су се нашли због кризе, а најновији проблем је и мањак радне снаге, посебно у фабрикама. Разлог – све већи број заражених радника, што последично доводи до још већег проблема за послодавце, а то је ко ће надаље да обавља посао. Ни радницима који нису на боловању ових дана није лако, јер самим тим и они имају више посла, а плате им остају

Економија

21.11.2020 у 22:00

Лакше до боловања у карантину

За разлику од ванредног стања у току којег су запослени који су били у контакту са зараженим ковидом 19 морали да седе код куће и не раде, иако су здрави, нажалост, уз сијасет проблема који су их тада пратили око прикупљања папирологије за отварање боловања, решење санитарног инспектора о одређивању овакве мере карантина у кућним условима сада ће им бити довољна потврда за послодавца о спречености за рад. Нови, недавно измењени Закон о заштити становништва од заразних болести, увео је и категорију ограничења кретања грађана, то јест карантин у кућним условима, као посебну меру за заштиту становништва у случају заразне болести. Изрицањем мере карантина у кућним условима запосленима ће аутоматски бити отворено боловање, без додатне папирологије. Поставља се, међутим, питање како

Економија

19.11.2020 у 23:51

Још нема договора о висини зараде за ковид боловање

Влада Србије би што пре требало да донесе уредбу којом ће прописати да су сви послодавци, без обзира на то да ли су у јавном или реалном сектору, дужни да обезбеде пуну плату радницима који привремено одсуствују са посла због инфекције ковидом 19 или су у изолацији или самоизолацији. То је најновији предлог Савеза самосталних синдиката Србије који је упућен на адресу премијерке Ане Брнабић. Овај синдикат предлаже да за први месец дана боловања послодавци исплаћују зараде из својих средстава, с тим што би им влада рефундирала 35 одсто исплаћене плате. За боловања дужа од месец дана, овај синдикат предлаже да се, почев од 31. дана одсуствовања, из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеди законом прописани износ, а да разлику до пуне плате радницима исплаћују

Економија

15.11.2020 у 12:30

Исплата пуне зараде услед боловања због короне - необавезујућа

Препорука Владе Србије свим послодавцима да се запосленима који су на боловању због вируса корона или су у самоизолацији обезбеди право на накнаду зараде у висини од 100 одсто и даље је на снази, али ова препорука ипак није обавезујућа. То фактички значи да послодавац није дужан да запосленом који је позитиван на ковид 19, па због болести не може да долази на посао, исплаћује зараду у пуном износу, већ најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. Једини изузетак су здравствени и радници запослени у социјалној заштити који у овој ситуацији имају право на примање накнаде за боловање у износу 100 одсто основне плате. Повлашћени су и запослени у јавним комуналним предузећима, који захваљујући важећем посебном

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду