​Slike smrti i smrt slike

Poznati umetnik Mladen Stilinović rekao je jednom prilikom da je „problem zapadnog umetnika u tome što previše radi, a problem istočnog umetnika što previše misli”. Između ta dva pola, između estetike i koncepta, perspektivni Mladen Miljanović (Zenica, 1981) smestio je sadržaj svoje izložbe „Smrt (na) ekranu”, koja se održava u salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu do kraja januara (kustos Mišela Blanuša). Reč je o umetniku koji je, između ostalog, poznat ovdašnjoj publici po izložbi „Vrt uživanja”, održanoj u Kulturnom centru Beograda (2014), a prethodno i u paviljonu Bosne i Hercegovine na Bijenalu u Veneciji.

Mladen Miljanović ima specifičnu biografiju za jednog umetnika. Pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira u Doboju, a potom je radio u klesarskoj radionici na izradi nadgrobnih spomenika. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji umetnosti u Banjaluci, gde danas predaje Umetnost novih medija, a na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na smeru Novi mediji priprema doktorat.

Kada je upisivao Akademiju umetnosti, profesori su mu rekli da ostavi po strani svoje iskustvo graviranja likova na nadgrobnim spomenicima, tu „kič figuraciju”. Ipak, zanatsko znanje Miljanović je pametno uložio, promišljajući umetnost na kontekstualno širi, drugačiji, način, što ga je dovelo i do predstavljanja u svetskim muzejima i galerijama (Gran Pale, Mumok, Galerija MC Njujork...)

Izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu „Smrt (na) ekranu” istražuje i preispituje reprezentaciju smrti, njenu eksploataciju, manipulaciju smrću, ali i smrt medija – smrt reprezentacije, a sve to u godini globalne pandemije kovida 19.

Svi artefakti na Miljanovićevoj izložbi – računari, mobilni telefoni i TV ekrani – oblikovani su tehnikom obrade kamena u materijalima koji se koriste za izradu spomenika, pa u simboličnom smislu umetnik zapravo kreira spomenike tehnološkim dostignućima savremene civilizacije.

Na njima su ugravirana oštećenja, naprsline, tekstovi poput „Spomenik žrtvama spomenika”, „Smrt je mnogima najveća životna prilika”...

Prolog izložbe, ili „priprata” –zidna je instalacija sačinjena od granitnih ekrana, inspirisana brojem smrtnih slučajeva od virusa korona od 1. januara 2020. do 1. avgusta 2021. godine.

– Podatke sam preuzeo iz zvaničnih izveštaja Svetske zdravstvene organizacije. Mesečno sam unosio cifre u kompjuterski program. Svaka upisana tačka je dnevni broj smrti na globalnom nivou, a softver je na osnovu unetih podataka, tačaka, složio sliku koja je potom mašinski gravirana. Tako se na granitnom ekranu vide „talasi”, slika nalik onoj kada se prekida TV program. Talasi su izgravirane statističke krive broja umrlih od korone. Na bočnim stranama ekrana gravirani su datumi, godine i meseci do 1. avgusta 2021. Ovaj ekran uokviren je velikim zlatnim vencem nalik festivalskim lovorikama – ispričao nam je Mladen Miljanović na nedavno održanom vođenju publike kroz izložbu.

Ovaj segment izložbe čini i memorijalni zid medijima koji ne postoje. Reč je o nizu „skamenjenih” ekrana s ugraviranom „simulacijom snega” usled prekida TV signala, a proizvođači tih televizora su firme koje odavno ne postoje – iz Rusije, Mađarske, Poljske…

Izložba je arhitektonski i estetski delom komponovana kao religijski objekat, a delom kao radnja mobilnih uređaja. Postamenti za izložene granitne telefone, ekrane, rađeni su ručno, a trava i zemlja su donesene s groblja.

U drugom delu izložbe, „glavnom brodu”, osim „oštećenih, mrtvih” mobilnih sprava, kao i kadrova iz međunarodnih TV vesti koji predviđaju broj umrlih, dominiraju dve monumentalne slike na betonu. Jedna je prizor oblaka crnog dima koji se nadvio nad Kliničkim centrom u Banjaluci jednog aprilskog dana...

– Fotografiju crnog oblaka formiranog od dima iz toplane blizu banjalučkog Kliničkog centra dobio sam od drugarice koja živi u blizini. To je verovatno bio dim usled prečišćavanja odžaka pred proleće, ali taj crni oblak, ispostaviće se, formirao se baš na dan kada je objavljena prva žrtva kovida 19 u Kliničkom centru u Banjaluci – kaže Miljanović.

Nasuprot ovoj, u prostoru dominira monumentalna slika poput ikonostasa, sa ugraviranim crtežima 264 poznatih, javnih ličnosti iz celog sveta koje su preminule tokom 20 meseci pandemije (Kobi Brajant, Maradona, Džej, Šon Koneri, Neda Arnerić, Mira Furlan, Igor Torbica, Era Milivojević, patrijarh Irinej...), kao i srušeni objekti – kuća u Petrinji, zgrada u Majamiju i Izmiru, ukrajinski avion oboren u Iranu nakon poletanja... Paradoksalno, ova grandiozna instalacija nalik na monumentalni plazma ekran, iako predstavlja mrtve ljude, kao da slavi život...

Posebno je fascinantno to što je slika rađena za veoma kratko vreme, nekoliko dana i noći, kako je posvedočio i umetnik.

Izložbu uokviruje poslednja soba s mobilnim telefonom u lebdećem belom oblaku kao i duhovit video-rad u kome je glavni akter zvezda jednog rijaliti programa i njegov govor na očevoj sahrani.

Mnogo je još slojeva koje emituje i razotkriva ova izložba o slici smrti i smrti slike, i koja se po kvalitetu svrstava u red najuspelijih izložbi tokom 2021. godine.