Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

20.05.2019 у 12:00

Тржиште не занима наш квалитет живота

72. КАН Кан- Читав данашњи свет почива на четири душе. На члановима четворочлане британске радничке породице из Њукастла. На јунацима новог филма увек маестралног Кена Лоуча – „Жао нам је што смо вас пропустили“ и његовог верног сценаристе Пола Лавертија, са којим тако истрајно води своје филмске битке за радничка и људска права. Славном британском редитељу, вишеструком освајачу разних канских филмских награда током богате филмске каријере и власнику чак две канске „Златне палме“ са шансом да освоји и трећу, године (рођен је 1935) као да ништа не могу. У разговору за „Политику“ уприличеном у хотелу „Ресидеал“ по кишном и хладном канском дану, пожалио се једино на болове у рамену после операције коју је недавно имао. Живахан је и динамичан и упркос суморној теми новог

Култура

19.05.2019 у 21:00

Пун круг једног уметничког живота

Кан – Нешто мало из филмова „Све о мојој мајци” (канска „Палма” за најбољу режију и Оскар за најбољи страни филм 1999) и „Врати се” и много тога личног нашло се у „Болу и слави”, новом ауторском филмском делу легендарног шпанског сценаристе и редитеља Педра Алмодовара, с којим је загрејао срца већине европских филмских критичара, а од публике доживео овације. Ако ико зна да допре до срца гледалаца, да заголица машту и испуни очи бојама, а уши музиком, онда је то Алмодовар. Чини он то и сада, с тим што и гледаоце и самог себе суочава са тежином нагомиланих година, са болестима које иду са старошћу узрокујући често и кризу у стваралаштву, а оваква врста суочавања провоцира и по коју сузу у оку. У „Болу и слави” Алмодовар нам управо и прича о томе – о често паралишућим физичким боловима

Култура

19.05.2019 у 19:00

Омражени филмски лепотан

Видно исфрустриран на уводној конференцији за новинаре у дану пред почетак 72. Канског фестивала, а одговарајући на бучне новинарске нападе, Тјери Фремо је као уметнички челник изговорио и следеће: „Не додељујемо Алену Делону Нобелову награду, већ почасну „Златну палму” за његову свеукупну глумачку каријеру која траје већ шест деценија.” Секс-симболу филмских шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Алену Фабијену Морису Марселу Делону (1935) неће вечерас у Кану бити уручен Нобел. На свечаности у Театру Дебиси пред пројекцију рестауриране копије Лозијевог филма „Господин Клајн”, о проблематичном трговцу некретнинама и женскарошу током окупације Француске 1942. године, с Делоном у главној роли, неће се дакле чути хвалоспеви о његовој личности. Не, биће то церемонија доделе награде

Култура

17.05.2019 у 12:00

Где је дом радничке класе

Кан – Већ тринаести пут у главном такмичарском програму Канског фестивала и са већ освојене две „Златне палме“ („Ветар који њише ветар“ и „Ја, Данијел Блејк“) велики повратник Кен Лоуч (1936) поново је са својим верним сценаристом Полом Лавертијем приредио публици сусрет са „обезглављеном“ радничком класом. Овог пута у дирљивом, као и увек друштвено-политички ангажованом, породичном филму „Жао нам је што смо вас пропустили” који је синоћ у великом Театру Лимијер имао своју светску премијеру. Лоуч и Лаверти у фокус ове нове филмске приче стављају брачни пар са двоје деце тинејџерског узраста и публици експлицитно показују њихову очајничку борбу за преживљавање у свакодневици у модерној Енглеској. Жена као драга и приљежна неговатељица старих и напуштених лица које свакодневно

Култура

16.05.2019 у 12:00

Неће нас ни ванземаљци

Кан – Одличан избор филма за почетак 72. Канског фестивала. Интелигентно духовит и забаван, и пародичан и алегоричан и ироничан, нови филм Џима Џармуша „Мртви не умиру” не само што је на црвени кански тепих довео читаву плејаду толико пожељних филмских звезда у чијој су појави уживали и гледаоци у чак 600 биоскопа широм Француске у којима је био организован директан пренос свечаности отварања, већ је и разгалио традиционално сумњичаве и строге филмске критичаре. Ово је још један врло добар наступ култног америчког независног сценаристе и редитеља на Канском фестивалу на којем ево борави већ 13. пут од како је 1984. са филмом „Чудније од раја” освојио „Златну камеру” као најбољи дебитант. Џармуш је заједно са својом супругом, редитељком и глумицом Саром

Култура

14.05.2019 у 12:00

Џим Џармуш за фестивалски почетак

Oд нашег специјалног извештача Кан – Пет година после канског наступа вампирског „Само љубавници опстају” легендарни амерички независни редитељ Џим Џармуш враћа се са неком врстом зомби-филма „Мртви не умиру”, са Билијем Марејем, Клое Севињи и Адамом Драјвером у главним улогама, како би са њим свечано вечерас отворио 72. Кански фестивал и започео трку за овогодишњу „Златну палму”. Џармуш је у званичној конкуренцији заједно са Педром Алмодоваром, Марком Белокијом, Теренсом Маликом, Кеном Лоучом, браћом Дарден, Сулејманом, Деплешеном, Доланом, Порумбојуом (једини представник источне Европе) и четири жене редитељке: Хоснеровом, Тријеоовом, Диоповом и Сјамаовом (осим Џесике Хоснер све су дебитанткиње). Првобитно објављеној званичној такмичарској листи од 19 филмова у последњем тренутку

Култура

13.05.2019 у 12:00

Има ли слободних људи

Скил и Бади су Роми или Цигани, рођени у зрењанинској махали каквих има широм Балкана, у којима се припадници народа без јединствене државе једино осећају ушушкано, као своји на своме. Скил и Бади су истовремено и са привременом радном дозволом у Немачкој. У родној Србији припадају омаловажаваној ромској популацији, а у Немачкој су нерадо прихваћени мигранти. Међутим, они имају нешто што многи други немају – храброст, вољу и слободу да све што им лежи на души јасно и гласно у сваком тренутку кажу кроз своје песме. Ова два брата су сада већ широм Европе познати хипхопери, знани као „Gipsy Mafia”, а сада су и главни јунаци новог документарног филма Андријане Стојковић који се премијерно приказује на 12. Белдоксу. Занимљив, динамичан и поучан филм „То сам што јесам: Gipsy Mafia”, кроз

Култура

10.05.2019 у 11:12

Шаховска игра два искусна играча

Једна од најзначајнијих фигура с краја 20. века без сумње је био Михаил Сергејевич Горбачов – последњи лидер уједињеног Совјетског Савеза (1985–1990), архитекта „перестројке“ (политичко реструктуирање) и „гласности“ (транспарентност власти), чије су реформе довеле до краја Хладног рата, краја политичке власти Комунистичке партије, али и краја моћне и огромне државе која се распала. Добитник Нобелове награде за мир (1990) и човек који је још увек уваженији у иностранству него код куће, где га и даље многи окривљују за распад СССР, главни је протагониста 90-минутног документарног филма „Упознати Горбачова” Вернера Херцога и Андреа Зингера, који је од прошлогодишњег фестивала у Амстердаму, затим и Торонту, већ дуже на светској турнеји па је тако стигао и на Белдокс где се приказује у

Култура

08.05.2019 у 11:20

Године верности документарном филму

Од вечерас па до 15. маја, на 11 градских локација, публику Београдског фестивала документарног филма, све популарнијег и амбициознијег Белдокса, очекује готово 120 наслова савременог документарног филма, од којих ће неки – попут филма отварања „Линија живота” Дарка Бајића у Комбанк арени, управо овде имати и своју светску премијеру. Овогодишњи Белдокс осим Међународног и Српског такмичарског програма нуди још 14 програмских целина (укупно 16) и обиље интригантних филмова који, сваки на свој начин, дају слику овог нашег доба и стварности која је често све само не пријатна. У правом филмском обиљу има и довољан број деликатеса попут филмова: Вима Вендерса „Папа Фрања: Човек од речи” који је премијерно приказан на прошлогодишњем Канском фестивалу, Вернера Херцога „Упознати Горбачова” у

Култура

28.04.2019 у 12:00

Рамбо на руски начин

Са становишта историјских чињеница „Балканска међа” није сасвим тачан филм. Тачно је да је те 1999. године омањи руски батаљон, од 70 душа, својим оклопним борбеним возилима из своје базе Угљевик у Босни преко територије Србије ушао на Косово и Метохију и преузео приштински аеродром Слатина. Није тачно, међутим, да је том приликом било икаквих борбених дејстава на аеродрому, поготово не са припадницима такозване ослободилачке војске Косова. Аеродром Слатину су држали припадници регуларне војске Југославије. Руси су ушли мирно у парадном поретку и са припадницима југословенске војске, такође мирно, извршили примопредају. И јесте тачно да је тај догађај узбуркао запад, НАТО, британске (Мајк Џексон, командант снага Кфора) и америчке генерале (Весли Кларк, врховни командант НАТО) и самог

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

17.06.2026 у 23:49

САД: Серијски убица Рекс Хојерман осуђен на доживотну казну затвора

17.06.2026 у 23:43

УН осудиле украјински напад на аутобус са белоруском децом

17.06.2026 у 23:37

Фенербахче узвратио „брејк” Бешикташу, Алимпијевић искључен

17.06.2026 у 23:22

Француска полиција овлашћена да користи водене топове против тражилаца азила

17.06.2026 у 23:06

Руски авион са 189 путника нестао са радара

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније