Србија у Креативној Европи

Креативна Европа је главни програм Европске комисије за подршку сектору културе и аудио-визуелним делатностима. Подржава иницијативе сектора за културу које промовишу европску сарадњу, књижевно превођење и стварање мрежа и платформи, као и иницијативе аудио-визуелног сектора које промовишу развој, дистрибуцију и доступност аудио-визуелних дела. Деск Креативна Европа Србија је имплементационо тело програма Креативна Европа оформљено у оквиру Министарства културе и информисања Републике Србије 2014. године. Задатак Деска је пружање подршке установама културе и организацијама цивилног друштва у Републици Србији које желе да обезбеде учешће у програму Креативна Европа.

– У пројектима Креативне Европе могу да учествују сва правна лица, дакле, све организације јавног, цивилног и приватног сектора, регистроване у државама које учествују у програму. Они  могу учествовати у различитим конкурсима који су  расписивани у претходних седам година. Програм је отворен за све врсте савременог стваралаштва, као и за пројекте који се баве културним наслеђем. Приоритети су широко осмишљени, а то су: развој публике, мобилност и развој капацитета. То значи да свако ко се бави културом, у ужем и ширем смислу те речи, може наћи своје место у програму – каже Димитрије Тадић руководилац Деска Креативна Европа.

Тадић истиче да се, пре свега, вреднују пројекти путем којих професионалци из области културе излазе из већ познатих пракси, из очекиваног и свакодневног оквира, из редовне делатности. Такође се вреднује и ширење мреже сарадника, по могућности из географски удаљенијих земаља, али и културолошки блиских.

– Веома се цене пројекти који подразумевају експерименте са садржајима и предлажу нове моделе реализације пројеката. Све врсте повезивања су веома добродошле: интерсекторска сарадња (јавни, цивилни и приватни сектор), интерресорна сарадња (култура у спрези с другим ресорима, попут здравства, образовања, науке, туризма), мале и велике организације и др. Потребно је да пројекти који се предлажу за финансирање конструктивно понуде неку врсту решења проблема којим се баве, било да је реч о развоју младе публике, развоју каријере уметника или већем учешћу грађана у процесу доношења одлука. Креативну Европу видим као јединствен, животан оквир за развој пројеката у култури. С тим у вези, програм промовише културу Ероса, схваћену као жудњу за целовитим животом, насупрот чему стоји култура смрти која је деструктивна, несолидарна и, увек пуна неповерења, иронично настоји да је понизи  – истиче Тадић.

Са укупно 305 успешних пројеката, установе и организације  у Србији обезбедиле су готово 12 милиона евра, што је заиста значајан успех и у поређењу са многим чланицама Европске уније.

Димитрије Тадић објашњава да су се ова респектабилна финансијска средства улила у економски систем Србије и да је на тај начин сектор културе финансирао рад многих фирми, као што су ресторани и кетеринг службе, хотели, туристичке агенције, штампарије и др.

– Међутим, подједнако су важна и остварена партнерства наших професионалаца у култури са колегама из читаве Европе, не само зато што се на тај начин унапређује рад наших установа и организација и развијају каријере наших професионалаца у култури, па самим тим и систем културе у Србији, већ и због чињенице да се учешћем у пројектима, скоро по правилу, остварује дугорочна сарадња са европским партнерима –  објашњава руководилац Деска Креативна Европа у Србији.

У оквиру Креативне Европе финансирани су различити пројекти који се баве, рецимо, новим моделима функционисања установа, аудио-визуелном продукцијом и фестивалима, повезивањем савремених научних достигнућа и уметности, потенцијалима културног наслеђа за развој туристичке понуде малих градова, као и унапређењем положаја уметника, креирањем нових професија у култури и геополитичком стратегијом развоја нашег континента. Установе и организације које учествују у програму су у дијапазону од репрезентативних јавних установа као што су Галерија Матице српске или Музеј Југославије и других јавних установа културе, те јавних установа других ресора, као што је Универзитет уметности у Београду, Музиколошки институт САНУ из Београда или Центар за промоцију науке, до организација цивилног друштва као што су Турбо стрип и Културанова из Новог Сада или Феномена из Краљева.

На питање шта би издвојио као посебан успех у протеклих седам година рада Деска Креативна Европа у Србији, Димитрије Тадић каже:

– Издвојио бих организовање великог броја догађаја, међународних конференција, семинара, обука, дебата, радионица, презентације у више од 40 градова и општина Србије, који су окупили више од 600 професионалаца из области културе из Србије, региона и Европе. Такође, спровели смо капитална истраживања и пројекте из области културне политике и менаџмента и објавили њихове резултате.