Слатка Черити је симбол оптимизма

Черити је плесна играчица која ради у ноћном клубу сумњиве репутације. Са својим пријатељицама, такође играчицама у клубу, променљивог успеха у каријери у сталној је, готово фанатичној, потрази за љубављу...

Ово је сиже мјузикла „Слатка Черити” базираног  на оригиналном сценарију Федерика Фелинија, Тулија Пинелија, Енија Флајана, који на сцени Позоришта на Теразијама увелико ради редитељ Михаило Вукобратовић. Премијера је 29. јануара у 19.30 часова. Превод и препев сонгова урадио је Слободан Обрадовић који је потписао и адаптацију уз редитеља Вукобратовића. Драматург је Жељко Јовановић, музичке аранжмане потписали су Иван Илић и Милан Недељковић који је уједно и диригент. Кореограф је Милан Громилић, сценограф Герослав Зарић, костимограф Татјана Радишић.

„Да ли знаш шта се десило нашој Черити и њеном дечку?

Шта, удаје се? Ма не, мазнуо јој паре и побегао!!!”– реплике су које глумци Позоришта на Теразијама изговарају свакодневно на проби, али и „Дај ми за крему, дај ми за парфем, дај ми…, дај ми…”, коју тако неодољиво казује Черити коју тумачи Милена Живановић. Присуствујемо једној од проба и оно што никако не бисмо волели јесте да се нађемо у „кожи” Жике, мајстора светла, кога нисмо имали прилику ни да видимо, ни упознамо, али смо му име добро упамтили јер га редитељ Вукобратовић непрестано дозива: „Жико, ухвати штимунг…! Жико, утишај мало…, чекај музику…! Направи кратки прелаз…!” Шалу на страну, ансамбл Позоришта на Теразијама при крају је реализације заиста вредне представе „Слатка Черити” у којој учествује преко 140 извођача. Међу њима, поред Милене Живановић и Николе Булатовића су Мина Лазаревић, Ивана Кнежевић, Јелена Арсић, Душко Радовић, Бранко Цвејић, Тања Бошковић, Милан Антонић…

– Дело сам прочитао као извесну потрагу за Светим гралом, за симболима који данас јако недостају: емоције, пријатељство, љубав, комуникација између људи. Потпуно смо се отуђили, комуницирамо најчешће преко фејсбукова, мејлова. Контакт између људи је изгубио сваку вредност, а при том су и те вредности битно унакажене, смањене. Вредности су постале периферне, неважне и никоме више нису интересантне. Наизглед, у стварности људи се бране од тих спољних притисака, околности које их убијају и покушавају да се затворе у своје сопствене оклопе. И губе наду, перспективу, а Черити је симбол оптимизма! Нечега што нам свима много недостаје. Вере да је могуће да ће сутра бити боље. Њу ништа не може да поколеба на том путу. Да верује да ће колико год пута у животу буде пала успети да се поново дигне и покушати да поново покрене свој живот, своје емоције, веру у свет и људе око себе, каже у краткој паузи Миша Вукобратовић.

Паузе ипак нема за Милену Живановић. Док део екипа тражи простор да чежњиво „ухвати” дим цигарете уз гутљај кафе, Живановићева са Мином Лазаревић и Иваном Кнежевић увежбава кореографију са искусним Миланом Громилићем.

– Мислим да оптимизам покреће Черити, као и свет. И верујем да се због нешто мало оптимизма и због оваквих људи као што је Черити и окреће ова наша земаљска кугла. Улога је захтевна, чини ми се да је од почетка процеса Черити почела да ме мења, у смислу да има више разумевања за људе. Некако сам постала и осетљивија на начин на који је и она постала. Черити се не стиди својих емоција, она је неко ко себе даје сто посто у сваком љубавном троуглу, у свакој сцени, у сваком тренутку свога живота, и зато мислим да је она веома посебна. Драгоцено је да постоји овакав комад посвећен таквим особама, али нам их је и жао јер знамо како пролазе у данашњем друштву. Без обзира на све: за љубав се увек вреди борити, јер је то емоција која покреће свет, тврди Милена Живановић.

Никола Булатовић је Оскар, човек који као и Черити трага за љубављу.  – Оскар има стални посао, али сваки дан испуњава своје време, будући да је усамљен. Зато одлази на разне семинаре о љубави, упознавању, тражи свој други део, лепшу половину. Успева да је пронађе, а како ће се све завршити– показаће представа. Он је компликован, нећу рећи асоцијалан лик, али човек који живи са својим проблемима, објашњава Булатовић.

У гардероби затичемо неодољиви пар: Тању Бошковић која тумачи Урсулу Марч (последњу премијеру у Позоришту на Теразијама је имала 1991 –„Давни флерт”) и Бранка Цвејића који први пут игра у мјузиклу на сцени Позоришта на Теразијама. Цвејић се одлично снашао у лику Виторија Видала откривши нам свој музички потенцијал уз напомену: „Добио сам нову енергију. Тања се ипак овде боље сналази од мене, али се осећам одлично”.

– После 23 године имам дивну прилику да са младим ансамблом будем на сцени. На неколико дана смо пред премијеру што значи да смо сви јако напети. Овде је стотину људи, од који свако појединачно треба да да најбоље од себе. То је увек паника, открива Тања Бошковић.

Мјузикл „Слатка Черити” премијерно је изведен 1966. године на Бродвеју, док је на лондонском Вест Енду први пут игран 1967.

Аутори овог мјузикла су композитор Сај Колмен који је за свој рад био 19 пута номинован, а једном је био и добитник најзначајније бродвејске награде – Тони. Аутор текста је Нил Сајмон, амерички сценариста и драмски писац, док је кореографију и режију урадио Боб Фоси, отац модерног мјузикла, добитник Тони награде за најбољу кореографију 1966. године. Три године касније снимљен је истоимени филм који је на одређени начин био адаптација овог мјузикла у којем је главну улогу играла Ширли Меклејн, а наступио је и музичар Семи Дејвис Јуниор.