Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Ђорђевић

Култура

12.01.2022 у 11:37

Не плашим се да ћемо писце размазити наградама

Прошло је готово годину дана од када је Владимир Пиштало постао најпре вршилац дужности, а недавно и управник Народне библиотеке Србије. Пиштало, један од наших најзначајнијих савремених писаца, био је дугогодишњи професор светске и америчке историје на Колеџу Бекер у Масачусетсу. После три деценије живота и рада у Америци вратио се у Србију, прихватио директорско место с једном од највећих амбиција – да на Косанчићевом венцу, месту где је у априлском бомбардовању 1941. срушена Народна библиотека, иницира подизање новог здања. С каквим осећањима у погледу остварених и неких још неоствaрених замисли завршавате годину која је на измаку? Под покровитељством Министарства културе, заједно са Српском академијом наука и уметности и Народним музејом довршили смо дигитализацију

Култура

10.01.2022 у 22:55

„Политикина” награда Владану Радовановићу

Владан Радовановић (Београд, 1932) 79. је добитник „Политикине” награде за најбољу изложбу у 2021. години. Реч је о изложби „А галаксија около сија”, тачније монументалној звучној лумино-кинетичкој инсталацији, која је била изложена у Хали 4 Београдског сајма у првој половини септембра. Одлуку је донео жири у саставу: историчари уметности ‒ Љиљана Ћинкул, ликовни критичар „Политике”, Симона Чупић, професорка на Катедри историје уметности Филозофског факултета у Београду, Светлана Митић, кустоскиња Музеја савремене уметнoсти у Београду, Саша Јањић (председник), независни кустос, и Марија Ђорђевић, уредница Културног додатка листа „Политика”. ‒ Реч је о јединственом пројекту у нашој уметности, раду који је настајао и уобличавао се у дугом периоду и који је због сложености техничких

Култура

22.12.2021 у 21:01

Слике смрти и смрт слике

Познати уметник Младен Стилиновић рекао је једном приликом да је „проблем западног уметника у томе што превише ради, а проблем источног уметника што превише мисли”. Између та два пола, између естетике и концепта, перспективни Младен Миљановић (Зеница, 1981) сместио је садржај своје изложбе „Смрт (на) екрану”, која се одржава у салону Музеја савремене уметности у Београду до краја јануара (кустос Мишела Блануша). Реч је о уметнику који је, између осталог, познат овдашњој публици по изложби „Врт уживања”, одржаној у Културном центру Београда (2014), а претходно и у павиљону Босне и Херцеговине на Бијеналу у Венецији. Младен Миљановић има специфичну биографију за једног уметника. Похађао је Војну школу резервних официра у Добоју, а потом је радио у клесарској радионици на изради

Култура

07.12.2021 у 13:45

Уметност, бирократија и компромиси

УМЕТНОСТ И ИСТОРИЈА Прва изложба Бијенала у Венецији отворена је 1895. године, а Белгија је била прва земља која је подигла национални павиљон 1907. Павиљон Југославије отворен је 1938. године, а др Ана Ереш је у свом докторском раду, књизи Југославија на Венецијанском бијеналу (1938–1990) – Културне политике и политике изложбе, анализирала званичне наступе у павиљону Југославије на Бијеналу у Венецији у турбулентним и преломним годинама 20. века, као и друштвено-политичке околности које су се рефлектовале на уметност. Указала је такође и на то како је прихватан модернизам унутар мреже уметничких институција у Југославији. Књига је носилац Награде „Павле Васић” за 2021. годину, а ову студију објавила је Галерија Матице српске из Новог Сада у едицији Уметност и историја. У каквој је

Култура

01.12.2021 у 14:40

Mузеј Југославије слави рођендан

Данас, 1. децембра, Музеј Југославије обележиће 25 година рада изложбом „О фабрикама и радницима”, која се бави индустријализацијом на територији данашње Србије. Музеј Југославије је велики комплекс у чијем саставу су објекти: Музеј „25. мај”, Кућа цвећа, Стари музеј, а 2016. је, из дотадашњег назива Музеј историје Југославије, ова институција преименована је у Музеј Југославије. Директорка музеја Неда Кнежевић поводом ове годишњице говори за наш лист. Који ће артефакти бити представљени публици како би им се приближио период индустријализације од 19. века до данас? Пројекат „О фабрикама и радницима” реализовали смо у сарадњи с Музејом науке и технике, а повезала нас је иницијатива да истражујемо, штитимо и презентујемо стручној и широј јавности индустријско наслеђе као специфично

Култура

24.11.2021 у 21:04

Истресање тела

ИНТЕРВЈУ Тања Остојић (1972) је интердисциплинарна и перформанс уметница. Дипломирала је вајарство на Универзитету уметности у Београду, а од 2003. године живи и ради у Берлину. Међународно је препозната као пионирка институционалне родне критике, а њен рад одвија се у пољу ангажоване феминистичке уметности. Критичари британског Гардијана уврстили су Тању Остојић на листу 25 најбољих уметника 21. века 2019. године. У Београду је недавно одржана њена изложба Mis(s)placed Women? и пратећи перформанс. У Галерији „Подрум” Културног центра Београда и Новој галерији визуелних уметности (НГВУ) представљени су видео-радови, фотографије, записи и остали документи овог обимног пројекта, док су у Центру за културну деконтаминацију одржане дискусије с домаћим и међународним чланицама

Култура

18.11.2021 у 18:35

Грозница златних зрака

ИЗЛОЖБЕ Давне 1863. године један младић искључен је из Техничке школе у Утрехту јер је одбио да открије име друга који је нацртао карикатуру професора у учионици. Тај младић звао се Вилхелм Конрад Рендген (1845–1923), научник који је открио икс зраке и добио Нобелову награду за физику 1901. године. Наравно, после ове епизоде Рендген је наставио школовање с извесним застојима, а данас, у јеку пандемије, свест о значају рендгенског апарата још једном је актуелизована. Настављајући серију креативних и едукативних изложби, Музеј науке и технике у Београду (Скендербегова 51), понудио нам је изложбу „Развој и примена рендгенске технологије код Срба – Од Тесле и Пупина до данас” с намером да се истакну доприноси које су у области разумевања природе рендгенског зрачења и унапређења његове

Култура

13.10.2021 у 10:18

Преко видљивог

Уметник Зоран Насковски у Салону 77 (Бали-бегова џамија) у Нишу представља наставак свог вишегодишњег пројекта Мандала и Крст, који је са различитим поднасловима до сада представљен у различитим просторима. Прво јавно представљање, под насловом “Мандала и крст / збогом оружије” (2014) односило се на рат и културу сећања, и друго “Мандала и крст / замрачење, избеглице и економско коцкање” (2015), у време ескалације избегличке кризе, било је на изложбама одржаним у Центру за културну деконтаминацију. Пројекат је у свом проширеном издању представљен под називом “Мандала и крст / документи 2015 – 2018” у галерији Мењачница Гете института у Београду (2018). Салон 77 у Нишу представља трећи простор у којем је постављена инсталација која укључује документе, артефакте, видео, објекте

Култура

27.04.2021 у 20:00

Србија у Креативној Европи

Креативна Европа је главни програм Европске комисије за подршку сектору културе и аудио-визуелним делатностима. Подржава иницијативе сектора за културу које промовишу европску сарадњу, књижевно превођење и стварање мрежа и платформи, као и иницијативе аудио-визуелног сектора које промовишу развој, дистрибуцију и доступност аудио-визуелних дела. Деск Креативна Европа Србија је имплементационо тело програма Креативна Европа оформљено у оквиру Министарства културе и информисања Републике Србије 2014. године. Задатак Деска је пружање подршке установама културе и организацијама цивилног друштва у Републици Србији које желе да обезбеде учешће у програму Креативна Европа. – У пројектима Креативне Европе могу да учествују сва правна лица, дакле, све организације јавног, цивилног и приватног

Култура

14.01.2021 у 14:03

„Политикина” награда Зорану Насковском

Уметник Зоран Насковски је 78. лауреат „Политикине” награде „Владислав Рибникар” за најбољу изложбу у 2020. години. Реч је о мултимедијалној изложби „Crisis ‒ Орнет Колмен у Београду”, која је одржана крајем октобра прошле године у Центру за културну деконтаминацију у Београду. О награди је одлучио жири у саставу: историчари уметности Саша Јањић (председник), Љиљана Ћинкул, Милица Пекић, Симона Огњановић и Марија Ђорђевић, уредник Културног додатка листа „Политика”. Одлука је донета једногласно. Идеју за ову изложбу иницирао је између осталог један текст из Културног додатка „Политике”, тачније интервју са џез музичарем Чарлијем Хејденом (објављен 25.10. 2010), који је учествовао на Првом Њупорт џез фестивалу у Београду 1971. године. Након наступа у Београду, Чарли Хејден,

Претходна Следећа

Почетна / Марија Ђорђевић

11.06.2026 у 09:12

Андрија Мандић је заборавио 9. октобар 2008.

11.06.2026 у 09:06

Симић: Српска листа освојила рекордан број гласова упркос притиску и хапшењима

11.06.2026 у 09:05

Експлозивна направа активирана приликом пражњења контејнера

11.06.2026 у 09:02

Средњи курс динара за евро данас 117,3730

11.06.2026 у 08:58

Кирил Дмитријев потврдио контакте са Белом кућом

11.06.2026 у 08:55

Ухапшен заменик команданта Интервентне јединице за којим се трагало