Статус радника на незавидном нивоу

У статусу „запослен на одређено време” радници остају 10–15 година. Послодавци прерасподељују радно време без консултација са запосленима. Мобинг је присутнији него икад. Велики број послодаваца не плаћа прековремени рад, а радници добијају слободне дане које никада не искористе због потреба посла. Многи исплаћују зараде мање од минималне. У Србији се мноштво права из области рада изгледа не поштује како би требало. Како истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), радничка права нису на задовољавајућем нивоу зато што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду. Ипак, и када би се, додаје она, такав какав је, закон иоле примењивао и поштовао, положај запослених био би знатно бољи.

– Стално упозоравамо да се поједине законске одредбе апсолутно крше. Једна од њих се односи на рад на одређено време које законски може да траје максимално 24 месеца, изузетно три године. Међутим, данас у Србији у многим местима радници на одређено раде деценију и више. У наменској индустрији, јавном сектору и државној управи то је нормална појава, али у условима пандемије ти људи су ипак неправедно угрожени, јер се сада уговори о раду управо раскидају онима који су ангажовани на одређено. Да се закон поштовао, ти радници би одавно имали уговоре на неодређено и не би били у опасности да им уговори о раду не буду продужени – подсећа Савићева.

Статус појединца и радника код нас није на завидном нивоу, јер велики број грађана не остварује своја права. Они се синдикатима свакодневно жале на кршење радничких права из области Закона о раду, на губитак посла, мобинг...

– Не прође ниједан дан да на адресу асоцијације не стигне притужба радника на кршење права. Нису они увек у праву, неке жалбе нису основане, али већина ипак јесте. Константни проблем је и лош социјални дијалог, па се закони често доносе без било каквог мишљења синдиката или уважавања њихових примедби. Пример за то је Закон о социјалним картама – додаје она.

Радници се учестало жале на лошу прерасподелу радног времена која је за њих крајње неповољна. Савићева наводи пример „Бамбија” из Пожаревца када је покушао да уведе рад у сменама.

– Обично то подразумева рад у једном цугу, две смене заредом или најмање 12 сати, што је неповољно по запослене, јер долази до премора, попуштања пажње, заражавања короном... Синдикати су се побунили и „Бамби” на крају није усвојио план прерасподеле радног времена – подсећа Савићева.

Мобинг је присутнији него икада, а посебно се повећао у пандемији. За претходна четири месеца асоцијација је добила више од 30 таквих пријава.

Закон о раду, рецимо, прописује, четири до пет разлога за губитак посла, а данас је тај чин постао као „добар дан” појединим послодавцима који олако деле отказе. На мети су и председници синдиката.

– Отказ је рецимо уручен председнику синдиката у „Галеници”, у року од 10 дана. Исто је прошао и представник запослених у „Пивари Ваљево” покушавајући да од послодавца добије одговоре на шкакљива питања. Зато смо принуђени да покрећемо судске спорове како бисмо вратили раднике на посао, али они дотад остају без зарада, што је велик проблем – објашњава Ранка Савић.