Slatka Čeriti je simbol optimizma

Čeriti je plesna igračica koja radi u noćnom klubu sumnjive reputacije. Sa svojim prijateljicama, takođe igračicama u klubu, promenljivog uspeha u karijeri u stalnoj je, gotovo fanatičnoj, potrazi za ljubavlju...

Ovo je siže mjuzikla „Slatka Čeriti” baziranog  na originalnom scenariju Federika Felinija, Tulija Pinelija, Enija Flajana, koji na sceni Pozorišta na Terazijama uveliko radi reditelj Mihailo Vukobratović. Premijera je 29. januara u 19.30 časova. Prevod i prepev songova uradio je Slobodan Obradović koji je potpisao i adaptaciju uz reditelja Vukobratovića. Dramaturg je Željko Jovanović, muzičke aranžmane potpisali su Ivan Ilić i Milan Nedeljković koji je ujedno i dirigent. Koreograf je Milan Gromilić, scenograf Geroslav Zarić, kostimograf Tatjana Radišić.

„Da li znaš šta se desilo našoj Čeriti i njenom dečku?

Šta, udaje se? Ma ne, maznuo joj pare i pobegao!!!”– replike su koje glumci Pozorišta na Terazijama izgovaraju svakodnevno na probi, ali i „Daj mi za kremu, daj mi za parfem, daj mi…, daj mi…”, koju tako neodoljivo kazuje Čeriti koju tumači Milena Živanović. Prisustvujemo jednoj od proba i ono što nikako ne bismo voleli jeste da se nađemo u „koži” Žike, majstora svetla, koga nismo imali priliku ni da vidimo, ni upoznamo, ali smo mu ime dobro upamtili jer ga reditelj Vukobratović neprestano doziva: „Žiko, uhvati štimung…! Žiko, utišaj malo…, čekaj muziku…! Napravi kratki prelaz…!” Šalu na stranu, ansambl Pozorišta na Terazijama pri kraju je realizacije zaista vredne predstave „Slatka Čeriti” u kojoj učestvuje preko 140 izvođača. Među njima, pored Milene Živanović i Nikole Bulatovića su Mina Lazarević, Ivana Knežević, Jelena Arsić, Duško Radović, Branko Cvejić, Tanja Bošković, Milan Antonić…

– Delo sam pročitao kao izvesnu potragu za Svetim gralom, za simbolima koji danas jako nedostaju: emocije, prijateljstvo, ljubav, komunikacija između ljudi. Potpuno smo se otuđili, komuniciramo najčešće preko fejsbukova, mejlova. Kontakt između ljudi je izgubio svaku vrednost, a pri tom su i te vrednosti bitno unakažene, smanjene. Vrednosti su postale periferne, nevažne i nikome više nisu interesantne. Naizgled, u stvarnosti ljudi se brane od tih spoljnih pritisaka, okolnosti koje ih ubijaju i pokušavaju da se zatvore u svoje sopstvene oklope. I gube nadu, perspektivu, a Čeriti je simbol optimizma! Nečega što nam svima mnogo nedostaje. Vere da je moguće da će sutra biti bolje. Nju ništa ne može da pokoleba na tom putu. Da veruje da će koliko god puta u životu bude pala uspeti da se ponovo digne i pokušati da ponovo pokrene svoj život, svoje emocije, veru u svet i ljude oko sebe, kaže u kratkoj pauzi Miša Vukobratović.

Pauze ipak nema za Milenu Živanović. Dok deo ekipa traži prostor da čežnjivo „uhvati” dim cigarete uz gutljaj kafe, Živanovićeva sa Minom Lazarević i Ivanom Knežević uvežbava koreografiju sa iskusnim Milanom Gromilićem.

– Mislim da optimizam pokreće Čeriti, kao i svet. I verujem da se zbog nešto malo optimizma i zbog ovakvih ljudi kao što je Čeriti i okreće ova naša zemaljska kugla. Uloga je zahtevna, čini mi se da je od početka procesa Čeriti počela da me menja, u smislu da ima više razumevanja za ljude. Nekako sam postala i osetljivija na način na koji je i ona postala. Čeriti se ne stidi svojih emocija, ona je neko ko sebe daje sto posto u svakom ljubavnom trouglu, u svakoj sceni, u svakom trenutku svoga života, i zato mislim da je ona veoma posebna. Dragoceno je da postoji ovakav komad posvećen takvim osobama, ali nam ih je i žao jer znamo kako prolaze u današnjem društvu. Bez obzira na sve: za ljubav se uvek vredi boriti, jer je to emocija koja pokreće svet, tvrdi Milena Živanović.

Nikola Bulatović je Oskar, čovek koji kao i Čeriti traga za ljubavlju.  – Oskar ima stalni posao, ali svaki dan ispunjava svoje vreme, budući da je usamljen. Zato odlazi na razne seminare o ljubavi, upoznavanju, traži svoj drugi deo, lepšu polovinu. Uspeva da je pronađe, a kako će se sve završiti– pokazaće predstava. On je komplikovan, neću reći asocijalan lik, ali čovek koji živi sa svojim problemima, objašnjava Bulatović.

U garderobi zatičemo neodoljivi par: Tanju Bošković koja tumači Ursulu Marč (poslednju premijeru u Pozorištu na Terazijama je imala 1991 –„Davni flert”) i Branka Cvejića koji prvi put igra u mjuziklu na sceni Pozorišta na Terazijama. Cvejić se odlično snašao u liku Vitorija Vidala otkrivši nam svoj muzički potencijal uz napomenu: „Dobio sam novu energiju. Tanja se ipak ovde bolje snalazi od mene, ali se osećam odlično”.

– Posle 23 godine imam divnu priliku da sa mladim ansamblom budem na sceni. Na nekoliko dana smo pred premijeru što znači da smo svi jako napeti. Ovde je stotinu ljudi, od koji svako pojedinačno treba da da najbolje od sebe. To je uvek panika, otkriva Tanja Bošković.

Mjuzikl „Slatka Čeriti” premijerno je izveden 1966. godine na Brodveju, dok je na londonskom Vest Endu prvi put igran 1967.

Autori ovog mjuzikla su kompozitor Saj Kolmen koji je za svoj rad bio 19 puta nominovan, a jednom je bio i dobitnik najznačajnije brodvejske nagrade – Toni. Autor teksta je Nil Sajmon, američki scenarista i dramski pisac, dok je koreografiju i režiju uradio Bob Fosi, otac modernog mjuzikla, dobitnik Toni nagrade za najbolju koreografiju 1966. godine. Tri godine kasnije snimljen je istoimeni film koji je na određeni način bio adaptacija ovog mjuzikla u kojem je glavnu ulogu igrala Širli Meklejn, a nastupio je i muzičar Semi Dejvis Junior.