Недеља, 05.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борка Голубовић-Требјешанин

Култура

16.12.2015 у 10:05

Немци су заволели нашег цара Тројана

Редитељ Даријан Михајловић ангажман на српској позоришној сцени у последње време заменио је радом у Берлину, што је велики помак будући да захтевна немачка публика и те како зна да буде критична према театарским ствараоцима, посебно онима који долазе са стране. До овог Михајловићевог „трансфера” дошло је после лепог успеха који је српски редитељ постигао у Швајцарској и Немачкој са својом позоришном трупом „Торпедо”. Позив да ради у Немачкој уследио је недуго затим. Михајловића су напре ангажовали да режира Гримову бајку „Девојка без руку” за позориште које се искључиво бави поставком немачких класика. Немачкој публици приказао је и српску бајку „У цара Тројана козје уши”, а уследио је и позив да ради у оквиру највеће летње берлинске продукције, то јест да режира Молијеровог

Култура

13.12.2015 у 22:05

Андерсенова бајка уз српски роштиљ

Од специјалног извештача „Политике” Копенхаген – „Сам живот је најлепша бајка” позната Андерсенова реченица асоцирала нас је на живот и стандард Копенхагена, у који је овај аутор бајки у раној младости дошао без пребијене паре и ту остао. У овом најјужнијем скандинавском граду на најужем мореузу Оресунд, Андерсен је написао своје бајке попут „Мале сирене”, „Оловног војника”, „Царевог новог одела”, али и „Ружно паче” за коју кажу да је заправо његова биографија. Сам Андерсен је говорио: „Ништа не смета што се неко родио у пачјем гнезду, само кад се излегао из лабуђег јајета”. Упловили смо, на жалост, само на кратко у овоземаљску Андерсенову бајку захваљујући глумици Даници Ћурчић, рођеној Београђанки, данас водећој драмској уметници Данског краљевског позоришта која је пожелела да

Култура

05.12.2015 у 22:00

Нора је жена, мит и објекат

Награђивана редитељка Снежана Тришић ради представу „Нора! Шта се догодило након што је Нора напустила мужа или Стубови друштава” по делу Елфриде Јелинек, чија премијера је вечерас у 20 часова на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта у Београду. Реч је, заправо, о својеврсном наставку, али и парафрази двеју Ибзенових драма „Нора” („Луткина кућа”) и „Стубови друштва”. Драму је превела Јелена Костић Томовић, драматург је Периша Перишић, сценограф Дарко Недељковић, костимограф Маја Мирковић, композитор Ирена Поповић, кореограф Соња Вукићевић. У глумачкој екипи су: Наташа Тапушковић, Бранислав Лечић, Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Небојша Миловановић, Бојан Димитријевић, Анђелка Симић, Горан Даничић, Бранко Цвејић, Бранка Петрић, Весна Станковић, Андријана

Култура

04.12.2015 у 22:05

Ко је одлучио да идеју о култури закопа

Представа „Марија Стјуарт” по делу Фридриха Шилера нови је редитељски искорак Милоша Лолића. Премијера је одржана синоћ на великој сцени Народног позоришта у Београду. Шкотску краљицу Марију Стјуарт тумачи Сена Ђоровић, а лик њене рођаке, енглеске краљице Елизабете, Нада Шаргин. У глумачкој екипи су и Гојко Балетић, Милош Ђуровић, Бранко Видаковић, Иван Босиљчић, Небојша Кундачина и Зоран Ћосић. Драмска фантазија „Марија Стјуарт” базирана на историјским чињеницама написана је 1800. г. Шта је то данас актуелно у овој причи о моћи, односно немоћи? Зашто је ово тренутак за „Марију Стјуарт”? Трагедија „Марија Стјуарт”, с обзиром да је већ на тему власти, актуелна је стално, може да буде на репертоарима више кућа истовремено. Али то „актуелно” ми се, ипак, чини као медијски наметнуто,

Култура

23.11.2015 у 23:29

Ромео и Јулија на дански начин

Од нашег специјалног извештача Копенхаген – Својеврсни културни шок доживели смо недавно у земљи бајки, у Краљевском данском позоришту у Копенхагену гледајући ново, оригинално, модерно читање Шекспирове трагедије „Ромео и Јулија” у потпису тамошње редитељске звезде Елисе Крагеруп којој је ово уједно и редитељски деби на великој сцени у овом престижном театру. И поред тога што нам је баријера био дански језик, могли смо без проблема да пратимо познату Шекспирову причу захваљујући универзалности језика уметности. Да уживамо у изванредној глуми, дивној музици и поетичности Шекспирове приче. И спонтано помислимо како би било дивно да једну овакву представу која помера границе видимо на Битефу, односно на гостовању у Београду. У овој модерној поставци „Ромеа и Јулије” после 140 година у

Култура

14.11.2015 у 22:00

Не знамо шта све беда у нама уништава

Глумачком тандему Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић као да је суђено да тумаче брачне партнере. После два филмска искуства у својству супружника Нинковићева и Цвијановић ће поделити брачну судбину и у позоришту. На сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду вечерас у 20.30 премијерно ће наступити у дуодрами „Прах” по тексту Ђерђа Шпира у адаптацији и режији Вељка Мићуновића. Представа је рађена у сарадњи националног театра и Шабачког позоришта где ће ово дело премијерно бити изведено у петак, 20. новембра. Мићуновић је задужен и за избор музике, сценограф је Љубица Милановић, а костимограф Марина Вукасовић-Меденица.

Култура

15.11.2015 у 10:05

Које су светле и тамне стране истине

Редитељ Никита Миливојевић своју нову представу „Разговори у четири ока” по делу Ингмара Бергмана потписује у Словенији. Премијера је вечерас у Местном гледалишчу љубљанском. Поред режије Миливојевић је урадио и адаптацију и сценографију. „Разговори у четири ока” заправо је последњи део аутобиографске трилогије Ингмара Бергмана.

Интервјуи култура

09.11.2015 у 22:05

Лако је бити поштен кад те на столу чекају супа и месо

Драма „Хајматбух” Каће Челан, уметнице познатије у свету него код нас, недавно је премијерно изведена на сцени Народног позоришта у Сомбору, у режији Горчина Стојановића. Ово драмско штиво имало је своју праизведбу још 1988. у КПГТ-у у Суботици. Каћа Челан, рођена у Војводини, у међувремену позоришном радом бавила се изван граница наше земље. У својој биографији уписала је 49 режија, углавном под окриљем позоришта ТАС (Театра Амфитеатар Сарајево) основаног 1984. године, да би касније са радом наставила у Немачкој, Њујорку и однедавно у Лос Анђелесу. Иза ње је и велики број драмских текстова, педагошки ангажман, а држала је стипендије у Русији, Аустрији, Немачкој. „Хоћу да радимо интервју, ако ме се у Србији још неко сећа”, помало бојажљиво рекла је кад смо се договарали за овај интервју.

Претходна Следећа

Почетна / Борка Голубовић-Требјешанин

05.07.2026 у 01:56

Рафаел Гроси преживео паљбу на првој линији фронта у Украјини

05.07.2026 у 01:39

Руски медији: НАТО авион АВАКС уочен код границе Румуније и Украјине

05.07.2026 у 01:23

Француска савладала Парагвај и прошла у четвртфинале Светског првенства

05.07.2026 у 00:59

Експлозивна направа бачена испред виле породице Матијевић у Херцег Новом

05.07.2026 у 00:40

Ушаков: Путин и Трамп разговарали телефоном око сат и по, на иницијативу америчке стране

05.07.2026 у 00:07

Додик у Братунцу: Не смемо заборавити страдање Срба