Нови „Хамлет” у Југословенском драмском

Нова поставка трагедије „Хамлет” у Југословенско драмско позориште дозвала је бројне љубитеље и поштоваоце драмске уметности. Јавне личности из области културе, политике, медија тискале су се у предворју велелепног театра чекајући да почне представа о којој се већ прича. Која је, како у ЈДП-у кажу, израз потребе, жеље и обавезе ове куће да достојно обележи четири стотине година од смрти највећег драмског писца у историји позоришта – Виљема Шекспира.

У режији Александра Поповског, на сцени „Љуба Тадић” пред уваженим званицама и јавности мање знаним пасионираним пратиоцима рада ЈДП-а оживео је наш најновији „Хамлет”.

Небојша Глоговац, Јасна Ђуричић, Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Горан Шушљик, Власта Велисављевић, Бојан Димитријевић, Милош Самолов, Борис Миливојевић и Милан Марић – владали су сценом. То је глумачка екипа којој је Поповски поверио улоге Хамлета, Гертруде, Клаудија, Офелије, Полонија, Духа Хамлетовог оца, Гробара, Стражара и Фортинбраса.

Адаптације Шекспировог „Хамлета”, у преводу Живојина Симића и Симе Пандуровића, латио се Горан Стефановски, један од еминентнијих драматичара у региону. Његовим речима – у „Хамлету” се битно преиспитује ратна грозница, параноја, спољнополитичка ситуација. Краљ је стално на штапским брифинзима. Марширају војске, сви су у приправности, војници на мртвој стражи... Логорске ватре, шињели… Страни агресори. Полицајци у панцирним униформама, цивилне службе за обезбеђење. Лудило принца Хамлета није само приватно питање, реч је о лудилу целе државе. Није први пут да се Хамлету то догађа. Десило му се више пута и раније. А по свему судећи, и дешаваће му се. Живи, умри, понови…

Редитељ Александар Поповски за улогу најславнијег трагичког јунака одабрао је Небојшу Глоговца. У сусрет премијерном извођењу Поповски је појаснио да у себи носи сличан проблем који носи Хамлет – зна да је учињена неправда.

– Јер свет данашњице, овакав какав је, почива на неправди. Неправда је на свим нивоима. И сви људи с којима разговарам у себи осећају да им је учињена неправда: на нивоу образовања, здравства, културе, економије, или им је одузета имовина. Неправда је у свакој пори друштва. У ствари, ова друштва која су настала после пада Берлинског зида направљена су на великим неправдама и преварама – ако питате Поповског.

Он је уверен да се Хамлет изнова рађа сваких неколико година, долази да обзнани да је направљена неправда, да осветли, да узбурка духове. Такође, верује да неправда не може ићи унедоглед, да у једном тренутку мора ударити о зид, и да ће то бити ускоро.

– Свет не може предуго стајати на неправди. Сад ми се чини да је време да се неправда исправи – закључио је редитељ.