Уторак, 30.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	102.77	103.39	103.08
	126.91	127.67	127.29

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

22.11.2019 у 20:00

Нежност у суровој причи

Несвакидашња позоришна представа „Семпер идем”, по делу Ђорђа Лебовића, у адаптацији и режији Горчина Стојановића, који је потписао и сценографију, биће изведена сутра увече на сцени Народног позоришта Сомбор. Костимограф је Лана Цвијановић, кореограф Иста Степанов, а асистент редитеља Тијана Марковиновић. Лебовићеве јунаке тумаче: Марко Марковић, Саша Торлаковић, Ивана В. Јовановић, Биљана Кескеновић, Нинослав Ђорђевић, Бранислав Јерковић, Срђан Алексић и многи други. Роман-хроника „Семпер идем” (на латинском „увек исто” ) о детињству у Краљевини Југославији уочи Другог светског рата, представља тестаментарно дело Ђорђа Лебовића које, заправо, аутор није ни успео да заврши. Колико је било захтевно преточити га у позоришну форму? С једне стране – веома захтевно. Реч је хроници

Култура

21.11.2019 у 22:55

Има нечега племенитог у модерној хајдучији

Цела протекла година била ми је пуна похвале и у исто време препуна осуде. И то ваљда тако треба. Како је Његош рекао: „Чашу меда још нико не попи што је чашом жучи не загрчи.” Мени прија све јер човек као мислено биће мора да расуђује и у невољи, и у благости, и у једу и радости. Мора да извлачи најбоље закључке, не оне који би евентуално задовољили сујету, не закључке који би евентуално понос, свест и интелект оправдали, или га узвисили, него закључке који су за душу добри. Тако и ја, нећу да се гордим, слава ти, Боже, на свему што ми даш, идемо даље. Да немам љубави за овај посао, не би се вероватно ни десила ова година са оволико награда. Овако је глумац Ненад Јездић коментарисао за „Политику” још једну награду у низу, коју је добио за свој уметнички искорак. Вредно еснафско признање

Култура

15.11.2019 у 20:00

Без музике и поезије не бих могао да замислим стварност

Уз Ефенди Миту, Краља Едварда, Проку Пурића и друге драмске јунаке са којима „живи” на позоришним сценама глумац Небојша Дугалић, првак ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, ове јесени упоредо снима две серије „Државни службеник” у којој тумачи лик Милојевића и „Жигосани у рекету” где игра спортског менаџера Војислава Тодоровића. Ту је и његов музичко-поетски кабаре „Да, то су били дани” који у сарадњи са својим колегом Борисом Пинговићем изводи од 2004. године и који ће у суботу 30. новембра у Комбанк дворани у Београду имати своје 300. извођење. Иза Небојше Дугалића је дуги континуирани глумачки рад. Својим бројним јунацима од Кнеза Мишкина, Сигисмунда, Карађоза, Павла Исаковича, Ракитина, Симеона Њага, Хаџи Замфира, Монаха Исаија, Владимира Дедијера, Николе Пашића, Јован

Култура

08.11.2019 у 19:00

Када ме неко такне, повучем се у своју љуштуру

Глумица Неда Арнерић изненадила нас је новим позоришним рукописом и поред тога што се чинило да нема жанра у којем се није опробала током богате каријере. Овог викенда дебитоваће пред најмлађом публиком у премијерном извођењу представе „Алекса у земљи чуда” према тексту Бранка Милићевића на сцени позоришта „Пуж. У глумачкој екипи су и Бранко Милићевић, Ненад Ћирић, Милан Чучиловић, Драгана Дабовић, Милан Никитовић, Растко Вујисић, Александар Вујановић, Предраг Филиповић. Шта је пресудило да се опробате у представи „Алекса у земљи чуда”. Колико је захтевно играти пред најмлађом публиком? Са покојном редитељком Слободанком Цацом Алексић договарала сам се деценијама уназад да гостујем у позоришту „Пуж”. Од многих колега слушала сам приче да је јако пријатан рад у њему, јер се осећате

Култура

06.11.2019 у 22:00

Уметност је имала моћ у време кад је Пикасо насликао „Гернику”

Дискретни Младен Матерић, редитељ европских размера који већ 27 година живи и ради у Тулузу, био је недавно гост четвртог „Позоришног Кустендорфа” на Мокрој Гори, односно учесник панела посвећеног теми „Позориште у друштву спектакла”. Само што је завршио нову француску представу „Сећам се, небо је далеко а и земља” коју је радио са Oрелијаном Боријем вођом компаније „111” којег наша публика памти са Битефа, Матерић је дао себи радни одушак, спаковао кофере и допутовао у Србију. Своју позоришну мисију почео је у родном Сарајеву где је 1984. године покренуо отворену сцену „Обала” при Академији сценских уметности. До данас се памте његове представе „Тетовирано позориште” и „Месечева представа” рађене у предратном Сарајеву, да би с почетка деведесетих година прошлог века за ново место

Култура

30.10.2019 у 22:00

Генерацијски смо успавани

Мокра Гора – Са неким својим јунацима сам се баш намучио да их разумем. И са Довлатовим, и Рјепином, и Гаврилом Принципом… Са свима њима, заправо, јер сам желео да их живим на сцени, односно у кадру, а не да их играм. Овако је протеклог викенда за „Политику” говорио Милан Марић, један од водећих српских глумаца који на реч „популарност” дискретно одмахује руком. У ишчекивању наставка серије „Државни службеник” у којој тумачи Лазара Станојевића харизматични Марић био је протеклог викенда гост четвртог по реду „Позоришног Кустендорфа” на Мокрој Гори, где је као део екипе представе „Зашто је полудео господин Р?” у режији Боба Јелчића и у продукцији Југословенског драмског позоришта наступио у ревијалном делу фестивала, а на питање како коментарише тему фестивала „Друштво спектакла”

Култура

25.10.2019 у 12:57

Почиње „Позоришни Кустендорф”

Четврти по реду „Позоришни Кустендорф” редитеља Емира Кустурице биће одржан данас и сутра на Мећавнику. Под слоганом „Друштво спектакла” фестивал ће покушати да одгонетне место и улогу позоришне уметности у актуелном друштву у којој је спектакл у основи свега и представља не само основни елемент разоноде већ и само срце нестварности овог друштва, односно владајући облик живота. – Ги Деборова књига „Друштво спектакла”, објављена је први пут 1967. године. Данас, после више од пола века та материјализација је добила свој нови облик, захваљујући пре свега чињеници да се број медија повећао ширењем интернета и друштвених мрежа, а самим тим и њихов утицај. Како Дебор каже, спектакл није само декор стварног света, већ само срце нестварности овог друштва. У свим посебним аспектима: вестима,

Култура

23.10.2019 у 12:20

Седам деценија позоришта „Душко Радовић”

Мало позориште „Душко Радовић” свечано, како и доликује обележиће данас 70 година рада. Том приликом вечерас од 20 сати биће изведен музички програм, приказана пројекција документарног филма о позоришту као и додељене јубиларне и годишње награде: „Марија Кулунџић”, „Милена Начић” и „Божидар Валтровић”. На дан позоришта „Душко Радовић” биће изведена и праизведба драме за децу „Срце у јунака Краљевића Марка” Јордана Цветановића у режији Југа Радивојевића. Драматург је Гордана Гонцић, сценограф Александар Денић, костимограф Татјана Радишић, композитор Александар Сребрић. – Како се постаје јунак и шта то од нас чини јунака? Да ли је то храбро срце, одважност и снага, или пријатељство и оданост? Да ли су то мудрост и машта или можда срећа, радост и уживање у животу? Или све то заједно

Култура

22.10.2019 у 22:00

Нова улога за ветерана

Радим, то је најважније. Глума је спас. Спремам нову улогу у представи „Нана”, није то нека епохална улога да се разумемо, али ту сам јер волим позориште и дружење са колегама. Имам неколико појављивања на сцени, али задовољан сам јер ме редитељи још ангажују у новим представама, открио нам је пре неки дан, у паузи између проба, нове позоришне искораке глумац Власта Велисављевић који је протеклог лета прославио свој 93. рођендан. Овај вечити београдски младић део је глумачке екипе представе „Нана”, коју по роману Емила Золе, у драматизацији Спасоја Ж. Миловановић режира Ивана Вујић у земунском Мадлениануму. Насловну јунакињу у овој причи о вртлогу страсти, предаји, људској пожуди и неморалу тумачи Тамара Алексић, а у бројној глумачкој екипи су и Небојша Кундачина, Рада Ђуричин, Бојан

Култура

21.10.2019 у 22:00

Америчка ауторка на београдској премијери

У Београду се осећам као да сам на Бродвеју. Ваша поставка мјузикла „Бродвејске враголије” је одлична. Први пут сам чула тако добар оркестар, а била сам на готово свим премијерним извођењима овог дела у свету, каже за „Политику” Лиза Ламберт, америчка глумица, ауторка комедија и наградом „Тони” награђивана композиторка која је недавно била гошћа Београда. У Позоришту на Теразијама пратила је премијерно извођење мјузикла „Бродвејске враголије”, за који је потписала музику, стихове и либрето, али и репризна издања, јер буквално није хтела да оде из Београда. Свој повратак за Америку и Канаду, будући да живи на тој релацији, одлагала је из дана у дан. Редитељ представе је Небојша Брадић, коме је ово била прва сарадња с овим јединственим музичким театром. Слободан Обрадовић потписао је превод

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

30.06.2026 у 02:12

Шетња улицама Чукарице” за рођендан Галерије ’73

30.06.2026 у 01:57

Претежно сунчано и веома топло, до 40 степени

30.06.2026 у 01:44

Зукорлић са председником општине Плав о унапређењу сарадње

30.06.2026 у 01:24

Стамболић: Министарство науке ће наставити да помаже развој друштвених наука

30.06.2026 у 01:03

Рибалков: Напад на аутобус са децом намерни чин насиља и агресије

30.06.2026 у 01:03

Мирослав Коубек није више селектор фудбалске репрезентације Чешке