Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

13.11.2020 у 23:15

Ефекти рада одређују зараду, а не рад од куће

Рад на даљину постао је ново неписано правило за милионе људи широм света, па послодавци све чешће преиспитују своју стратегију пословања, а једна од њих је: треба ли такав рад, у смислу зараде, да буде изједначен са конвенционалним облицима ангажовања. Велике компаније, пре свега „Фејсбук” и „Гугл”, недавно су пресекле – радницима који раде на даљину плате ће бити мање. И у Србији све више послодаваца говори о такозваном прилагођавању плата, то јест смањењу зарада онима који нису присутни у канцеларији, већ раде од куће. Ипак, у Министарству за рад истичу да такви запослени не смеју да имају мања права и неповољније услове рада од оних који обављају исте или сличне послове у просторијама

Економија

04.11.2020 у 21:44

Сезонски послови повећали запосленост

Број запослених у Србији повећан је за 44.422 особе у односу на исти период лане, односно за 2,3 процента, па су тако у нашој земљи на крају трећег квартала 2020. регистрована 2.224.842 запосленa грађанина. Раст запослености бележе прерађивачка индустрија, у којој је сада око 14.500 радника више, грађевинарство са око 9.700 више ангажованих, трговина на велико и мало и поправка моторних возила где је око 9.000 људи више запослено него лане. И поред обећавајуће статистичке слике, Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, сматра да нам проблеми у вези са одржањем стопе запослености тек предстоје, посебно с истеком државне помоћи у формалном сектору, који ће условити пад запошљавања у производњи, где је досад било мање-више добро стање. – Чим изостане помоћ пред нама ће се

Економија

29.10.2020 у 22:00

Преполовљен број радника ангажованих на црно

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети радник ангажован је на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму, угоститељству и грађевинарству. Управо је на градилиштима ситуација специфична, јер се процењује да 37 одсто ангажованих није уписано у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има посла, због чега се послодавцима ни не улази у процедуру пријаве, показала је недавна анализа НАЛЕД-а. Насупрот томе, држава редовно подсећа да се број затечених у раду на црно смањује из године у годину. Тако, рецимо, за разлику од прошле године, када је у таквом раду затечено 12.938 радника, што је било за око четвртину мање у односу на 2018, од почетка ове године ситуација се знатно поправила. За првих девет месеци, у раду на црно инспектори су открили 4.468

Друштво

19.10.2020 у 21:21

Кад преко студентске задруге раде и они који нису студенти

Имају више од 30 година, а и даље раде преко студентских задруга. Годинама су радно ангажовани на привременим и повременим пословима. Нису довољно плаћени, а често и изгарају на послу. Могу да буду замењени у сваком тренутку. То су укратко проблеми са којима се суочавају многи радници ангажовани преко студентских и омладинских задруга. Како би се поправио њихов положај, а та област унапредила, УГС „Независност” и Фонд за отворено друштво недавно су спровели истраживање о положају радника у омладинским и студентских задругама. Уз то, и правни стручњаци су сабрали низ препорука за сузбијање злоупотреба у области омладинско-студентског задругарства како би се избегла радна експлоатација омладинаца, која је и у Србији све присутнија. – У разговорима са људима који су на такав начин

Економија

18.10.2020 у 22:00

Рад од куће препознат само кроз уговоре о раду

Право на стални рад од куће могло би од ове јесени да буде законом заштићено у Немачкој. Грчка, Ирска и Шпанија увелико раде на томе, с тим што је Шпанија већ донела одлуке које омогућавају запосленима признавање трошка рада од куће. Сличну намеру имају и у Хрватској, где се однедавно говори како би у закону требало задржати члан о „раду на издвојеном месту рада” и увести нови – рад на даљину, који би предвиђао два модуса: привремени и стални рад. У првом случају радницима би се омогућило да повремено, кад то желе, раде ван фирме, али би сами били одговорни за услове у којима раде. За стални рад на даљину предлаже се да се утврди неопорезива накнада за трошкове које радник има у сопственим просторијама и које би му послодавац плаћао. У Србији је, истичу представници синдиката, због

Економија

14.10.2020 у 18:03

Мало радили, а воде се као запослени

Да је у Србији и те како могућ истовремени пад стопе запослености и стопе незапослености, о чему сведоче и најновији подаци из Анкете о радној снази, по којима је у односу на прво тромесечје 2020. запослених сада мање за 33.200 (у неформалном сектору), а незапослених за 87.400, потврђује и Марио Рељановић, научни сарадник с Института за упоредно право. Иако примећује да је Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) изнео податак како је сада више запослених у односу на прошлу годину, то се, како објашњава, догодило јер је држава у радни однос примила одређени број медицинских радника, чиме је само „напумпан” број запослених у земљи. – Истовремено се дешава да се незапослени који су изгубили посао не виде у ЦРОСО регистру јер они и нису били формално у радном односу.

Економија

09.10.2020 у 21:16

Кршења радничких права све учесталија

Србија је земља у којој се систематично крше права радника, то јест у којој влада и компаније улажу активан напор да се сломи колективни глас радника путем угрожавања основних права, оцена је Међународне конфедерација синдиката. И овдашње синдикалне организације признају да су радничка права на незадовољавајућем нивоу, и то највише због тога што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду, последњи пут мењан 2014. Иако је у овој години требало да почне процес измене закона, да би већ у 2021. Србија добила нови, од тога засад нема ништа, јер нису формиране ни радне групе. Синдикати дотад користе време за припрему и анализу, а у Асоцијацији слободних и независних синдиката стално упозоравају на то да се поједине законске одредбе све време апсолутно крше. Једна од њих,

Економија

07.10.2020 у 21:27

Епидемија смањила број радних сати у недељи

Недовољна техничка опремљеност за обављање редовног посла, замагљене границе када почиње радно време, а кад је време за породицу и приватне активности, отежано одржавање комуникације са колегама и клијентима, повећање трошкова које послодавци ретко кад надокнађују, повећана анксиозност због забрињавајућих вести… Због неизвесности с којима се у условима пандемије сусрећу млади радници на тржишту рада, али и због промена у самом начину раду, недавно је у организацији Савеза самосталних синдиката Србије спроведена онлајн анкета у којој je учествовало 448 радника испитаника из шест земаља некадашње Југославије. Показало се да пораст незапослености и неједнакости највише брине испитанике из Словеније, а мање оне из Србије и Републике Српске. Исти случај је и са повећањем сиромаштва, док су

Економија

30.09.2020 у 11:49

Поново о забрани рада недељом

У Црној Гори је одлука о нерадној недељи и даље на снази, у Словенији ће, одлучили су посланици, радње бити затворене недељом и празничним данима. У Хрватској је радно време трговина најпре враћено на радно време пре проглашења епидемије, уз неколико изузетака, тако да су радње тамо биле отворене и недељом, али ових дана стиже вест да ће други дан викенда убудуће ипак бити нерадан. Тамошња влада заправо нуди сасвим ново решење – да део недеља буде радан, али већина недеља у години нерадна. У Србији је засад непромењена ситуација, пуном паром се ради и у данима викенда. Синдикати сматрају да нерадна недеља ипак не би могла да проузрокује нове отказе, јер у трговини већ постоји мањак радне снаге, али послодавци ипак тако не мисле. Страхују од пада промета и профита, смањења зарада,

Економија

26.09.2020 у 20:30

Јачи динар и више радних сати подигли просечну плату на 510 евра

Просечна зарада у јулу ове године у Србији је досегла износ од 60.029 динара, а то значи да је први пут постала нешто виша од 510 евра. На ту чињеницу посебно је, како и сам каже, поносан председник Србије Александар Вучић, који је јуче подсетио да је просечна плата сада највиша у региону Западног Балкана. – Када сам постао председник владе, делили смо треће место по просеку плате са Северном Македонијом, а испред нас су били Црна Гора и БиХ – додао је Вучић. – Србија се сада изједначила са Црном Гором. Уверен сам да ћемо ускоро по просеку плата далеко престићи и ту земљу, с обзиром на то да Србија има неупоредиво бољу економску ситуацију. Од Црне Горе бољи смо и по стопи раста и по стопи јавног дуга – закључио је Вучић. Вест да у јулу ове године просечна нето зарада износи

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса