Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

17.02.2022 u 20:00

72. BERLINALE Reditelj i scenarista Ali Asgari, jedan od najnagrađivanijih iranskih autora novije generacije, podario je „Panorami” 72. Berlinala i jedan od najlepših filmova – „Do sutra”, u kojem je otvorio doskora za iransku kinematografiju nezamislivu temu: neudata devojka, a samohrana majka. Asgari ne krije da stasavao uz filmove italijanskog neorealizma, francuskog „novog talasa”, ali i dela Angelopulosa, Hanekea, braće Darden i Munđijua, dok za svoje iranske uzore smatra Abasa Kijarostamija, Asgara Farhadija i Džafara Panahija (njegove rane filmove). Uz dobre uzore i lični talenat stvorio je sopstveni stil kojim se nametnuo filmskoj planeti potvrdivši svoju originalnost i filmom „Do sutra”, u kojem ponovo glavnu ulogu tumači njegova rođaka Sadaf Asgari (igrala je i u njegovom

Kultura

15.02.2022 u 20:00

Pošten rad na nepošteno crno

72. BERLINALE Sve je na toj savremenoj životnoj sceni lažno osim ljudi. Njih poznajemo, tu su – među nama, iako ih je scenarista, reditelj i producent Miloš Pušić smestio na veliko filmsko platno da nas otuda gledaju. Ti ljudi koje poznajemo – a sada su junaci Pušićevog filma „Heroji radničke klase”, koji upravo ima svetsku premijeru na 72. Berlinalu u programu „Panorama” – različitog su statusa, zvanja i obrazovanja ali ih je život okupio oko one poznate kategorije: pošten i težak rad na nepošteno i neizvesno crno. I okružio ih onima što imaju moderna zanimanja sumnjivog moralnog i poslovnog kodeksa: građevinski (ili svakojaki drugi) investitor, tajkun, fikser, menadžer... Zbog svega toga što Miloš Pušić („Jesen u mojoj ulici”, Odumiranje”) u ovoj svojoj snažnoj,

Kultura

14.02.2022 u 20:00

Kulminacija autorskog puta urezanog u sudbinu

72. BERLINALE Legendarni italijanski reditelj, scenarista i producent, majstor horora Dario Arđento (1940), svojevremeno i gost Beograda, posle 10 godina pauze snimio je novi film i lično ga predstavio u programu Gala na 72. Berlinalu. Za svoj novi horor triler, koji će u srpskoj distribuciji nositi naslov „Iza tamnih naočara” (u originalu „Occhiali neri”) i uskoro biti prikazan i na 50. Festu u glavnom programu van konkurencije, Arđento kaže da ne smatra svojom „labudovom pesmom” jer ima još toga da podari filmskoj planeti. A njoj je od početka svoje duge i plodne karijere, započete davnih sedamdesetih godina 20. veka, već podario kultne filmove poput „Tajna crne rukavice”, „Mačka ima devet života”, „Četiri muve na sivom somotu”, „Tajna napuštene kuće”, „Drakula 3D” i trilogiju

Kultura

11.02.2022 u 20:00

Terorizam je medijska bitka, a sistem u slepoj ulici

72. BERLINALE Može li se o nedavnim višestrukim terorističkim napadima u Francuskoj govoriti i kroz humor? Sudeći po filmu „Ničiji heroj” Alena Girodija, sa kojim je otvoren program „Panorama” 72. Berlinala, vidimo da može. Ovaj francuski reditelj i scenarista („Nema odmora za hrabre”, „Kralj bekstva”, „Stranac pored jezera”, „Ostati uspravan”...), skenira francusko društvo pogođeno terorom i uzročno-posledičnim talasom predrasuda, straha, čak i iracionalne mržnje, ali to čini kroz formu gorko-slatke komedije u kojoj i apsurd tako prirodno stanuje. U Klermon-Feranu, imaginarnom poprištu terorističkog napada u unutrašnjosti Francuske, Medrik se ludo zaljubljuje u sredovečnu i udatu prostitutku Izadoru, upoznaje mladog beskućnika Selima čije prisustvo izaziva paranoju okoline, i

Kultura

10.02.2022 u 18:15

Početak sa omažom Fasbinderu

Ovogodišnji, 72. Berlinski festival počinje večeras svetskom premijerom francuskog filma „Peter fon Kant” Fransoa Ozona i tako počinje trka za „Zlatnog medveda” i ostalih festivalskih odličja, o čemu će odlučivati žiri na čijem je čelu američki scenarista i reditelj Najt Šjamalan. Umetnički direktor Berlinala Karlo Šatrijan, izborom ovog Ozonovog filma za svečani takmičarski početak želeo je da priredi i omaž kultnom nemačkom reditelju Rajneru Verneru Fasbinderu čiji je film „Gorke suze Petre fon Kant” (1972) tačno pre pola veka skandalizovao publiku tadašnjeg Berlinskog festivala iza „gvozdene zavese”. Junakinja Fasbinderovog filma bila je lezbijka. Fransoa Ozon je u svojoj slobodnoj i prilično labavoj adaptaciji ove Fasbinderove drame zamenio polove. Junak njegovog filma, koji je

Kultura

31.01.2022 u 22:00

Komercijalna, simpatična i pitka filmska tvorevina

Grupi igranih filmova zaslužnih za masovan povratak gledalaca u domaće bioskope – a tu grupu čine Petrovićev „Nečista krv – Greh predaka”, Bjelogrlićev „Toma” i Avramovićev „Južni vetar 2: Ubrzanje” – sada se pridružuje i „Zlatni dečko”, s kojim u formi dugog metra rediteljski debituje Ognjen Janković, poznat i kao član muzičkog benda „Beogradski sindikat”. U svim ovim pobrojanim bioskopskim hitovima komercijalni potencijal i efekat nose primat nad umetnošću mada se za neke od njih može reći da u sebi (u većoj ili manjoj meri) sadrže i one elemente zbog kojih se film još naziva i sedmom umetnošću. Ne i za „Zlatnog dečka”. Jer to je samo komercijalno potentna, simpatična i pitka filmska tvorevina, u službi nagoveštavanja šta bi se sve moglo još zaplesti i rasplesti u najavljenoj televizijskoj

Kultura

27.01.2022 u 20:00

„Kelti” , „Strahinja Banović” i „Mrak” nagrađeni u Trstu

Posle jednogodišnje pauze u svom fizičkom održavanju usled pandemije virusa korona, ovogodišnje 33. izdanje filmskog festivala „Alpe-Adria” u Trstu od 21. do 30. januara svoju egzistenciju pronašao je u hibridnom obliku (i fizičko prisustvo i onlajn ponuda) i kao takav priredio je radosti srpskim filmovima. U glavnom takmičarskom programu dugometražnih igranih filmova iz evropskih zemalja koje obuhvataju teritoriju između Alpa i Jadrana i prostiru se na istok, učestvovala su čak tri srpska filma: „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, „Kelti” Milice Tomović i „Mrak” Dušana Milića, koji je upravo u Trstu imao svoju svetsku premijeru. Rezultat njihovog učešća je od sinoć i zvanično poznat. Žiri koji je ove godine radio u sastavu: Dubravka Lakić (potpisnica ovih redova – kritičar, Srbija),

Kultura

02.01.2022 u 22:23

Ništa ne bih menjao u karijeri

Timoti Sajmon Rot, ili kratko i jasno – Tim Rot, rođen je u Londonu (1961) u porodici u kojoj je majka slikala i predavala, a otac bio novinar, pripadnik Komunističke partije koji je prvobitno prezime Smit četrdesetih godina promenio u jevrejsko (jidiš) Rot, u znak javne antinacističke solidarnosti. Tim Rot je svoje umetničke talente nasledio od roditelja – sanjao je da postane vajar i studirao umetnost, ali je na kraju shvatio da je njegov poziv gluma. Kao glumac kombinuje osećajnost, čvrstinu, autoritet, moć, šarm i humor u svom radu, i u stanju je da otelotvori kako lude i nasilne kriminalce, tako i osetljive i izmučene umetnike poput Vinsenta van Goga. Đuzepe Tornatore, koji je režirao „Legendu o pijanisti na okeanu”, a u kome Rot igra, svedočio je da je on glumac koji drži mnogo

Kultura

22.12.2021 u 22:00

Od farse do banalnosti

Postoje filmovi za koje bi bilo bolje da nikada nisu ni snimljeni. Nažalost, jedan od takvih je i „Nije loše biti čovek” scenariste i reditelja Dušana Kovačevića. Ni dovoljno komičan ni dovoljno tragičan, ni pronicljivo satiričan; sa elementima fantastike, akcije i trilera bez velikog pokrića, ovaj film se opasno približio stvaralačkoj farsi na ivici sa banalnošću. Prestrogo? Nije, jer je ovako loša ocena filma „Nije loše biti čovek” doneta, između ostalog, i na osnovu procesa komparacije sa svim predhodnim što je akademik Kovačević, kao nesporno blistavi i naš vrhunski dramski pisac, scenaristički podario sedmoj umetnosti i velikom ekranu. A tu su filmovi „Ko to tamo peva” i „Maratonci trče počasni krug” (S. Šijan), „Poseban tretman” (G. Paskaljević), „Podzemlje” (E. Kusturica),

Kultura

08.12.2021 u 20:00

Put do slave uz pokoji trn

43. KAIRO Kairo - Jedna od tradicija međunarodnog filmskog festivala u Kairu jeste dodela priznanja „Arapska zvezda sutrašnjice”, koja slavi najtalentovanije i najuzbudljivije glumce i reditelje sa Bliskog istoka i severne Afrike čiji je doprinos u svetu filma već uočen kao značajan. Među šest odabranih ovogodišnjih arapskih zvezda, koje iza i ispred velikog ekrana svedoče o raznolikosti narastajuće arapske filmske industrije, našao se i Mustafa Šehata, mladi glumac iz Sudana. On je poznat i prepoznat kao veoma talentovan zahvaljujući maestralno odigranoj ulozi u dugometražnoj drami „Umrećeš u dvadesetoj” sudanskog reditelja Amdžada Abu Alale, koji je na 76. Venecijanskom festivalu 2019. godine osvojio nagradu „Luiđi de Laurentis” za najbolji debitantski film (predsednik žirija za dodelu ove

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić