Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

22.04.2019 у 13:02

Кошмар у сну, кошмар на јави

Да ли је ово јава или су то кошмарни сни једног генерала, министра полиције, премијера и председника државе и неутешних очева који још не знају где им почивају синови погинули у рату? Каква је то држава која је била лепа само док се о њој сањало – пита се хрватски редитељ Винко Брешан у филму „Која је ово држава”, насталом према сценарију Мате Матишића, на основу његових драмских текстова „Не копај по гробљу, молим те” („Ноћна мора”) и „Генерал” својевремено изведених у позоришту. Оно што је било замишљено као црна комедија о савременој држави „пазигуза”, који би по сваку цену да су што дуже на власти, а што даље од погледа јавности, и држави „незахвалних грађана” који никада нису задовољни, претворило се у чемерну драму обојену хумором од којег пречесто стоји кнедла у грлу, која се не

Култура

05.04.2019 у 21:00

Све је истина и све је лаж

Овај филм изражава ауторову независну и слободну креацију, нема намеру да представи стварну истину. Аутор је инспирацију пронашао у новинским текстовима да би створио наратив који спаја измишљене и стварне људе у потпуно измишљеном контексту и створио уметничко дело, па било каква сличност с људима или догађајима, осим оних који су били наглашени као стварни, није била намерна. Дакле, све је истина и све је лаж у филму „Лоро“ Паола Сорентина. Баш као у овом, горе издекламованом, упутству за конзумирање филма, пласираном на најавној шпици, и баш као у омиљеном слогану италијанског бизнисмена, телевизијског мага и бившег премијера Силвија Берлусконија о којем и јесте ово истинито-лажно уметничко дело. Берлускони је био и главни филмски јунак изванредног филма „Il caimano“ (кајман) Нанија

Култура

02.04.2019 у 17:00

Неуморна авантуристкиња у два века

Негде средином фебруара, пошто је у Берлину на 69. Берлиналу примила „Златну камеру” за свеукупну каријеру, француска редитељка, сценаристкиња, документаристкиња, фотографкиња, продуценткиња и монтажерка – легендарна Ањес Варда, у последњем интервјуу за „Политику”, као да је нешто наслућивала, изјавила је: „Спремна сам да кажем збогом”. Та њена реченица узнемирујуће се урезала у памћење, сместила се у оној датотеци у којој се чувају све примисли о пролазности живота, али и о вечном трајању уколико је живот испуњен стваралаштвом и конкретним делима. У случају Ањес Варде, те неуморне „куме француског Новог таласа”, то вечно трајање обезбеђено је чињеницом да је за 65 година своје плодне каријере снимила 54 филма и телевизијских пројеката и тиме постала незаобилазни део не само француске

Култура

02.04.2019 у 11:00

Чувај се тихог човека

Сцена је следећа: тог 11. септембра авион је управо погодио Пентагон, у Овалном кабинету владају конфузија, збуњеност и страх, види се то и на лицима Кондолизе Рајс и Доналда Рамсфелда (председник је одсутан) и комплетног административног особља, само не на лицу потпредседника Дика Чејнија. Његово лице говори да је он овај кризни тренутак проценио као могућност за отварање простора за промене унутар америчког друштва, па и саме републиканске владавине. Променивши ток историје милионима људи, урадио је то као дух и отишао не зна се куда. Овакав Дик Чејни (Ричард Брус Дик Чејни) субјект је филмске приче „Човек из сенке” (у оригиналу: Vice, у значењу потпредседник), коју је исписао и режирао Адам Мекеј, амерички сценариста, редитељ, комичар и глумац. После филмова о Кондолизи Рајс –

Култура

31.03.2019 у 21:00

Живот у зачараном лимбу

Стојан је младић који живи и ради у Београду и чини се да води сасвим обичан живот. Он је главни јунак изврсног получасовног документарног филма „Једини” Николе Полића, Лозничанина родом а апсолвента на катедри за филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. У Полићевом опусу већ су се нашли и награђивани филмови : „Невидљиве” снимљен када је имао свега 17 година, „Зид”, „Кинооператер 2063”, „Могу сам”, а сада и филм „Једини” који је светску премијеру имао на прошлогодишњем Сарајевском фестивалу. На 66. Мартовском фестивалу, где се такмичи у оквиру документарних филмова до 50 минута

Култура

28.03.2019 у 20:00

Дуг и узбудљив живот београдске „Олимпије”

Ближио се 13. јун 1957. године и тада је један београдски клинац из Косовске улице стрпљиво завртао последње шрафове на гланц новим столицама, у сјајном здању које се отварало у центру Београда, са наменом да буде нешто попут париске „Олимпије” – храм уметности, културе и свих важнијих догађања у тадашњој СФРЈ. Тај дечко из Косовске је Бранко Марушић, касније веома добро познат као Чутура, један од првих рок музичара на југословенском тлу. С њим почиње и с њим се завршава 75-минутни документарни филм „Сведок једног времена” Игора М. Тохоља, о шест деценија дугом историјату Дворане Дома синдиката у Београду, који ће премијеру у оквиру 66. Мартовског фестивала имати сутра у 15 часова у Дому омладине. Овај истраживачки сложен и протагонистима-сведоцима веома богат филм (више од 30

Култура

27.03.2019 у 20:00

Одлучни занесењак и дискретна хероина

Ново, 66. издање популарног Мартовског фестивала свечано почиње вечерас у 19 часова у великој дворани Дома омладине у Београду церемонијом доделе Награде за животно дело Бојани Андрић, драматургу, сценаристи, историчару телевизије и публицисти, ауторки култне истраживачке телевизијске емисије „Трезор” која се већ деценијама емитује на Радио-телевизији Србије. Награда Андрићевој додељује се према одлуци Одбора ове филмске манифестације који ради у саставу: Андреја Младеновић, председник, Наташа Дамњановић, Ненад Поповић, Ива Племић Дивјак и Василије Никитовић, као и уметничке директорке 66. Мартовског фестивала Соње Ђекић. У образложењу одлуке између осталог се каже: „Богатство које лежи у нашим најдуговечнијим радијским, телевизијским, филмским и новинским архивама сабира многе деценије,

Култура

23.03.2019 у 08:30

Сведен и пречишћен пут до срца

Све је у тим плавим, изражајним очима глумице Снежане Богдановић. Сва промена стања, сва устрепталост и сва мука, и навикнутост на одбијање у потрази за истином, и чврста решеност на неодустајање и сав могући притисак лика Ане који она тумачи у свом пуном глумачком погону, носећи тако на својим леђима и највећи део терета филма „Шавови” Мирослава Терзића. На начин, врло сличан Шарлоти Ремплинг у филму „Хана” Андрее Палаора. Снежанина Ана одиграна је и најсличније могуће једном лику из наше стварности. Лику београдске кројачице Дринке Радоњић, једне од више од 500 мајки – жртви сада већ надалеко познате афере крађе беба из породилишта, која још увек нема епилог. На Дринкиној животној причи, у највећем делу је и заснован овај Терзићев филм за који је сценарио написала

Култура

16.03.2019 у 13:20

Псовачка канонада

Када филм почне псовкама дође ми одмах да побегнем из биоскопског мрака. Још када канонада псовки изађе из уста слатке девојчице тинејџерског узраста, и то у уводној сцени телефонског разговора са рођеном мајком, порив за бекством постаје још већи. Али не за бекством од стварности на коју се овде алудира, немам проблем са тим да се са свим њеним девијацијама суочим, већ за бекством од омладинског филма „Режи” према сценарију Драгана Николића и у режији Косте Ђорђевића, у којем је тема вршњачког насиља остала само на нивоу задатог сценаристичког оквира. Без уверљиве разраде и без важног закључка. Без јаке критике и могуће поуке. Да, у нашој стварности и девојчице несанкционисано псују, понашају се мушкобањасто, туку се и „висе” са дечацима из краја који се по том свом гету углавном

Култура

09.03.2019 у 14:40

Добар, лош и зао

Та јужноиталијанска мафијашка „хоботница” толико је чврсто увукла локално становништво у свој стисак корупције, криминала, сиромаштва, запуштености, да је тај оком невидљиви а снажни стисак могао да се тумачи чак као урођено, нормално стање у свакодневици свих ликова у филму „Догман” Матеа Гаронеа. Могао, да није оних сцена људске доброте оличене у Марчеловом односу према псима и ћерки и унутар скромног дома. Поменути Марчело (Марчело Фонте, награђен канском „Палмом“ и „Европским оскаром“) главни је јунак овог Гаронеовог филма у којем атмосфера, окружење и односи међу (искључиво мушким) ликовима повремено подсећају на Леонеове „шпагети вестерне” створене, рецимо, у некој врсти постапокалиптичне ере. Још један добар филм из Гаронеове кухиње у којој је својевремено „скрчкана” и

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

17.06.2026 у 09:37

УЕФА „скратила“ списак могућих ривала Звезде, Војводине, Партизана и Железничара

17.06.2026 у 09:31

Холанђанин погинуо док се спуштао низ Триглав

17.06.2026 у 09:23

Шон Пен режира филм о полицајцу који је учествовао у нередима на Капитолу

17.06.2026 у 09:21

Ирански танкери за нафту почели да се крећу према Ормуском мореузу

17.06.2026 у 09:18

Клинтонова оптужила Бајдена да је демократе коштао Беле куће

17.06.2026 у 09:17

Монографијом обележен 56. рођендан нишке галерије