Srbija u Kreativnoj Evropi

Kreativna Evropa je glavni program Evropske komisije za podršku sektoru kulture i audio-vizuelnim delatnostima. Podržava inicijative sektora za kulturu koje promovišu evropsku saradnju, književno prevođenje i stvaranje mreža i platformi, kao i inicijative audio-vizuelnog sektora koje promovišu razvoj, distribuciju i dostupnost audio-vizuelnih dela. Desk Kreativna Evropa Srbija je implementaciono telo programa Kreativna Evropa oformljeno u okviru Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 2014. godine. Zadatak Deska je pružanje podrške ustanovama kulture i organizacijama civilnog društva u Republici Srbiji koje žele da obezbede učešće u programu Kreativna Evropa.

– U projektima Kreativne Evrope mogu da učestvuju sva pravna lica, dakle, sve organizacije javnog, civilnog i privatnog sektora, registrovane u državama koje učestvuju u programu. Oni  mogu učestvovati u različitim konkursima koji su  raspisivani u prethodnih sedam godina. Program je otvoren za sve vrste savremenog stvaralaštva, kao i za projekte koji se bave kulturnim nasleđem. Prioriteti su široko osmišljeni, a to su: razvoj publike, mobilnost i razvoj kapaciteta. To znači da svako ko se bavi kulturom, u užem i širem smislu te reči, može naći svoje mesto u programu – kaže Dimitrije Tadić rukovodilac Deska Kreativna Evropa.

Tadić ističe da se, pre svega, vrednuju projekti putem kojih profesionalci iz oblasti kulture izlaze iz već poznatih praksi, iz očekivanog i svakodnevnog okvira, iz redovne delatnosti. Takođe se vrednuje i širenje mreže saradnika, po mogućnosti iz geografski udaljenijih zemalja, ali i kulturološki bliskih.

– Veoma se cene projekti koji podrazumevaju eksperimente sa sadržajima i predlažu nove modele realizacije projekata. Sve vrste povezivanja su veoma dobrodošle: intersektorska saradnja (javni, civilni i privatni sektor), interresorna saradnja (kultura u sprezi s drugim resorima, poput zdravstva, obrazovanja, nauke, turizma), male i velike organizacije i dr. Potrebno je da projekti koji se predlažu za finansiranje konstruktivno ponude neku vrstu rešenja problema kojim se bave, bilo da je reč o razvoju mlade publike, razvoju karijere umetnika ili većem učešću građana u procesu donošenja odluka. Kreativnu Evropu vidim kao jedinstven, životan okvir za razvoj projekata u kulturi. S tim u vezi, program promoviše kulturu Erosa, shvaćenu kao žudnju za celovitim životom, nasuprot čemu stoji kultura smrti koja je destruktivna, nesolidarna i, uvek puna nepoverenja, ironično nastoji da je ponizi  – ističe Tadić.

Sa ukupno 305 uspešnih projekata, ustanove i organizacije  u Srbiji obezbedile su gotovo 12 miliona evra, što je zaista značajan uspeh i u poređenju sa mnogim članicama Evropske unije.

Dimitrije Tadić objašnjava da su se ova respektabilna finansijska sredstva ulila u ekonomski sistem Srbije i da je na taj način sektor kulture finansirao rad mnogih firmi, kao što su restorani i ketering službe, hoteli, turističke agencije, štamparije i dr.

– Međutim, podjednako su važna i ostvarena partnerstva naših profesionalaca u kulturi sa kolegama iz čitave Evrope, ne samo zato što se na taj način unapređuje rad naših ustanova i organizacija i razvijaju karijere naših profesionalaca u kulturi, pa samim tim i sistem kulture u Srbiji, već i zbog činjenice da se učešćem u projektima, skoro po pravilu, ostvaruje dugoročna saradnja sa evropskim partnerima –  objašnjava rukovodilac Deska Kreativna Evropa u Srbiji.

U okviru Kreativne Evrope finansirani su različiti projekti koji se bave, recimo, novim modelima funkcionisanja ustanova, audio-vizuelnom produkcijom i festivalima, povezivanjem savremenih naučnih dostignuća i umetnosti, potencijalima kulturnog nasleđa za razvoj turističke ponude malih gradova, kao i unapređenjem položaja umetnika, kreiranjem novih profesija u kulturi i geopolitičkom strategijom razvoja našeg kontinenta. Ustanove i organizacije koje učestvuju u programu su u dijapazonu od reprezentativnih javnih ustanova kao što su Galerija Matice srpske ili Muzej Jugoslavije i drugih javnih ustanova kulture, te javnih ustanova drugih resora, kao što je Univerzitet umetnosti u Beogradu, Muzikološki institut SANU iz Beograda ili Centar za promociju nauke, do organizacija civilnog društva kao što su Turbo strip i Kulturanova iz Novog Sada ili Fenomena iz Kraljeva.

Na pitanje šta bi izdvojio kao poseban uspeh u proteklih sedam godina rada Deska Kreativna Evropa u Srbiji, Dimitrije Tadić kaže:

– Izdvojio bih organizovanje velikog broja događaja, međunarodnih konferencija, seminara, obuka, debata, radionica, prezentacije u više od 40 gradova i opština Srbije, koji su okupili više od 600 profesionalaca iz oblasti kulture iz Srbije, regiona i Evrope. Takođe, sproveli smo kapitalna istraživanja i projekte iz oblasti kulturne politike i menadžmenta i objavili njihove rezultate.