Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

15.11.2021 u 22:00

Svaki dug je zao drug

Solun – Pred samu završnicu 62. Solunskog festivala, koji se uz strogo kontrolisane zdravstvene mere vratio u dvorane u kojima se tradicionalno održava, u okviru glavnog takmičarskog programa održana je i svetska premijera grčko-srpsko-albanskog koprodukcijskog filma „Stado ovaca” Dimitrisa Kanelopulosa, do sada poznatog kao tvorca mnogih kratkih igranih i dokumentarnih filmova. Uz manjinsku podršku Filmskog centra Srbije, u koprodukciji Snežane Penev van Hauvelingen i uz originalnu muziku koju je komponovao naš Dejan Pejović, Kanelopulosov film ostavio je vrlo dobar utisak kao drama o spirali zločina koja se rađa i buja među grčkim dužnicima. Među njima je i Tanasis (Aris Servetalis), marljivi uzgajivač cveća i ukrasnih biljaka na omanjoj plantaži izvan grada, ali i njegovi drugari – sve

Kultura

12.11.2021 u 20:00

Razrušena kuća mog detinjstva

62. SOLUN Solun – Veliki stambeni objekat u Pnom Penu, nazvan „Bela zgrada”, još 1963. godine zajednički su dizajnirali kambodžanski arhitekta Lu Ban Hap i njegov francusko-ukrajinski kolega Vladimir Bolijanski, prema urbanističkim planovima renoviranja koje je osmislio modernizator Van Molivan još u vreme kralja Sihanuka. Ova državna zgrada u srcu grada, namenjena službenicima ministarstva kulture, potpuno je ispražnjena u vreme vladavine Crvenih kmera, kada je tada opustošeni Pnom Pen postao pravi grad duhova. Osamdesetih godina prošlog veka posle političkog pada zloglasnih Crvenih kmera čije su krvave akcije punile naslovne stranice svetskih medija pa i „Politike”, „Belu zgradu” su ponovo naselili umetnici, pa i otac mladog kambodžanskog filmskog autora Keviča Neanga, inače vajar koji je

Kultura

11.11.2021 u 20:00

O pojedincima, društvima i filmu

Solun - Pod sloganom „Pravilo igre” kao direktnom asocijacijom na klasično remek-delo Žana Renoara – u atmosferi neizvesnosti zbog značajno povećanog broja zaraženih kovidom 19 i neprestanog očitavanja ku-ar kodova koji svedoče o vakcinaciji ili svežem negativnom testu (ni kafa se u bašti na otvorenom ne može bez provere toga popiti), uživo se posle gotovo dve godine ponovo održava Solunski festival dugometražnog igranog filma. Kakvo je sada festivalsko-filmsko pravilo igre? Sasvim odgovara ludilu i snu (košmaru) ove nove ere. Filmovi su tu, pred vakcinisanom i nevakcinisanom publikom koja svakodnevno mora da dokazuje da svojim boravkom u dvoranama neće ugroziti ničije zdravlje. U pandemijskom Solunu se broj programskih celina i samih filmova nije smanjio. Smanjen je broj fizički

Kultura

08.11.2021 u 20:00

Grčki pregled srpskog filma

Solun – Posle letošnjeg trijumfa na 55. Karlove Vari festivalu sa osvojenih pet nagrada i onom najznačajnijom – „Kristalnim globusom” za najbolji film glavnog takmičarskog programa, film „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića nastavlja svoj uzbudljivi međunarodni festivalski život. Pod međunarodnim naslovom „Dok me noge nose” ova Arsenijevićeva velika i humanistička ljubavna priča, uravnotežena između tačnih dokumentarističkih slika i prikaza jednog od najodređenijih problema našeg doba – migracija i vanvremenske srpske epske poezije, već je naišla na izuzetan odjek publike na festivalima u izraelskom gradu Haifi, na azijskoj premijeri u Pingjau (Kina), odakle su stigle i izvrsne kritike, u Monpeljeu, Luksemburgu, Skoplju. Arsenijević je sada sa „Strahinjom Banovićem” u Solunu, u dragocenom i

Kultura

23.10.2021 u 19:17

Krejgova labudova pesma i Bondov zamor materijala

Pred publiku je kao i uvek uz mnogo marketingške pompe stigao novi film iz dugovečnog serijala o Džejmsu Bondu, o besmrtnom agentu 007, najomiljenijem špijunu u večnoj službi Njenog kraljevskog visočanstva. Film pod nazivom „Nije vreme za umiranje”, u režiji Amerikanca Kerija Fukunage, ujedno je bondovska labudova pesma glumca Džejmsa Krejga, koji se u ovom liku ostvario već pet puta – od „Kazina Rojal” (2006), „Zrna utehe”, preko „Skajfola” i „Spektre”. I šta sad? Vreme je za oproštaj od Danijela Krejga sa čijom se pojavom te 2006. rodio atipični, sirovo muževan Džejms Bond, brutalna i ledeno hladna mašina za ubijanje, umesto mašine za masovno zavođenje na kakvu smo do tada bili navikli, agent operisan od šarma i osećaja za humor. Drugim rečima, Bond koji nije mogao da

Kultura

13.10.2021 u 17:21

Teško je ostati dobar čovek

58. ANTALIJA Antalija – U svetu autorskog filma u 21. veku teško je naći primer kao što je ovaj. Turski stvaralac Semih Kaplanoglu (1963) kao reditelj, scenarista, montažer i producent sopstvenih filmova sa debelim razlogom može poneti titulu pravog autora u današnjem filmskom svetu, u kojem se takav epitet često pogrešno mnogima pripisuje. Autor takozvane filmske triologije o Jusufu sačinjene od filmova „Jaje”, „Med” i „Mleko”, zatim i postapokaliptičkog „Semena”, započinje i nastavlja sada svoju novu trilogiju privrženosti, koju za sada čine „Privrženost” i „Privrženost, Hasan”, koji je posle Kanskog festivala gde je imao svetsku premijeru u programu „Izvestan pogled”, na 58. Antalijskom festivalu doživeo i svoju nacionalnu premijeru. Kaplanoglu nastavlja da se bavi

Kultura

12.10.2021 u 17:00

„Zlatna narandža” za „Bratovog čuvara”

ANTALIJA – Pobednički film u Nacionalnom takmičarskom programu 58. Antalijskog festivala je „Bratov čuvar” Ferita Karahana. Osvojenoj „Zlatnoj narandži” za najbolji film pridružile su se i nagrade za najbolji scenario koji je Karahan i napisao, kao i za najbolju montažu koji je takođe ovaj autor radio zajedno sa svojim saradnicima. Na stranicama „Politike” već je bio objavljen kritički prikaz ovog i estetski i narativno snažnog filma čija radnja prati sudbinu dva malena prijatelja – Jusufa i Memu, u osamljenom interantu za kurdske dečake u surovim planinskim predelima istočne Anadolije i čitav niz birokratskih prepreka i represije postavljenih od strane školskih (državnih) vlasti. Karahanove nagrade su zaslužene, a pre nego što ih je osvojio u neformalnom razgovoru za „Politiku” (svi Turski

Kultura

10.10.2021 u 12:35

Moralna nesigurnost i put u propast

Antalija – U nacionalnom takmičarskom programu 58. Antalijskog festivala sa svojom estetskom i narativnom snagom još prvih dana izdvojio se film „Bratov čuvar” kurdskog reditelja Ferita Karahana, koji je još zimus na onlajn 71. Berlinalu osvojio nagradu kritike. Oskudica i oskudnost viđeni još tokom uvodne scene tuširanja dece iz školskog internata – tokom koje naizgled beznačajna nesreća pod rukom strogog učitelja postaje događaj koji će otvoriti uznemirujuću i arhaičnu dinamiku škole i razotkriti zamršenu istoriju krivice – u Karahanovom filmu iz trenutka u trenutak sugerišu da kurdsko ugnjetavanje u Turskoj počinje još odmalena, u školi. Kroz priču o malenom, plašljivom Memu (Nurulah Alađa), koji se posle tuširanja hladnom vodom (po učiteljevoj kazni) usred zime i u prehladnom

Kultura

06.10.2021 u 22:00

U srcu turskog filma

Antalija - Jedno od omiljenih letovališta srpskih turista – Antalija, meka turskog turizma već 58 godina je i domaćin cenjenog filmskog festivala na kojem se uz međunarodnu selekciju prikazuje i program najnovijih turskih filmova koji se ovde takmiče za „Zlatnu narandžu” i ostala festivalska odličja. U ovogodišnjoj selekciji, po izboru umetničke direktorke Bašak Emre i pod direktorskom palicom dr Ahmeta Bojasoglua, a oboje su inače stari srpski poznanici i prijatelji, na 58. Antalijskom festivalu do 9. oktobra moguće je pogledati nacionalne premijere čak 10 novih dugometražnih igranih turskih filmova, ali i selekcije dugometražnih dokumentaraca i kratkih formi. Među takmičarima su i Emre Kajiš sa filmom „Anatolijaski leopard”, Neđip Džaghan Uzdemir sa „Čisto belim”, Ali Tansu Turhan sa

Kultura

17.09.2021 u 21:10

Film sa mnogo duše

Ko je bio Tomislav Toma Zdravković rodom iz Pečenjevca nadomak Leskovca? Legenda bez premca: pevač anđeoskog glasa, pesnik duše, kantautor, šarmer i šmeker zaljubljive prirode, boem i poročnik, narodno-muzička zvezda u rangu rok-stara, obožavan širom Jugoslavije i dijaspore. A on bi na sve to rekao: „Ja sam samo tužan čovek.” Sve ovo je sabrano i predstavljeno u melanholičnom, dramskom biografskom filmu „Toma” u režiji Dragana Bjelogrlića koji je sada pred bioskopskom publikom u Srbiji. U Tominim savremenicima probudiće tugu i setu i uzburkaće more uspomena, a mladoj generaciji otkriti i predočiti šta je zapravo značila i znači narodna muzika (između dva poslednja rata na ovim našim prostorima) i zašto su njeni tvorci i izvođači bili smatrani (narodnim) umetnicima. A Toma Zdravković

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dubravka Lakić