Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Ekonomija

19.12.2020 u 17:11

Koja zanimanja poslodavci traže na birou

Poslodavci su prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje potrebe za zapošljavanjem 5.293 nezaposlena, pokazuju najnoviji podaci ove službe. Najviše su im bili potrebni radnici iz oblasti građevinarstva i geodezije, njih 646, potom iz elektrotehnike – 637, mašinstva i obrade metala – 628, geologije, rudarstva i metalurgije – 577… Kada je reč o zanimanjima, ubedljivo su najtraženiji bili stručnjaci iz oblasti građevinarstva, jer su poslodavci od države tražili njih 575, a bili su aktuelni i metalurzi – 539. Za njima slede i elektroenergetičari – sa 501 u traženim radnikom, a poslodavci su vapili i za 430 obrađivača metala, 336 trgovaca, 272 radnika sa zanimanjem drumskog saobraćaja... Ipak, u oktobru nisu tražili nijednog brodara, ribara niti nastavnika biotehničke struke. Ponuda

Ekonomija

08.12.2020 u 08:25

Država mora da bude selektivnija u deljenju pomoći

Dosadašnje mere pomoći bile su blagovremene i obimne, ali ne i dovoljno selektivne. Ukoliko pandemija zbog kovida 19 potraje, a država na takav način nastavi da pomaže privredi, biće potrošen dobar deo novca iz državne kase, zemlja će ostati prezadužena, a to će prouzrokovati gubitak radnih mesta i stavljanje katanca na brojna preduzeća. Zbog takvog, realno veoma mogućeg scenarija, trebalo bi što pre odlučiti šta su prioriteti, pronaći načine za dalje ojačanje prihoda, pa samim tim neće biti ni masovnih otkaza, uveren je prof. Zoran Stojiljković, predsedavajući Socijalnoekonomskog saveta i predsednik UGS „Nezavisnost”. – Sindikati nisu imali uticaja na dosadašnje odluke, jer i nisu deo Kriznog štaba. Ali svima je jasno da je nužno da se održe ekonomija, zaposlenost, zarade i zdravlje,

Ekonomija

04.12.2020 u 19:07

Nema rasta plata u realnom sektoru

Dok se od 1. januara naredne godine očekuje povećanje zarada za zaposlene u javnom, u realnom sektoru slika je sasvim drugačija. Već sada je prosečna plata radnika u privatnom sektoru za oko sto evra niža, a o bilo kakvom povećanju za većinu stručnjaka izlišno je i govoriti. Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, nedavno je za „Politiku” izjavio da u privatnom sektoru nema rasta plata, kao i da je mala verovatnoća da će ga biti u narednoj godini. Prema najnovijim statističkim podacima, polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje najviše do 45.800 dinara, dok polovina prebacuje taj iznos. Da je svakako isplativije raditi u javnom sektoru, pokazuju i cifre, jer je plata u državnoj službi za nepunih sto evra veća nego kod privatnika. Iznosi 67.433 dinara, naspram 55.942 dinara

Ekonomija

02.12.2020 u 21:00

Apel države na privatnike da isplaćuju punu zaradu

Gotovo svi poslodavci iz javnih preduzeća i državnih službi promenili su kolektivne ugovore kako bi njihovi zaposleni, ukoliko budu morali na bolovanje zbog infekcije virusom korona, za vreme odsustva sa posla mogli da prime naknade u iznosu od 100 posto osnovne plate. Iako je i dalje na snazi vladina preporuka svim poslodavcima iz privatnog sektora da svojim radnicima obezbede jednako pravo na naknadu zarade kao što ga imaju i kolege iz javnog sektora, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, nedavno je apelovala na sve njih da „pronađu način da i ti zaposleni prime celu platu” ako su odsutni zbog virusa korona. To faktički znači da poslodavac nije dužan da zaposlenom koji je pozitivan na kovid 19, pa zbog bolesti ne može da dolazi na posao, isplaćuje zaradu u punom iznosu, već

Ekonomija

28.11.2020 u 11:57

Rad na daljinu ne može da zameni rad u kancelariji

Da li radnik kojem je poslodavac naložio da radi od kuće treba da radi samo od kuće ili, dok obavlja posao, može da bude bilo gde? Šta je sa onima koji nemaju mogućnost da posao obavljaju iz svog doma? Postoji li radno vreme kada neko radi od kuće i da li poslodavac može da nadgleda rad svog zaposlenog, to jest ima li načina da mu „viri” kroz kompjuter? Šta se događa ukoliko se zaposleni u toku radnog vremena povredi u svom domu, koji je u novonastaloj situaciji postao njegovo novo radno mesto? Ko plaća troškove rada, internet konekciju i, recimo, radnu stolicu? O svim ovim pitanjima razgovaralo se na trećoj nacionalnoj konferenciji „Budućnost rada – zavodljivi svet rada na daljinu”, koja se bavila fenomenom prelaska na rad na daljinu koji je podstaknut pandemijom kovida 19, kao i

Ekonomija

29.11.2020 u 09:41

Minimalac nedovoljan za normalan život

Sindikati su očekivali da će minimalac u 2021. biti u visini minimalne potrošačke korpe, a poslodavci uporno ponavljali da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. U ovim, po pravilu, mučnim pregovorima sa državom izgleda da se nekako zaboravilo na socijalni momenat i činjenicu da minimalac od tridesetak hiljada dinara nikako nije dovoljan da omogući normalan život. I u 2021. on će biti jedina zarada za oko 350.000 ljudi. Vredeće 32.126 dinara neto (u bruto iznosu 43.504 dinara ili oko 366 evra), koliko će se svakog meseca uplaćivati na račun radnika, za razliku od, recimo, Poljske koja je takođe najavila novi iznos minimalca za 2021. Ipak, građani te zemlje dobijaće minimum 633 evra mesečno u toku naredne

Ekonomija

24.11.2020 u 22:00

Kad korona uđe u firmu jedan zaposleni radi za dvoje

Najveće žrtve krize izazvane pandemijom kovida 19 jesu sezonski i radnici angažovani na privremenim i povremenim poslovima, ali i zaposleni na određeno vreme, pokazuju najnoviji evropski statistički izveštaji. Da je takva situacija u totalu preslikana i na Srbiju, saglasni su i ovdašnji sindikalni predstavnici, koji tvrde da je u ovoj grupi radnika dosad bez posla ostalo bezmalo 200.000 ljudi. Poslodavcima je sve teže da se izbore sa okolnostima u kojima su se našli zbog krize, a najnoviji problem je i manjak radne snage, posebno u fabrikama. Razlog – sve veći broj zaraženih radnika, što posledično dovodi do još većeg problema za poslodavce, a to je ko će nadalje da obavlja posao. Ni radnicima koji nisu na bolovanju ovih dana nije lako, jer samim tim i oni imaju više posla, a plate im ostaju

Ekonomija

21.11.2020 u 22:00

Lakše do bolovanja u karantinu

Za razliku od vanrednog stanja u toku kojeg su zaposleni koji su bili u kontaktu sa zaraženim kovidom 19 morali da sede kod kuće i ne rade, iako su zdravi, nažalost, uz sijaset problema koji su ih tada pratili oko prikupljanja papirologije za otvaranje bolovanja, rešenje sanitarnog inspektora o određivanju ovakve mere karantina u kućnim uslovima sada će im biti dovoljna potvrda za poslodavca o sprečenosti za rad. Novi, nedavno izmenjeni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, uveo je i kategoriju ograničenja kretanja građana, to jest karantin u kućnim uslovima, kao posebnu meru za zaštitu stanovništva u slučaju zarazne bolesti. Izricanjem mere karantina u kućnim uslovima zaposlenima će automatski biti otvoreno bolovanje, bez dodatne papirologije. Postavlja se, međutim,

Ekonomija

19.11.2020 u 23:51

Još nema dogovora o visini zarade za kovid bolovanje

Vlada Srbije bi što pre trebalo da donese uredbu kojom će propisati da su svi poslodavci, bez obzira na to da li su u javnom ili realnom sektoru, dužni da obezbede punu platu radnicima koji privremeno odsustvuju sa posla zbog infekcije kovidom 19 ili su u izolaciji ili samoizolaciji. To je najnoviji predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije koji je upućen na adresu premijerke Ane Brnabić. Ovaj sindikat predlaže da za prvi mesec dana bolovanja poslodavci isplaćuju zarade iz svojih sredstava, s tim što bi im vlada refundirala 35 odsto isplaćene plate. Za bolovanja duža od mesec dana, ovaj sindikat predlaže da se, počev od 31. dana odsustvovanja, iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbedi zakonom propisani iznos, a da razliku do pune plate radnicima isplaćuju

Ekonomija

15.11.2020 u 12:30

Isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone - neobavezujuća

Preporuka Vlade Srbije svim poslodavcima da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog virusa korona ili su u samoizolaciji obezbedi pravo na naknadu zarade u visini od 100 odsto i dalje je na snazi, ali ova preporuka ipak nije obavezujuća. To faktički znači da poslodavac nije dužan da zaposlenom koji je pozitivan na kovid 19, pa zbog bolesti ne može da dolazi na posao, isplaćuje zaradu u punom iznosu, već najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Jedini izuzetak su zdravstveni i radnici zaposleni u socijalnoj zaštiti koji u ovoj situaciji imaju pravo na primanje naknade za bolovanje u iznosu 100 odsto osnovne plate. Povlašćeni su i zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, koji zahvaljujući važećem

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević