Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

03.03.2021 у 20:15

Позориште је ствар душе, а од серија се живи

Зашто сте дозволи да нам децу образују буржуји? Зашто сте допустили да нам куће праве буржуји? Зашто сте се бунили само на речима док се наша култура мало-помало претварала у буржоаску? Ово су речи италијанског редитеља Пјера Паола Пазолинија, којег у представи „Секс–уметност–комунизам” тумачи глумац Милош Тимотијевић, које су уједно, како каже за „Политику”, на њега оставиле снажан ефекат. Зашто сте пристали да нам тела живе по нормама буржоаске културе? Зашто сте прво прихватили све то као свршен чин и зашто сте онда када сте увидели да се ништа не може променити били склони да спасавате оно што се може спасити и тиме реално учествујете у власти буржоазије, наставак је Пазолинијевог монолога који Тимотијевић изговара у представи „Секс–уметност–комунизам”, а који нам је казивао у

Култура

02.03.2021 у 22:33

Нова представа у Битеф театру

У Битеф театру у току су пробе представе редитеља Бојана Ђорђева „Секс–уметност–комунизам”, који је и аутор текста уз Тамару Антонијевић и Тању Шљивар, а бави се наслеђем 20. века из перспективе три револуције које су га обележиле. Реч је о револуцији уметничке авангарде, комунистичкој и сексуалној револуцији, које укидају претходни поредак, и захтевају духовну, материјалну и телесну еманципацију човека. Премијера се очекује сутра, по традицији на рођендан Битеф театра. Синиша Илић ради сценографију, Маја Мирковић креира костиме, Лука Папић задужен је за музику, а Чарни Ђерић за сценски покрет. Представа „Секс–уметност–комунизам”, поред осталог проблематизује питање како се односити према наслеђу еманципације у дубоко реакционарном времену, када се освојене и

Култура

23.02.2021 у 20:15

Своје депресије кријемо

Награђивана редитељка Ана Томовић режира драму „Син” савременог француског аутора Флоријана Зелера у Атељеу 212. Дело је превела Ивана Димић, сценограф је Јасмина Холбус, костимограф Момирка Баиловић, а психолог сарадник на представи Нина Умићевић. Српска публика до сада није имала прилику да се упозна са делима Флоријана Зелера, у питању је савремени писац романа и драма, кога је магазин „Гардијан” прогласио „најузбудљивијим драмским писцем нашег времена”. Приче Флоријана Зелера тичу се свих нас. Шта је то интригантно што вас је подстакло да режирате његову драму „Син”? Флоријан Зелер пише универзалне драме, са универзалним ликовима. Свако од нас може да се препозна у тим ситуацијама, да се сети да је изговарао такве реченице. Поред тога поседује невероватну лакоћу писања. Пре

Култура

13.02.2021 у 19:21

Манипулација је присутна на сваком кораку

Фасбиндерове „Кишне капи на врелом камењу”, чини ми се јако су важне у овом тренутку зато што је главна тема нове прeдставе БДП-а манипулација, каже млада глумица Ива Илинчић која је део глумачког квартета представе „Кишне капи на врелом камењу” Рајнера Вернера Фасбиндера који је ово дело написао са свега 20 година, а чија премијера ће у режији Југа Ђорђевића бити изведена у суботу, 20. фебруара од 19 сати на сцени „Оливера и Раде Марковић” Београдског драмског позоришта. Дело је превела Јелена Костић Томовић, драматург је Тијана Грумић, сценограф Андреја Рондовић, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Јулија Ђорђевић, сценски покрет урадио је Дамјан Кецојевић. У глумачкој екипи су и: Павле Пекић, Љубинка Кларић, и Александар Вучковић. Представу „Кишне капи на врелом

Култура

12.02.2021 у 08:59

Изненадни одлазак Горана Даничића

Тихо, достојанствено, баш како је и живео глумац Горан Даничић ( 4. децембар 1962. – 10. фебруар 2021.) преселио се у неки бољи свет. Драги, ненаметљиви Горан Даничић преминуо је изненада прекјуче у Београду, а по жељи породице, сахрањен је јуче у подне у најужем породичном кругу. Рођен у Ужицу којег се сећао са сетом, Горан Даничић сам је крчио свој уметнички пут, корак по корак, брижљиво градећи своју сценску магију, окружен својим „девојкама”: супругом Сањом Домазет и кћерком Настасјом Аљом, које су биле његов цео свет. Само најближи пријатељи знали су са колико топлине, пажње овај посвећени уметник прича о својој породици, али и са којом посвећеношћу гради своје сценске јунаке, увек са мером и унутрашњом запитаношћу. Горан Даничић дипломирао је глуму на Факултету драмских

Култура

10.02.2021 у 17:15

„Голужа” у Новом Саду

Представу „Смрт господина Голуже”, по мотивима истоимене комедије Бранимира Шћепановића, у драматизацији Ане Ђорђевић и режији Патрика Лазића поклоници театарске уметности моћи ће премијерно да виде вечерас од 19 сати на сцени новосадског Позоришта младих. Копродуценти су и „Беоарт” продукција и Центар за развој визуелне културе. Сценограф је Весна Поповић, костимограф Милица Грбић Комазец, композитор Рамбо Амадеус, кореограф Иста Степанов. Ауторка драматизације Ана Ђорђевић и редитељ Патрик Лазић ставили су нагласак на нешто што у самом делу постоји тек у назнаци и направили аутономну причу. – У Шћепановићевој причи варошани маштају да ће телевизија извештавати о њиховој варошици када се у њој убије господин Голужа. На тај би начин читавој јавности наметнули своје

Култура

09.02.2021 у 20:15

Шта све пропуштамо тамо где тренутно нисмо

Тена Штивичић једна је од најцењенијих ауторки у европским позориштима. Њену најновију драму „64” редитељка Алиса Стојановић режира у Атељеу 212. Праизведба је планирана за април, уколико епидемиолошка ситуација буде повољна. Осим у Немачкој, Аустрији, Великој Британији, Турској, Швајцарској, Бугарској, Хрватској, Црној Гори, три драме Тене Штивичић: „Двије”, „Свици”, „Немреш побјећ од недјеље” изведене су и у Београду, управо у Атељеу 212. Случајно или не сте изaбрали баш овај тренутак за драмско дело „64”? Шта вам је у случају овог комада било најважније? Шта се крије иза самог наслова? Иако наравно није реч о трилеру ипак бих за сада волела да сачувам мало тајни око наслова и шта он значи. Шта ми је било најважније? Много се ствари у подели родних улога и уопште

Култура

07.02.2021 у 18:22

Осмех порцуланске фигурине

Где су људи, ту је и љубав, без обзира на све невоље, знала је да прозбори глумица Ирина Колесар (Славонски Брод 1925. ‒ Загреб, 2002), о чијем сценском дару, харизми, непоновљивости сведочи књига „Осмех порцуланске фигурине”, коју је приредио Владимир Балашћа, а која је објављена пред сам крај прошле године. Издавачи су: Друштво Русина, Сремска Митровица и Новинарска асоцијација Русина ‒ НАР, Нови Сад. Млађим генерација име Ирене Колесар, глумице изразитог лирског талента, неповљиве Јулије, Офелије, Леди Ане, Иде, Ије, Глорије, Розете... не значи много, или им је чак и непознато. Старије генерације, међутим присећају је се са сетом, по насловној улози у филму „Славица” Вјекослава Афрића из 1947. године, који јој је донео епитет: прве југословенске филмске звезде, откривши сву лепоту

Култура

05.02.2021 у 20:00

Кад све буде готово, шта ће онда бити

„Кад све буде готово, шта ће онда бити”, радни наслов је нове представе београдског редитеља Андреја Носова, чије пробе су управо почеле у Амстердаму. Премијера се очекује почетком маја, али је због пандемије све упитно. Тамошњи Дас театар који је главни продуцент ове представе, која је уједно мастер рад Андреја Носова, са партнерским кућама у Ротердаму и Бриселу преиспитује све опције. ‒ Реч је о двогодишњем истраживању и ауторском пројекту које се фокусира на теми одрастања, насиља и неких најинтимнијих просторa снаге и борбе за сопствено место међу људима. Где је кућа, да ли отићи или остати, где идете, чему се надате. Када прођу године, када дођу последњи дани, за чиме жалите. Има то везе са смрћу, али и са прихватањем радости живота ‒каже за „Политику” Андреј Носов и открива како

Култура

05.02.2021 у 09:20

Комеморативни скуп посвећен Ивану Бекјареву

Комеморативни скуп поводом смрти драмског уметника Ивана Бекјарева биће одржана данас од 12 сати на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду, кућe чији је члан био у периоду од 1968. до 2001. године. „Комеморацију, којој ће присуствовати и породица Ивана Бекјарева, нисмо били у могућности до сада да одржимо због неповољне епидемиолошке ситуације”, наводе из ЈДП-а. Иван Бекјарев преминуо је 16. новембра 2020. године у Београду, у 75. години, оставивши за собом више од 150 улога у позоришту, од чега око 60 у ЈДП-у, као и у више од 50 филмова, бројним телевизијским серијама и емисијама. Из свог богатог сценског опуса Бекјарев је посебно издвајао представе „Марио Мађионичар”, „Не очајавајте никад”, „Дундо Мароје”, „Ноћас је ноћ”... Најбољу улогу, тврдио

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

28.06.2026 у 11:05

Мартинез: Роналдо је навикао да буде на правом месту у право време

28.06.2026 у 11:05

Бајден критиковао Трампа па на крају говора тражио помоћ да сиђе са сцене

28.06.2026 у 10:51

Вучић: Војска Србије биће све јача, грађани желе да се осећају сигурно

28.06.2026 у 10:48

Невреме у Холандији: удари грома изазвали пожаре, повређене две особе и велика штета

28.06.2026 у 10:46

Вучевић у Крушевцу положио венац на Споменик косовским јунацима

28.06.2026 у 10:33

Влада Србије формира Радну групу за реконструкцију пруге Ваљево–Бијело Поље