Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

12.01.2022 u 11:37

Ne plašim se da ćemo pisce razmaziti nagradama

Prošlo je gotovo godinu dana od kada je Vladimir Pištalo postao najpre vršilac dužnosti, a nedavno i upravnik Narodne biblioteke Srbije. Pištalo, jedan od naših najznačajnijih savremenih pisaca, bio je dugogodišnji profesor svetske i američke istorije na Koledžu Beker u Masačusetsu. Posle tri decenije života i rada u Americi vratio se u Srbiju, prihvatio direktorsko mesto s jednom od najvećih ambicija – da na Kosančićevom vencu, mestu gde je u aprilskom bombardovanju 1941. srušena Narodna biblioteka, inicira podizanje novog zdanja. S kakvim osećanjima u pogledu ostvarenih i nekih još neostvarenih zamisli završavate godinu koja je na izmaku? Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Narodnim muzejom dovršili smo digitalizaciju

Kultura

10.01.2022 u 22:55

„Politikina” nagrada Vladanu Radovanoviću

Vladan Radovanović (Beograd, 1932) 79. je dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju izložbu u 2021. godini. Reč je o izložbi „A galaksija okolo sija”, tačnije monumentalnoj zvučnoj lumino-kinetičkoj instalaciji, koja je bila izložena u Hali 4 Beogradskog sajma u prvoj polovini septembra. Odluku je doneo žiri u sastavu: istoričari umetnosti ‒ Ljiljana Ćinkul, likovni kritičar „Politike”, Simona Čupić, profesorka na Katedri istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Svetlana Mitić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Saša Janjić (predsednik), nezavisni kustos, i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka lista „Politika”. ‒ Reč je o jedinstvenom projektu u našoj umetnosti, radu koji je nastajao i uobličavao se u dugom periodu i koji je zbog složenosti tehničkih

Kultura

22.12.2021 u 21:01

Slike smrti i smrt slike

Poznati umetnik Mladen Stilinović rekao je jednom prilikom da je „problem zapadnog umetnika u tome što previše radi, a problem istočnog umetnika što previše misli”. Između ta dva pola, između estetike i koncepta, perspektivni Mladen Miljanović (Zenica, 1981) smestio je sadržaj svoje izložbe „Smrt (na) ekranu”, koja se održava u salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu do kraja januara (kustos Mišela Blanuša). Reč je o umetniku koji je, između ostalog, poznat ovdašnjoj publici po izložbi „Vrt uživanja”, održanoj u Kulturnom centru Beograda (2014), a prethodno i u paviljonu Bosne i Hercegovine na Bijenalu u Veneciji. Mladen Miljanović ima specifičnu biografiju za jednog umetnika. Pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira u Doboju, a potom je radio u klesarskoj radionici na izradi

Kultura

07.12.2021 u 13:45

Umetnost, birokratija i kompromisi

UMETNOST I ISTORIJA Prva izložba Bijenala u Veneciji otvorena je 1895. godine, a Belgija je bila prva zemlja koja je podigla nacionalni paviljon 1907. Paviljon Jugoslavije otvoren je 1938. godine, a dr Ana Ereš je u svom doktorskom radu, knjizi Jugoslavija na Venecijanskom bijenalu (1938–1990) – Kulturne politike i politike izložbe, analizirala zvanične nastupe u paviljonu Jugoslavije na Bijenalu u Veneciji u turbulentnim i prelomnim godinama 20. veka, kao i društveno-političke okolnosti koje su se reflektovale na umetnost. Ukazala je takođe i na to kako je prihvatan modernizam unutar mreže umetničkih institucija u Jugoslaviji. Knjiga je nosilac Nagrade „Pavle Vasić” za 2021. godinu, a ovu studiju objavila je Galerija Matice srpske iz Novog Sada u ediciji Umetnost i istorija. U kakvoj je

Kultura

01.12.2021 u 14:40

Muzej Jugoslavije slavi rođendan

Danas, 1. decembra, Muzej Jugoslavije obeležiće 25 godina rada izložbom „O fabrikama i radnicima”, koja se bavi industrijalizacijom na teritoriji današnje Srbije. Muzej Jugoslavije je veliki kompleks u čijem sastavu su objekti: Muzej „25. maj”, Kuća cveća, Stari muzej, a 2016. je, iz dotadašnjeg naziva Muzej istorije Jugoslavije, ova institucija preimenovana je u Muzej Jugoslavije. Direktorka muzeja Neda Knežević povodom ove godišnjice govori za naš list. Koji će artefakti biti predstavljeni publici kako bi im se približio period industrijalizacije od 19. veka do danas? Projekat „O fabrikama i radnicima” realizovali smo u saradnji s Muzejom nauke i tehnike, a povezala nas je inicijativa da istražujemo, štitimo i prezentujemo stručnoj i široj javnosti industrijsko nasleđe kao

Kultura

24.11.2021 u 21:04

Istresanje tela

INTERVJU Tanja Ostojić (1972) je interdisciplinarna i performans umetnica. Diplomirala je vajarstvo na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a od 2003. godine živi i radi u Berlinu. Međunarodno je prepoznata kao pionirka institucionalne rodne kritike, a njen rad odvija se u polju angažovane feminističke umetnosti. Kritičari britanskog Gardijana uvrstili su Tanju Ostojić na listu 25 najboljih umetnika 21. veka 2019. godine. U Beogradu je nedavno održana njena izložba Mis(s)placed Women? i prateći performans. U Galeriji „Podrum” Kulturnog centra Beograda i Novoj galeriji vizuelnih umetnosti (NGVU) predstavljeni su video-radovi, fotografije, zapisi i ostali dokumenti ovog obimnog projekta, dok su u Centru za kulturnu dekontaminaciju održane diskusije s domaćim i međunarodnim članicama

Kultura

18.11.2021 u 18:35

Groznica zlatnih zraka

IZLOŽBE Davne 1863. godine jedan mladić isključen je iz Tehničke škole u Utrehtu jer je odbio da otkrije ime druga koji je nacrtao karikaturu profesora u učionici. Taj mladić zvao se Vilhelm Konrad Rendgen (1845–1923), naučnik koji je otkrio iks zrake i dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1901. godine. Naravno, posle ove epizode Rendgen je nastavio školovanje s izvesnim zastojima, a danas, u jeku pandemije, svest o značaju rendgenskog aparata još jednom je aktuelizovana. Nastavljajući seriju kreativnih i edukativnih izložbi, Muzej nauke i tehnike u Beogradu (Skenderbegova 51), ponudio nam je izložbu „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba – Od Tesle i Pupina do danas” s namerom da se istaknu doprinosi koje su u oblasti razumevanja prirode rendgenskog zračenja i unapređenja njegove

Kultura

13.10.2021 u 10:18

Preko vidljivog

Umetnik Zoran Naskovski u Salonu 77 (Bali-begova džamija) u Nišu predstavlja nastavak svog višegodišnjeg projekta Mandala i Krst, koji je sa različitim podnaslovima do sada predstavljen u različitim prostorima. Prvo javno predstavljanje, pod naslovom “Mandala i krst / zbogom oružije” (2014) odnosilo se na rat i kulturu sećanja, i drugo “Mandala i krst / zamračenje, izbeglice i ekonomsko kockanje” (2015), u vreme eskalacije izbegličke krize, bilo je na izložbama održanim u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Projekat je u svom proširenom izdanju predstavljen pod nazivom “Mandala i krst / dokumenti 2015 – 2018” u galeriji Menjačnica Gete instituta u Beogradu (2018). Salon 77 u Nišu predstavlja treći prostor u kojem je postavljena instalacija koja uključuje dokumente, artefakte,

Kultura

27.04.2021 u 20:00

Srbija u Kreativnoj Evropi

Kreativna Evropa je glavni program Evropske komisije za podršku sektoru kulture i audio-vizuelnim delatnostima. Podržava inicijative sektora za kulturu koje promovišu evropsku saradnju, književno prevođenje i stvaranje mreža i platformi, kao i inicijative audio-vizuelnog sektora koje promovišu razvoj, distribuciju i dostupnost audio-vizuelnih dela. Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine. Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa. – U projektima Kreativne Evrope mogu da učestvuju sva pravna lica, dakle, sve organizacije javnog, civilnog i privatnog

Kultura

14.01.2021 u 14:03

„Politikina” nagrada Zoranu Naskovskom

Umetnik Zoran Naskovski je 78. laureat „Politikine” nagrade „Vladislav Ribnikar” za najbolju izložbu u 2020. godini. Reč je o multimedijalnoj izložbi „Crisis ‒ Ornet Kolmen u Beogradu”, koja je održana krajem oktobra prošle godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. O nagradi je odlučio žiri u sastavu: istoričari umetnosti Saša Janjić (predsednik), Ljiljana Ćinkul, Milica Pekić, Simona Ognjanović i Marija Đorđević, urednik Kulturnog dodatka lista „Politika”. Odluka je doneta jednoglasno. Ideju za ovu izložbu inicirao je između ostalog jedan tekst iz Kulturnog dodatka „Politike”, tačnije intervju sa džez muzičarem Čarlijem Hejdenom (objavljen 25.10. 2010), koji je učestvovao na Prvom Njuport džez festivalu u Beogradu 1971. godine. Nakon nastupa u Beogradu, Čarli Hejden,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Đorđević