Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

15.11.2021 у 22:00

Сваки дуг је зао друг

Солун – Пред саму завршницу 62. Солунског фестивала, који се уз строго контролисане здравствене мере вратио у дворане у којима се традиционално одржава, у оквиру главног такмичарског програма одржана је и светска премијера грчко-српско-албанског копродукцијског филма „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса, до сада познатог као творца многих кратких играних и документарних филмова. Уз мањинску подршку Филмског центра Србије, у копродукцији Снежане Пенев ван Хаувелинген и уз оригиналну музику коју је компоновао наш Дејан Пејовић, Канелопулосов филм оставио је врло добар утисак као драма о спирали злочина која се рађа и буја међу грчким дужницима. Међу њима је и Танасис (Арис Серветалис), марљиви узгајивач цвећа и украсних биљака на омањој плантажи изван града, али и његови другари – све

Култура

12.11.2021 у 20:00

Разрушена кућа мог детињства

62. СОЛУН Солун – Велики стамбени објекат у Пном Пену, назван „Бела зграда”, још 1963. године заједнички су дизајнирали камбоџански архитекта Лу Бан Хап и његов француско-украјински колега Владимир Болијански, према урбанистичким плановима реновирања које је осмислио модернизатор Ван Моливан још у време краља Сиханука. Ова државна зграда у срцу града, намењена службеницима министарства културе, потпуно је испражњена у време владавине Црвених кмера, када је тада опустошени Пном Пен постао прави град духова. Осамдесетих година прошлог века после политичког пада злогласних Црвених кмера чије су крваве акције пуниле насловне странице светских медија па и „Политике”, „Белу зграду” су поново населили уметници, па и отац младог камбоџанског филмског аутора Кевича Неанга, иначе вајар који је

Култура

11.11.2021 у 20:00

О појединцима, друштвима и филму

Солун - Под слоганом „Правило игре” као директном асоцијацијом на класично ремек-дело Жана Реноара – у атмосфери неизвесности због значајно повећаног броја заражених ковидом 19 и непрестаног очитавања ку-ар кодова који сведоче о вакцинацији или свежем негативном тесту (ни кафа се у башти на отвореном не може без провере тога попити), уживо се после готово две године поново одржава Солунски фестивал дугометражног играног филма. Какво је сада фестивалско-филмско правило игре? Сасвим одговара лудилу и сну (кошмару) ове нове ере. Филмови су ту, пред вакцинисаном и невакцинисаном публиком која свакодневно мора да доказује да својим боравком у дворанама неће угрозити ничије здравље. У пандемијском Солуну се број програмских целина и самих филмова није смањио. Смањен је број физички присутних

Култура

08.11.2021 у 20:00

Грчки преглед српског филма

Солун – После летошњег тријумфа на 55. Карлове Вари фестивалу са освојених пет награда и оном најзначајнијом – „Кристалним глобусом” за најбољи филм главног такмичарског програма, филм „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића наставља свој узбудљиви међународни фестивалски живот. Под међународним насловом „Док ме ноге носе” ова Арсенијевићева велика и хуманистичка љубавна прича, уравнотежена између тачних документаристичких слика и приказа једног од најодређенијих проблема нашег доба – миграција и ванвременске српске епске поезије, већ је наишла на изузетан одјек публике на фестивалима у израелском граду Хаифи, на азијској премијери у Пингјау (Кина), одакле су стигле и изврсне критике, у Монпељеу, Луксембургу, Скопљу. Арсенијевић је сада са „Страхињом Бановићем” у Солуну, у драгоценом и

Култура

23.10.2021 у 19:17

Крејгова лабудова песма и Бондов замор материјала

Пред публику је као и увек уз много маркетингшке помпе стигао нови филм из дуговечног серијала о Џејмсу Бонду, о бесмртном агенту 007, најомиљенијем шпијуну у вечној служби Њеног краљевског височанства. Филм под називом „Није време за умирање”, у режији Американца Керија Фукунаге, уједно је бондовска лабудова песма глумца Џејмса Крејга, који се у овом лику остварио већ пет пута – од „Казина Ројал” (2006), „Зрна утехе”, преко „Скајфола” и „Спектре”. И шта сад? Време је за опроштај од Данијела Крејга са чијом се појавом те 2006. родио атипични, сирово мужеван Џејмс Бонд, брутална и ледено хладна машина за убијање, уместо машине за масовно завођење на какву смо до тада били навикли, агент оперисан од шарма и осећаја за хумор. Другим речима, Бонд који није могао да представља

Култура

13.10.2021 у 17:21

Тешко је остати добар човек

58. АНТАЛИЈА Анталија – У свету ауторског филма у 21. веку тешко је наћи пример као што је овај. Турски стваралац Семих Капланоглу (1963) као редитељ, сценариста, монтажер и продуцент сопствених филмова са дебелим разлогом може понети титулу правог аутора у данашњем филмском свету, у којем се такав епитет често погрешно многима приписује. Аутор такозване филмске триологије о Јусуфу сачињене од филмова „Јаје”, „Мед” и „Млеко”, затим и постапокалиптичког „Семена”, започиње и наставља сада своју нову трилогију привржености, коју за сада чине „Приврженост” и „Приврженост, Хасан”, који је после Канског фестивала где је имао светску премијеру у програму „Известан поглед”, на 58. Анталијском фестивалу доживео и своју националну премијеру. Капланоглу наставља да се бави природом

Култура

12.10.2021 у 17:00

„Златна наранџа” за „Братовог чувара”

АНТАЛИЈА – Победнички филм у Националном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала је „Братов чувар” Ферита Карахана. Освојеној „Златној наранџи” за најбољи филм придружиле су се и награде за најбољи сценарио који је Карахан и написао, као и за најбољу монтажу који је такође овај аутор радио заједно са својим сарадницима. На страницама „Политике” већ је био објављен критички приказ овог и естетски и наративно снажног филма чија радња прати судбину два малена пријатеља – Јусуфа и Мему, у осамљеном интеранту за курдске дечаке у суровим планинским пределима источне Анадолије и читав низ бирократских препрека и репресије постављених од стране школских (државних) власти. Караханове награде су заслужене, а пре него што их је освојио у неформалном разговору за „Политику” (сви Турски

Култура

10.10.2021 у 12:35

Морална несигурност и пут у пропаст

Анталија – У националном такмичарском програму 58. Анталијског фестивала са својом естетском и наративном снагом још првих дана издвојио се филм „Братов чувар” курдског редитеља Ферита Карахана, који је још зимус на онлајн 71. Берлиналу освојио награду критике. Оскудица и оскудност виђени још током уводне сцене туширања деце из школског интерната – током које наизглед безначајна несрећа под руком строгог учитеља постаје догађај који ће отворити узнемирујућу и архаичну динамику школе и разоткрити замршену историју кривице – у Карахановом филму из тренутка у тренутак сугеришу да курдско угњетавање у Турској почиње још одмалена, у школи. Кроз причу о маленом, плашљивом Мему (Нурулах Алађа), који се после туширања хладном водом (по учитељевој казни) усред зиме и у прехладном

Култура

06.10.2021 у 22:00

У срцу турског филма

Анталија - Једно од омиљених летовалишта српских туриста – Анталија, мека турског туризма већ 58 година је и домаћин цењеног филмског фестивала на којем се уз међународну селекцију приказује и програм најновијих турских филмова који се овде такмиче за „Златну наранџу” и остала фестивалска одличја. У овогодишњој селекцији, по избору уметничке директорке Башак Емре и под директорском палицом др Ахмета Бојасоглуа, а обоје су иначе стари српски познаници и пријатељи, на 58. Анталијском фестивалу до 9. октобра могуће је погледати националне премијере чак 10 нових дугометражних играних турских филмова, али и селекције дугометражних документараца и кратких форми. Међу такмичарима су и Емре Кајиш са филмом „Анатолијаски леопард”, Неђип Џагхан Уздемир са „Чисто белим”, Али Тансу Турхан са

Култура

17.09.2021 у 21:10

Филм са много душе

Ко је био Томислав Тома Здравковић родом из Печењевца надомак Лесковца? Легенда без премца: певач анђеоског гласа, песник душе, кантаутор, шармер и шмекер заљубљиве природе, боем и порочник, народно-музичка звезда у рангу рок-стара, обожаван широм Југославије и дијаспоре. А он би на све то рекао: „Ја сам само тужан човек.” Све ово је сабрано и представљено у меланхоличном, драмском биографском филму „Тома” у режији Драгана Бјелогрлића који је сада пред биоскопском публиком у Србији. У Томиним савременицима пробудиће тугу и сету и узбуркаће море успомена, а младој генерацији открити и предочити шта је заправо значила и значи народна музика (између два последња рата на овим нашим просторима) и зашто су њени творци и извођачи били сматрани (народним) уметницима. А Тома Здравковић

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

14.06.2026 у 10:02

Додик: Извесна победа СНСД-а на свим нивоима власти

14.06.2026 у 10:00

Измене Закона о порезу на добит правних лица

14.06.2026 у 09:57

Норвешка јавност очекује пресуду сину принцезе Мете-Марит оптуженом за силовање

14.06.2026 у 09:54

Јапан шаље делегацију на Гренланд, испитује се рудна експлоатација

14.06.2026 у 09:50

Берлински лист руши еуфорију Брисела око Украјине и Молдавије

14.06.2026 у 09:47

Каролина: двоје повређених у пуцњави, ухапшен малолетник