Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

18.03.2010 у 22:00

Неодољиви шарм прељубе

Врло добар филм. Рајко Грлић полетан и живахан, као младић. И несташан, какав само може да буде „средовечни лисац” са нагомиланим животним искуством. Сопственим или туђим – свеједно, важно је да је оно што се види у филму „Нека остане међу нама” толико интимно и аутентично да му се верује на сваку реч и на сваки кадар.

Култура

11.03.2010 у 22:00

Где нестаде Бели Зец?

Алиса је поново упала у рупу! Све остало је другачије, у Бартоновој филмској 3-Д верзији популарне бајке Луиса Керола. Алиса није више она слатка „нимфета” – златокоса, раздрагана девојчица у плавој хаљиници, какву је памтимо са страница сликовнице или из Дизнијевог „цртаћа”, већ 19-годишња девојка која, бежећи од досадног просца, урања у фантазмагоричну, трипоидну и прилично језовиту Земљу Чуда, пуну загонетки и замки, у коју је уводи хистерични Бели Зец.

Култура

04.03.2010 у 22:00

Кич са оног света

Филмом „Небеска створења” (1994), о породичном убиству и малолетничкој деликвенцији, новозеландски редитељ Питер Џексон освојио је свет, а одмах потом и Холивуд, у којем последњих петнаестак година фигурира као творац трилогије „Господар прстенова”, римејка „Кинг Конга” и као освајач огромног броја Оскара. Његов најновији филм „Дивне кости” прилично је неплодотворан спој крими-трилера, хорора и научне фантастике, најсличнији је управо „Небеским створењима”, с тим што је дух тог филма сада окренут наглавачке, уз обилату употребу вулгарне маште холивудских продукцијских дизајнера. Родио се тако и најкичастији приказ живота после смрти до сада виђен на великом екрану, филм у којем је остало мало тога од истоименог, провокативног и метафизичког бестселер романа америчке књижевнице Алисе

Култура

25.02.2010 у 22:00

Тихи очај средовечне библиотекарке

Уочљиво је да Фест трпи последице финансијске кризе. Иностраних гостију је драматично мање него претходних година, свечарска атмосфера готово да не постоји и пратећих садржаја је мало, па отуда осећај да је најпопуларнији домаћи фестивал ове године попримио изглед „проширене Синеманије”. Међутим, Београђани воле свој Фест, верни су му, и подржавају га својим масовним присуством дајући му оно најважније – живот и вечиту младост. Нуди овогодишњи Фест богат избор значајних филмова, а стиче се утисак да су публици, осим Моазовог „Либана”, веома драги и филмови Торнатореа, Плачида и Хеслова. Сицилијанска епопеја „Барија: Капија ветрова” Ђузепа Торнатореа, историјски спектакл у којем је обухваћен период од 1930. до 1980. године, забаван је и помало утопијски филм, меланхолична

Култура

20.02.2010 у 22:00

„Златни медвед“ турском филму

Берлин, 20. фебруара– „Златни медвед“ 60. Берлинала , према одлуци жирија на чијем је челу легендарни немачко-амерички редитељ Вернер Херцог, припао је продуцентима турског филма „Мед“ Семиха Капланоглуа, с којим овај аутор завршава трилогију (коју чине још и дела „Јаје“ и „Млеко“) посвећену турском селу, људима који живе припростим животом сукобљени са природом.

Култура

20.02.2010 у 22:00

Мале глумачке бравуре

Берлин, 20. фебруара- Жељно су филмски критичари из целог света чекали свих ових дана да се у главном такмичарском програму коначно појави филм који би им дао све могуће аргументе и оправдања за доделу критичарске награде. Најзад су га дочекали. Буквално последњег такмичарског дана, приказан је филм „Фамилија”, данске редитељке Перниле Фишер Кристенсен, која је 2007. године у Берлину освојила Гран при и „Златног медведа” за најбољи дебитантски филм „Сапуницу”. Овом је филму данас припала награда жирија Међународне федерације критичара.

Култура

18.02.2010 у 22:00

Филм о Гебелсовом филму

Берлин – У самој фестивалској завршници појавило се узбудљиво, провокативно и занимљиво дело „Јеврејин Зус – филм без савести”, (током пројекције су се чули и звиждуци), увек непредвидивог немачког редитеља Оскара Релера („Лулу и Џими”, „Елементарне честице”, „Нема места уза одлазак”...), који је после серије осредњих филмова коначно подигао температуру и у главном такмичарском програму и у залеђеном Берлину. Реч је о својеврсном поступку филма о филму, о виспреној анализи једног времена и његових креатора (нацизам у Немачкој), бриткој осуди учешћа уметника у историјској „прљавој работи”, о настанку антисемитског пропагандног филма „Јеврејин Зус” у режији Вејта ( Veit )Харлана, а у „продуцентској верзији” самог Гебелса. Коначно, и о односу овог нацистичког „мастер мајнда” и славног

Култура

17.02.2010 у 22:00

О исламу из другог угла

Берлин, 17. фебруара – Фундаментализам, тероризам, убиство из части, угњетавање жена! Не, није реч о ударним вестима на америчким или британским телевизијским програмима, већ о темама великог броја филмова на овогодишњем Берлинском фестивалу.

Култура

16.02.2010 у 22:00

Мучна прича о одрастању

Берлин, 16. фебруара – Прву половину главног такмичарског програма 60. Берлинског фестивала обележио је и низ солидних филмских наслова који не изазивају претерано узбуђење, али због којих се јубиларно фестивалско издање може сматрати сасвим успешним. Предњачи румунски филм „Ако ми се звижди, звиждим” дебитанта Флоријана Сербана чија прича добрим делом подсећа на ону виђену у Марковићевом „Специјалном васпитању” или Бајићевом „Сивом дому”. Једноставан, мали филм, реалистичког садржаја, мучна прича о одрастању у затвору за малолетнике, са изврсним Ђерђом Пистереануом у главној улози. Још један пример непретенциозног, а веома функционалног стила румунског „новог таласа” и кинематографије која би нашим ауторима могла да послужи за пример. Међу такмичарима нашао се и „Сабмарино” данског

Култура

15.02.2010 у 22:00

Мистериозни провокатор

Берлин, 15. фебруара - Када су негде средином деведесетих година зидови Бристола, а потом и Лондона, осванули осликани неуобичајеним графитима непознатог аутора, са јасним антиратним, антикапиталистичким и антиглобалистичким порукама, па се потом догодило и то да су дежурни чувари почели да проналазе његове урамљене слике по британским музејима и зоо-врту, маса је са одушевљењем прихватила новог анонимног уличног хероја, који користи псеудоним Банкси (Banksy). И док су обожаваоци широм света, упознати иначе и путем Инетернета са Банксијевим уличним „чинодејствовањем”, његове графите прогласили уметношћу, британска влада је то јасно и гласно окарактерисала као вандализам, а Банксија као „најобичнијег вандала и провокатора”. Његове интернационалне графитерске колеге брзо су препознале да

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

21.06.2026 у 21:29

Израел: Убијен терориста који је отео дете 7. октобра

21.06.2026 у 21:26

Брнабићева: Док неки трче по Европи да оцрне Србију, ми обилазимо наше грађане

21.06.2026 у 21:24

Фудбалери Шпаније победили Саудијску Арабију

21.06.2026 у 21:09

Британски Телеграф: Европа пожурила са пресудама Вучићу за наводне афере

21.06.2026 у 21:05

Лидер владајуће партије у Словачкој: Фицо да се не рукује са Зеленским

21.06.2026 у 20:59

Невреме у Далмацији, удари громова изазвали пожаре