Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Београд

25.10.2016 у 12:22

Дечји филмски фестивал оживео биоскопе

Хиљаде деце у непрегледним колонама двоје по двоје организовано са учитељима и наставницима марширају ка биоскопским дворанама намерени да гледају анимиране, игране, документарне, авантуристичке, породичне филмске приче – то се виђа само кад је „Кидс фест” у граду. Дванаести Дечји филмски фестивал оживео је биоскопе. До краја недеље дозива најмлађе филмофиле на више од 500 пројекција најбољих остварења из свих крајева света. Богат репертоар чини 20 филмова у две селекције: за малишане од две до 14 година и за тинејџере од 12 до 18. А да би најмлађа публика уживала гледајући авантуре јунака на великом платну већина филмова синхронизована је на српски језик. Да филмују у ритму среће, као што крилатица смотре налаже, стотине школараца јуче се обрело у Дому синдиката. Предворје

Београд

20.10.2016 у 12:00

Четири деценије Основне школе „20. октобар”

На данашњи дан пре 40 година у срцу новобеоградског Блока 70 у Основну школу „20. октобар” у Омладинских бригада уселили су се ђаци и наставници. Отворена је тада новоизграђена кућа знања у чијем су саставу три здања са укупном површином од 7.500 квадратних метара. И то у пространом дворишту које ушушкано међу стамбеним вишеспратницама заузима више од два хектара. Откад постоји слови за осмолетку у којој наставници несебично деле знање, али не и петице. Бије их глас да ђацима не поклањају оцене, него пажњу. – Убрзо после отварања 20. октобра 1976. године, школа је постала једна од кућа знања са највише ђака на Балкану. Летописи потврђују да је својевремено имала 70 одељења са до 35 ученика. То значи укупно око 2.400 ђака. Данас, у њој учи око 1.300 ђака у 48 одељења од првог до осмог

Београд

10.10.2016 у 08:05

Једна осмолетка у осам насеља

Кад мештане Улице Падинска скела у истоименом палилулском насељу питате где се налази школа „Олга Петров”, одговарају упитно – која вам треба? Има девет школа које се тако зову, а разбацане су на све стране од Јабучког рита до Ковилова. И у праву су. Два здања ове осмолетке, мала и велика школа, на истој адреси – Падинска скела број шест, матично су седиште ове куће знања. У кругу од пет до десет километара даље смештена су њена издвојена одељења – седам трошних објеката у исто толико насеља најпространије београдске општине. Два матична здања друга су кућа за 556 ђака, у мањем учи 126 школараца млађих разреда, а у већем 430 старијих основаца.

Београд

02.10.2016 у 19:00

Осмолетке из чијих клупа излазе генерације пливача

Одељење првака спремно за двочас фискултуре –под пуном пливачком опремом. Двадесетак клинаца у купаћим костимима врпољи се на трибинама крај школског базена. Сви имају капе и наочаре за пливање. Нису босоноги, носе папуче. У ципелама базену не прилазе ђаци, наставници, гости школе ни родитељи. Ко жели са стране да присуствује часу, може, али ћутке. Наставник има реч, дисциплина је строга: нема шеткања, а камоли трчања по ивици базена. Скакање је забрањено. Гуркање међу вршњацима у води не долази у обзир. Не сме да се рони док учитељ говори. То су основна правила, а ко их се не придржава излази из пливалишта на паузу – и то на звиждук пиштаљке професора пливања. У базену пуном малих непливача и полупливача има довољно места за савладавање техника правилног пливања, али за несташлуке нема.

Друштво

22.09.2016 у 08:05

Шта је вредније – олимпијске медаље или деца без равних стопала

Настава фискултуре дозрела је за промену. Педагози физичке културе ускоро ће просветним властима послати Иницијативу за иновирање наставног плана и програма – физичко васпитање и обавезног изборног предмета – изабрани спорт. Наставници окупљени у Удружењу педагога физичке културе Београда сагласни су да је потребно више физичке активности у школама. Управо то је био и закључак недавног састанка Зоране Михајловић, потпредседнице Владе, са министрима просвете и спорта Младеном Шарчевићем и Вањом Удовичићем

Београд

19.09.2016 у 18:15

Школа од посебног националног значаја јединствена по изванредним ђачким успесима

На данашњи дан пре 50 година рођена је Математичка гимназија – реномирана кућа знања, феномен српског образовања. Група ентузијаста, београдских професора и научника, која се те 1966. године изборила за оснивање нове школе за обдарене за математику утемељила је кућу знања од посебног националног значаја којом се домовина поноси. Идејни творац био је академик Војин Дајовић, професор Природно-математичког факултета, који је и предавао првој генерацији гимназијалаца Математичке. Основана је по угледу на специјализовану московску гимназију „Колмогоров”. У првој години рада имала је педесетак ученика у три одељења и свега троје стално запослених предавача. Тада се и суботом ишло у школу, ђаке је примала у други разред и школовала их је три године. Данас њену најмлађу генерацију

Београд

18.09.2016 у 11:13

На једног учитеља у боравку два одељења ђака

Стотине раздраганих основаца од првог до четвртог разреда размилело се у пространом школском дворишту осмолетке „Свети Сава”. Одзвања жамор док се клинци јуре, добацују лоптом, играју „између две ватре”, прескачу ластиш... И то у поподневним сатима, после ручка, када би могли да буду код куће. Идиличну слику уобичајене гужве у кући знања богатој децом необичном чини то што се у њој часови одржавају искључиво пре подне и одавно су били завршени кад је сат откуцао 13.30. Гомилу деце у том тренутку једва су на оку држали учитељи. Само њих десетак бринуло је о безмало 400 основаца млађих разреда. Више од 200 учитеља лане је упослио град Број учитеља које ће престоница ангажовати и плаћати у овој школској години још немају у Секретаријату за образовање. Али, наводе да се

Ритам

18.09.2016 у 09:01

Фреди Меркјури – 70 година од рођења

Да је жив, Фреди Меркјури, фронтмен групе „Квин”, овог септембра прославио би 70. рођендан. Крајем новембра биће две и по деценије од његове смрти. Рођен у Занзибару, под сасвим другачијим именом и презименом, до 45. рођендана, колико их је прославио, постао је вечна музичка икона. О детаљима из његовог живота, доминацији групе „Квин” међу британским ексцентричним бендовима, албумима, певљивим песмама, планетарним хитовима, каријери, геј опредељењу и до смрти од јавности скриваном ХИВ позитивном статусу Фредија Меркјурија говорили су др Александар С. Јанковић, професор историје филма и поп културе на Факултету драмских уметности, и Предраг Аздејковић, уредник геј магазина „Оптимист”. Имали су реч на трибини пред публиком у Великој сали Дома омладине, у знак обележавања седам

Култура

18.09.2016 у 08:44

Нови „Хамлет” у Југословенском драмском

Нова поставка трагедије „Хамлет” у Југословенско драмско позориште дозвала је бројне љубитеље и поштоваоце драмске уметности. Јавне личности из области културе, политике, медија тискале су се у предворју велелепног театра чекајући да почне представа о којој се већ прича. Која је, како у ЈДП-у кажу, израз потребе, жеље и обавезе ове куће да достојно обележи четири стотине година од смрти највећег драмског писца у историји позоришта – Виљема Шекспира. У режији Александра Поповског, на сцени „Љуба Тадић” пред уваженим званицама и јавности мање знаним пасионираним пратиоцима рада ЈДП-а оживео је наш најновији „Хамлет”. Небојша Глоговац, Јасна Ђуричић, Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Горан Шушљик, Власта Велисављевић, Бојан Димитријевић, Милош Самолов, Борис Миливојевић и Милан

Колумна недеље

17.09.2016 у 22:00

Уџбеничка збрка унедоглед

У кућу сваког ко жели да се описмени сигурно улазе уџбеници, а некад су то једине књиге које укућани узму у руке. Јесте, много су важни. Нису пресудни за реформу образовања, српском систему прекопотребну. Али то не значи да на релацији образовно издаваштво – овдашња просвета важи она народна – док једном не смркне другом не сване. Напротив. Ипак, код нас питања уџбеничке политике изгледа нису део ширег образовног мозаика и његове перспективе, а и те како се тичу 900.000 ђака и њихових породица. Да би приуштили нове уџбеничке комплете маме и тате морају да потроше брдо пара, нарочито ако су богати – децом. Од 5.000 до 17.000 динара кошта обавезна школска литература за основце, а још више за средњошколце. Рецимо, будући мајстор за торте и колаче, ученик неке средње

Претходна Следећа

Почетна / Миленија Симић-Миладиновић

22.06.2026 у 20:06

Напад дронова на Вороњеж: најмање пет особа убијено

22.06.2026 у 20:05

Вучић: Позивам на смиривање тензија око „звучног топа”, чекају нас важни дани

22.06.2026 у 20:05

Меси најбољи стрелац у историји светских првенстава

22.06.2026 у 19:57

Душан Лајовић изборио пласман у друго коло квалификација за Вимблдон

22.06.2026 у 19:56

Трамп: Иран ће пристати на велике инспекције оружја

22.06.2026 у 19:46

Председник Пољске није позван на конференцију о обнови Украјине у Гдањску