Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

16.05.2021 у 20:30

Победа Немање Ћеранића

За свој дебитантски дугометражни играни филм „Лихвар” редитељ Немања Ћеранић (кратки филмови „Сточар” и „Соба смрти”), освојио је „Политикину” награду „Милутин Чолић” за најбољи српски филм у програмима 49. Феста и тако постао њен шести добитник. У образложењу жирија за доделу „Политикине” награде „Милутин Чолић”, који је ове године радио у саставу: Горан Радовановић (редитељ, сценариста, продуцент и добитник овог признања 2019), Младен Ђорђевић (сценариста, редитељ, продуцент и добитник ове „Политикине” награде 2020) и потписница ових редова као критичар и оснивач награде, у свом образложењу, између осталог, каже и следеће: ‒ Немања Ћеранић се награђује за аутентичан и освежавајући приступ жанру криминалистичке драме, са вештим коришћењем решења која спадају у домен ауторског

Култура

13.05.2021 у 20:00

Људска и псећа љубав са посебним потребама

Премијерно у Србији, пред публиком Феста, коначно ће се наћи прошле године по свету награђивани филм „Оаза” Ивана Икића, настао у копродукцији Србије са Холандијом, Словенијом, БиХ и Француском, који је снажан ехо изазвао после приказивања у програму „Дани аутора” на Венецијанском фестивалу. Овај необичан, неуобичајен и надасве аутентичан Икићев филм од оне је врсте с којом српска кинематографија може и треба да се поноси. Икић је загризао тежак филмски залогај, али га је великим срцем, редитељском храброшћу и високим естетским сензибилитетом успешно савладао. Уронио је у нама непознати и иначе затворени свет једног дома за децу и омладину са посебним потребама, да би из њега на површину изронио љубав. Љубавну причу о домском Ромеу и Јулији. И о љубавном троуглу између две девојке и

Култура

10.05.2021 у 20:00

Емоционални затвор породице и друге приче

За филмске сладокусце и верне „фестовце” као рођен је програм „Фестових 50”, као својеврсни омаж ванвременским филмским класицима који су својевремено обележили и овај београдски фестивал. Где ћеш веће радости од поновног приказивања оваквих филмова на огромном платну у Великој дворани Сава центра. Са временске дистанце од њиховог настанка, а са погледом на ово такозвано савремено, а потанко филмско стваралаштво. Тешко је достићи или престићи филмове попут: Кјубрикове „2001: Одисеје у свемиру”, „Андреја Рубљова” Тарковског, „Бети Блу” Жан-Жака Беноа, „Борсалина” Жака Дереа, „Поноћног каубоја” Џона Шлезингера, „Лименог добоша” (редитељска верзија) Фолкера Шлендорфа, „Смрти у Венецији” Лукина Висконтија, „Змијског јајета” Ингмара Бергмана, „Тристане” Луиса Буњуела. Међу овим бисерима је

Култура

11.05.2021 у 20:00

Тамо где на небу нема дуге

Када већ на најавној шпици прочитате да је филм посвећен деци принуђеној на рад (њих 152 милиона) и свима онима који се боре за њихова права, срце већ тада заигра. Још кад уз то имате предзнање да су „Деца сунца” ново дело славног иранског редитеља Маџида Маџидија, који већ три деценије снима деликатне а живахне филмове о деци у Ирану, кроз које заправо много шта каже о одраслима и земљи у којој живи и ствара – онда је радост гледања још већа. Маџидијевој „Деци сунца” је на прошлом Венецијанском фестивалу припала награда „Марчело Мастројани” за најбољег младог глумца (Рухолах Замани, главни глумац), филм је био и званични ирански кандидат за награду „Оскар” уз обезбеђену дистрибуцију у биоскопима САД, а српска премијера догађа се на Фесту у главном такмичарском програму. Аутор

Култура

09.05.2021 у 10:00

Сударање с прошлошћу неодраслих људи

Свако од нас у себи носи и оно дете какво је некада био и свако бар понекад пати од синдрома Петра Пана. Неодрасло дете заробљено у телу већ педесетогодишњака. Многима је познат тај осећај и он може чак бити добар стимуланс у савладавању терета свакодневице, уколико се не претвори у збрку од сударања са прошлошћу, у константну јадиковку како је некада било лепше и боље живети или у константно бекство од стварности у којој треба стално доносити и ваљане, зреле одлуке – како обично то чине одрасли и породично већ остварени људи. То сударање с прошлошћу и унутрашње одбијање одрастања и потпуног сазревања, уз стално присутан осећај неостварености чак и промашености живота у основи је теме којом се бави нови дугометражни играни филм „Жив човек” ауторског и брачног двојца Милена

Култура

07.05.2021 у 14:31

Филмски бал под маскама

Вечерас почиње 49. Фест. Уживо. У мају, кад му време није. Могао је, попут највећег броја светских фестивала да се одржи онлајн – у оном свом уобичајеном термину од краја фебруара до почетка марта, али је жеља за каквом таквом нормалношћу, за публиком у дворанама, за гледањем филма на великом платну, за зарадом и радом читаве једне бранше (филмске) која током пандемије трпи велике губитке, ипак била и већа и јача. До 16. маја догађаће се нераскидиви љубавни сусрет Феста и београдске публике. Под слоганом „Повратак у будућност” биће то прави филмски бал под маскама. Организатори овог популарног и популистичког београдског Међународног фестивала тврде и гарантују безбедност своје публике јасном реченицом да ће се Фест одржати „уз поштовање свих мера Владе Републике Србије и кризног Штаба

Култура

06.05.2021 у 20:15

Пејзажи ратне магле и људских лица

За визуелно поетски а ратни филм „Природна светлост” мађарском редитељу и сценаристи Денешу Нађу недавно је на 71. Берлиналу припао Сребрни медвед за најбољу режију. Филмска прича у којој аутор подсећа на потребу избора између пасивности и преузимања индивидуалне одговорности у ратном невремену, заснована је на роману мађарског писца Пала Заваде. Денешовом филму посебну снагу даје естетика влажне, природне светлости и атмосфера житког блата и магловитих шума који симболизују човека – мушкарца у рату током силаска у непознато, када се пред њим отвара амбис дилема и када се перцепција о томе шта је добро а шта је зло лако изгуби. О томе Денеш Нађ говори за „Политику” током разговора вођеног путем „Зума”. И у својим кратким филмовима радили сте са пејзажима и лицима, сада су то пејзажи

Култура

28.04.2021 у 20:00

Пандемијски вашар таштине

У историји директних преноса доделе најпрестижнијег „чикице” на свету – статуетe америчког Оскара, не памти се толики пад гледаности. Изражено у процентима тај пад износи чак 58 одсто у односу на прошлу годину на самој територији САД. Пандемија је узела данак. Коме је до гледања тог највећег планетарног вашара таштине што га је изнедрила пребогата америчка индустрија забаве – он се ионако већ поодавно дави у холивудски исфорсираној и поприлично лажној расној, класној, родној и свакојакој политичкој коректности – када људи широм планете имају много важнија посла и приоритете. Свакодневно брину за здравље и живот, за опстанак и задржавање посла и радних места, за долазак на ред за вакцинацију, за повратак у редовне животне колосеке. Брину да не би завршили управо онако како је завршила

Култура

18.04.2021 у 11:10

Експлозивна побуна у лице неправедног света

Када на једно венчање на неодређеној мексичкој локацији почну да јуришају демонстранти, а то буде само део ширег свеопштег устанка који води до шокантног државног удара, филм мексичког сценаристе, редитеља и продуцента Мишела Франка (1979) „Нови поредак” (New Order/Nuevo Orden) уздрма гледаоца свесног свих могућих друштвених, сталешких и расних неправди које постоје на овом свету. За „Нови поредак” овај култни мексички редитељ, творац филмова попут „Хронични”, „Априлова ћерка”, „Након Луције”, „Данијел и Ана” (награђиваних, иначе, и у Кану), јесенас је на Венецијанском фестивалу освојио „Сребрног лава” за најбољу режију. Сада је на ”менију” онлајн пролећног издања Фестивала ауторског филма који се одржава у организационом садејству и са Сарајево фестивалом на платформи

Култура

20.03.2021 у 19:11

Посвета последњим слободним људима

23. СОЛУН ДОК Човек јесте и политичка животиња, а оно како живимо, шта радимо и шта говоримо, чему стремимо може да се подведе под политику. Личну или свеопшту. То важи и за уметност, а чини се нарочито за уметничко деловање и отворени политички активизам исландског панк-рок бенда „Хатари”, који се планетарно прославио песмом „Мржња ће превладати”, изведеном на такмичењу „Песма Евровизије” у Тел Авиву 2019, уз оно чувено подизање палестинске заставе у Зеленој соби такмичарске дворане, чиме су дали глас палестинском народу. Отворено противљење капитализму, апардхејду, окупацији палестинских територија од стране Израела, стихови на исландском и арапском језику, сарадња са палестинским музичарем Башаром Мурадом, спот снимљен у пустињи Јерихон, изјаве попут „Ми смо

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

15.06.2026 у 20:58

Мање од трећине Ф-35 потпуно спремно за мисије

15.06.2026 у 20:54

У Конгу један од највећих дневних скокова броја заражених од еболе

15.06.2026 у 20:50

Медији: споразум с Ираном не условљава повлачење Израела из Либана

15.06.2026 у 20:41

Кнежевић: Нисмо напустили власт да бисмо правили договоре са ДПС-ом

15.06.2026 у 20:38

Мађарски парламент ограничио мандат премијера на највише осам година

15.06.2026 у 20:30

Ердоган се нада да ће споразум САД и Ирана довести до трајног мира у региону