Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Уводник

12.12.2016 у 22:00

Образ образовања

Реалне (не)згоде које се уклапају у мозаик модерног образовања – да ђак ошамари наставника, прође некажњено и може да настави школовање, или да професор изгуби посао и право да предаје у школи и пре него што се докаже да је ударио ученика – потврђују да је систем далеко одскочио од старомодног школства – кад су просветни радници били „закон”, ђаци по казни учитеља ћутали у ћошку, добијали пацке по јагодицама прстију, а родитељи скидали капу поздрављајући наставнике с дужним поштовањем где год да их сретну. Данас је ученик у центру пажње. Школа се врти око ђака. Закон је прецизан када је реч о повреди и последицама непоштовања забране насиља, злостављања и занемаривања – у корист детета више него професора. Оголели су ту истину примери добре праксе да школе раде по закону, макар био и

Београд

10.12.2016 у 22:05

Наставник лупио књигом о клупу и остао без посла

„Ученици су ми највећа сатисфакција да не одустанем, иако ме је просветни систем оставио на улици, без плате и права да радим у школи”Лавину незадовољства ђака и просветних радника покренуло је одузимање лиценце за рад професору српског у Четрнаестој београдској гимназији – Владимиру Милојевићу. Ускраћено му је право да предаје у просветном систему Србије, пресудом Управног суда која је потврдила решење министра просвете да се овом наставнику одузме дозвола за рад „због насиља над ученицом”. Директорка гимназије, по закону, морала је да га отпусти. Први су се томе супротставили ђаци. За њима и наставници из других школа. Кад изгуби лиценцу, предавач нема право да је поновно добије Да закон налаже одузимање лиценце наставнику коме је, између осталог, престао радни однос

Друштво

09.12.2016 у 21:00

Ђак ошамарио наставницу

Професорку за катедром у учионици Техничке школе у Младеновцу на почетку часа ошамарио је ученик другог разреда. Затим је демонстративно напустио школу и више се није вратио. Инцидент се догодио прекјуче после подне, а јуче ујутру родитељи су га исписали из школе. Исписница, на захтев родитеља, шеснаестогодишњаку је сачувала петицу из владања и могућност да у некој другој школи заврши започети разред. Иначе, Техничка школа, да је дечак у њој остао, морала би да покрене васпитно-дисциплински поступак чији исход по закону може бити „избацивање” ученика и ускраћивање права да ове школске године заврши разред. За 30 година рада у просвети, Снежана Благојевић, директорка младеновачке Техничке школе, наилазила је на примере урушавања угледа наставника, углавном речима, али се до сада, како

Београд

07.12.2016 у 20:05

Забранили сликање и снимање телефоном у школи

Знак за забрану коришћења мобилног телефона освануо је пре седам дана у свим учионицама Основне школе „Јосиф Панчић” на Бановом брду. Старо правило у новом издању, наглашено је одлуком руководства осмолетке, у складу са прописима, на иницијативу школских радника и уз сагласност родитеља ученика. Деци није забрањено да мобилни донесу у школу. На часовима телефон мора да буде искључен. Да њиме разговарају или се дописују ес-ем-есом, ђацима је дозвољено искључиво у току малог или великог одмора. А чак и у време предаха између часова основцима је строго забрањено сликање и снимање у школским просторијама и дворишту и ускраћен им је приступ друштвеним мрежама. Надлежни у „Панчићу” кажу да је увођење ових правила последица неумесних плодова дигиталних технологија – ђачких снимака из школског

Друштво

15.11.2016 у 17:34

Породични сарадник – подршка најугроженијима

Деца на рубу да уђу у систем социјалне заштите међу најугроженијима су у сваком друштву. Често потичу из породица које живе у екстремном сиромаштву, са члановима домаћинства који су спутани инвалидитетом, суочени са тешким проблемима укључујући и насиље или зависност од психоактивних супстанци. Да то не морају увек бити разлози да се дете измести из породице и збрине у установи социјалне заштите потврђује „Породични сарадник” – услуга социјалне заштите која је три године доступна у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу. Скуп мера техничке, психолошке, стручне и сваке друге помоћи примењује се да би се спречило измештање и опстанак породица. Постигнути резултат је за понос и требало би да ова услуга постане редовна у систему социјалне заштите и доступна свима којима је потребна. Око

Београд

12.11.2016 у 14:30

Пре 60 година привреда кумовала оснивању школе „Дрво арт”

Дрвноиндустријска школа сa практичном наставом, како се пре 60 година звала Техничка школа „Дрво арт”, почела да школује будуће столаре у септембру 1956. гoдинe – јер за њима је у то време вапила привреда. Прву генерацију чинила су два одељења трогодишњег заната. Пет година од оснивања, опет на иницијативу дрвне индустрије, школа прераста у четворогодишњу Дрвнопрерађивачку „Момчило Поповић Озрен”. – Дуално образовање о коме данас говоримо, које бих ја назвала кооперативно, у ствари је некада било далеко развијеније него сад. Наша школа настала је и мењала се на основу потреба привреде. Ђорђе Миросављевић, први директор и један од оснивача, утемељио је ову образовну установу са групом инжењера ентузијаста којима много дугујемо – дочарава Зорица Ђоковић, директорка школе „Дрво

Београд

11.11.2016 у 17:05

Крофне из Средње занатске школе

Гибаница, хељдопита, кроасани и крофне – тек зготовљени у школској кухињи – миришу из трпезарије до улазних врата Средње занатске школе у Раковици. Мајстори пекарског заната, које гости ове куће знања неизоставно питају како праве чувене крофне, у ствари су ђаци намерени да постану пекари. Све што зготове, а јела и колаче спремају свакодневно, ручају школарци – око 240 будућих занатлија који се овде обучавају за разна занимања. Уче да буду кухињске калфе и сервири, цвећари и вртлари, књиговесци и пакери, бравари и вариоци, аутолимари и аутолакирери, фризери... И то су деца са различитим сметњама у развоју, са аутизмом, Дауновим синдромом, оболела од церебралне парализе, али и са тешкоћама у учењу. Средња занатска, од 1968. године када је основана, бави се професионалном рехабилитацијом

Београд

05.11.2016 у 18:15

Породилишта у Србији – врло добра

Породилишта у Србији су врло добра, оцениле су породиље. Болнице у којима бебе долазе на свет просечном оценом 3,54 вредновало је 9.888 мајки, учесница највећег и најтемељнијег истраживања „Каква су нам породилишта”. С намером да јавности прикаже што реалнију слику о третману породиља, искуствима на порођају, подршци медицинског особља, условима боравка у породилиштима – од пријема трудница до отпуста мајки и новорођених беба, опсежно испитивање урадио је најутицајнији родитељски портал „Бебац”. Резултати су објављени јуче. – Маме најбоље оцењују лекаре, бабице, брзину пријема и однос медицинског особља према породиљама у порођајној сали. Лекарима су дале оцену 4,17, а бабицама 4,02. Највише замерки имају после порођаја. Оцена за боравак је 2,95. Не свиђају им се собе ни храна.

Београд

03.11.2016 у 22:00

Од Инжењерске школе до Архитектонског факултета

Високошколска настава архитектуре и урбанизма у нашој домовини баштини 170 година педагошке традиције. Њени корени сежу до средине 19. века. Наследник, настављач и расадник тог образовног блага данас је Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Диплому ове школе завредело је више од половине укупног броја свих који су стекли академско звање изучавајући архитектуру у Србији, где тренутно међу лиценцираним архитектама више од 70 одсто чине дипломци Архитектонског факултета. Руководство, наставници, студенти те образовне институције су у Југословенској кинотеци били домаћини Свечане академије – централног догађаја, завршног у низу 20 манифестација којима се од априла ове године обележава значајан јубилеј високог школовања у архитектури. Истрајност квалитетног образовања

Београд

02.11.2016 у 15:06

Кад Београд заблиста у празничном издању

Блистаће престоница као никада раније у празничном руху под плаштом небројених новогодишњих светиљки и украса. Већ месец дана у њеном језгру и шире непрестано ничу нови декоративни детаљи. Сводови испреплетених лампиона, огромне црвене кугле, киша светиљки, бајковити орнаменти, снопови звезда падалица, ниске нежних пахуља... – уклапају се у раскошан мозаик свечане расвете. Ускоро ће засијати. Давно дотрајали украси најзад су замењени новим, енергетски ефикаснијим. Колико ће нове декоративне лед расвете красити град дочарава чињеница да је била спакована у 17 камиона. – Набављено је 24 километра нових ланчаница, украсних лампица које су уграђиване и у декоративне знакове и простиране на крошње дрвећа. Више од пола деценије опрема није обнављана. Последњих седам година постављали смо

Претходна Следећа

Почетна / Миленија Симић-Миладиновић

24.06.2026 у 08:28

Џемал Јукан осуђен на седам година затвора због убиства српских цивила 1995. године

24.06.2026 у 08:20

Вашингтон одбио захтеве Европљана да критикује Русију

24.06.2026 у 08:18

Пожар у фабрици пластике у Грчкој гори дуже од 16 сати

24.06.2026 у 08:11

Пентагон представио Хегсету оружје усмерене енергије

24.06.2026 у 08:09

Француска оборила 339 температурних рекорда у најтоплијем дану од 1947. године

24.06.2026 у 08:05

После Стармера могуће оставке и других европских лидера који подржавају Кијев