Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

17.02.2022 у 20:00

Девојачка одисеја у модерном Техерану

72. БЕРЛИНАЛЕ Редитељ и сценариста Али Асгари, један од најнаграђиванијих иранских аутора новије генерације, подарио је „Панорами” 72. Берлинала и један од најлепших филмова – „До сутра”, у којем је отворио доскора за иранску кинематографију незамисливу тему: неудата девојка, а самохрана мајка. Асгари не крије да стасавао уз филмове италијанског неореализма, француског „новог таласа”, али и дела Ангелопулоса, Ханекеа, браће Дарден и Мунђијуа, док за своје иранске узоре сматра Абаса Кијаростамија, Асгара Фархадија и Џафара Панахија (његове ране филмове). Уз добре узоре и лични таленат створио је сопствени стил којим се наметнуо филмској планети потврдивши своју оригиналност и филмом „До сутра”, у којем поново главну улогу тумачи његова рођака Садаф Асгари (играла је и у његовом филму

Култура

15.02.2022 у 20:00

Поштен рад на непоштено црно

72. БЕРЛИНАЛЕ Све је на тој савременој животној сцени лажно осим људи. Њих познајемо, ту су – међу нама, иако их је сценариста, редитељ и продуцент Милош Пушић сместио на велико филмско платно да нас отуда гледају. Ти људи које познајемо – а сада су јунаци Пушићевог филма „Хероји радничке класе”, који управо има светску премијеру на 72. Берлиналу у програму „Панорама” – различитог су статуса, звања и образовања али их је живот окупио око оне познате категорије: поштен и тежак рад на непоштено и неизвесно црно. И окружио их онима што имају модерна занимања сумњивог моралног и пословног кодекса: грађевински (или свакојаки други) инвеститор, тајкун, фиксер, менаџер... Због свега тога што Милош Пушић („Јесен у мојој улици”, Одумирање”) у овој својој снажној, друштвено-социјално

Култура

14.02.2022 у 20:00

Кулминација ауторског пута урезаног у судбину

72. БЕРЛИНАЛЕ Легендарни италијански редитељ, сценариста и продуцент, мајстор хорора Дарио Арђенто (1940), својевремено и гост Београда, после 10 година паузе снимио је нови филм и лично га представио у програму Гала на 72. Берлиналу. За свој нови хорор трилер, који ће у српској дистрибуцији носити наслов „Иза тамних наочара” (у оригиналу „Occhiali neri”) и ускоро бити приказан и на 50. Фесту у главном програму ван конкуренције, Арђенто каже да не сматра својом „лабудовом песмом” јер има још тога да подари филмској планети. А њој је од почетка своје дуге и плодне каријере, започете давних седамдесетих година 20. века, већ подарио култне филмове попут „Тајна црне рукавице”, „Мачка има девет живота”, „Четири муве на сивом сомоту”, „Тајна напуштене куће”, „Дракула 3Д” и трилогију „Три

Култура

11.02.2022 у 20:00

Тероризам је медијска битка, а систем у слепој улици

72. БЕРЛИНАЛЕ Може ли се о недавним вишеструким терористичким нападима у Француској говорити и кроз хумор? Судећи по филму „Ничији херој” Алена Гиродија, са којим је отворен програм „Панорама” 72. Берлинала, видимо да може. Овај француски редитељ и сценариста („Нема одмора за храбре”, „Краљ бекства”, „Странац поред језера”, „Остати усправан”...), скенира француско друштво погођено терором и узрочно-последичним таласом предрасуда, страха, чак и ирационалне мржње, али то чини кроз форму горко-слатке комедије у којој и апсурд тако природно станује. У Клермон-Ферану, имагинарном попришту терористичког напада у унутрашњости Француске, Медрик се лудо заљубљује у средовечну и удату проститутку Изадору, упознаје младог бескућника Селима чије присуство изазива параноју околине, и овом

Култура

10.02.2022 у 18:15

Почетак са омажом Фасбиндеру

Овогодишњи, 72. Берлински фестивал почиње вечерас светском премијером француског филма „Петер фон Кант” Франсоа Озона и тако почиње трка за „Златног медведа” и осталих фестивалских одличја, о чему ће одлучивати жири на чијем је челу амерички сценариста и редитељ Најт Шјамалан. Уметнички директор Берлинала Карло Шатријан, избором овог Озоновог филма за свечани такмичарски почетак желео је да приреди и омаж култном немачком редитељу Рајнеру Вернеру Фасбиндеру чији је филм „Горке сузе Петре фон Кант” (1972) тачно пре пола века скандализовао публику тадашњег Берлинског фестивала иза „гвоздене завесе”. Јунакиња Фасбиндеровог филма била је лезбијка. Франсоа Озон је у својој слободној и прилично лабавој адаптацији ове Фасбиндерове драме заменио полове. Јунак његовог филма, који је заправо

Култура

31.01.2022 у 22:00

Комерцијална, симпатична и питка филмска творевина

Групи играних филмова заслужних за масован повратак гледалаца у домаће биоскопе – а ту групу чине Петровићев „Нечиста крв – Грех предака”, Бјелогрлићев „Тома” и Аврамовићев „Јужни ветар 2: Убрзање” – сада се придружује и „Златни дечко”, с којим у форми дугог метра редитељски дебитује Огњен Јанковић, познат и као члан музичког бенда „Београдски синдикат”. У свим овим побројаним биоскопским хитовима комерцијални потенцијал и ефекат носе примат над уметношћу мада се за неке од њих може рећи да у себи (у већој или мањој мери) садрже и оне елементе због којих се филм још назива и седмом уметношћу. Не и за „Златног дечка”. Јер то је само комерцијално потентна, симпатична и питка филмска творевина, у служби наговештавања шта би се све могло још заплести и расплести у најављеној телевизијској

Култура

27.01.2022 у 20:00

„Келти” , „Страхиња Бановић” и „Мрак” награђени у Трсту

После једногодишње паузе у свом физичком одржавању услед пандемије вируса корона, овогодишње 33. издање филмског фестивала „Алпе-Адриа” у Трсту од 21. до 30. јануара своју егзистенцију пронашао је у хибридном облику (и физичко присуство и онлајн понуда) и као такав приредио је радости српским филмовима. У главном такмичарском програму дугометражних играних филмова из европских земаља које обухватају територију између Алпа и Јадрана и простиру се на исток, учествовала су чак три српска филма: „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, „Келти” Милице Томовић и „Мрак” Душана Милића, који је управо у Трсту имао своју светску премијеру. Резултат њиховог учешћа је од синоћ и званично познат. Жири који је ове године радио у саставу: Дубравка Лакић (потписница ових редова – критичар, Србија),

Култура

02.01.2022 у 22:23

Ништа не бих мењао у каријери

Тимоти Сајмон Рот, или кратко и јасно – Тим Рот, рођен је у Лондону (1961) у породици у којој је мајка сликала и предавала, а отац био новинар, припадник Комунистичке партије који је првобитно презиме Смит четрдесетих година променио у јеврејско (јидиш) Рот, у знак јавне антинацистичке солидарности. Тим Рот је своје уметничке таленте наследио од родитеља – сањао је да постане вајар и студирао уметност, али је на крају схватио да је његов позив глума. Као глумац комбинује осећајност, чврстину, ауторитет, моћ, шарм и хумор у свом раду, и у стању је да отелотвори како луде и насилне криминалце, тако и осетљиве и измучене уметнике попут Винсента ван Гога. Ђузепе Торнаторе, који је режирао „Легенду о пијанисти на океану”, а у коме Рот игра, сведочио је да је он глумац који држи много карата

Култура

22.12.2021 у 22:00

Од фарсе до баналности

Постоје филмови за које би било боље да никада нису ни снимљени. Нажалост, један од таквих је и „Није лоше бити човек” сценаристе и редитеља Душана Ковачевића. Ни довољно комичан ни довољно трагичан, ни проницљиво сатиричан; са елементима фантастике, акције и трилера без великог покрића, овај филм се опасно приближио стваралачкој фарси на ивици са баналношћу. Престрого? Није, јер је овако лоша оцена филма „Није лоше бити човек” донета, између осталог, и на основу процеса компарације са свим предходним што је академик Ковачевић, као неспорно блистави и наш врхунски драмски писац, сценаристички подарио седмој уметности и великом екрану. А ту су филмови „Ко то тамо пева” и „Маратонци трче почасни круг” (С. Шијан), „Посебан третман” (Г. Паскаљевић), „Подземље” (Е. Кустурица),

Култура

08.12.2021 у 20:00

Пут до славе уз покоји трн

43. КАИРО Каиро - Једна од традиција међународног филмског фестивала у Каиру јесте додела признања „Арапска звезда сутрашњице”, која слави најталентованије и најузбудљивије глумце и редитеље са Блиског истока и северне Африке чији је допринос у свету филма већ уочен као значајан. Међу шест одабраних овогодишњих арапских звезда, које иза и испред великог екрана сведоче о разноликости нарастајуће арапске филмске индустрије, нашао се и Мустафа Шехата, млади глумац из Судана. Он је познат и препознат као веома талентован захваљујући маестрално одиграној улози у дугометражној драми „Умрећеш у двадесетој” суданског редитеља Амџада Абу Алале, који је на 76. Венецијанском фестивалу 2019. године освојио награду „Луиђи де Лаурентис” за најбољи дебитантски филм (председник жирија за доделу ове

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

14.06.2026 у 10:02

Додик: Извесна победа СНСД-а на свим нивоима власти

14.06.2026 у 10:00

Измене Закона о порезу на добит правних лица

14.06.2026 у 09:57

Норвешка јавност очекује пресуду сину принцезе Мете-Марит оптуженом за силовање

14.06.2026 у 09:54

Јапан шаље делегацију на Гренланд, испитује се рудна експлоатација

14.06.2026 у 09:50

Берлински лист руши еуфорију Брисела око Украјине и Молдавије

14.06.2026 у 09:47

Каролина: двоје повређених у пуцњави, ухапшен малолетник