Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

28.07.2021 у 22:00

Пишчева муза на дну боце

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у

Култура

15.07.2021 у 12:00

Већина издавача против Сајма књига у септембру

Удружење издавача и књижара Србије, Удружење професионалних издавача Србије и Самостални издавачи сложни су поводом тога да Међународни београдски сајам књига не би требало да буде одржан од 11. до 19. септембра. У званичном саопштењу упућеном Одбору за организацију Сајма књига, Секретаријату за културу града Бреограда, као и Министарству културе и информисања указали су на то да већински део издавача сматра да није могуће успешно организовати Сајам књига под тим условима. „На позив руководства Београдског сајма и Секретаријата за културу града Београда, представници Удружења издавача и књижара Србије (УИКС), Удружења професионалних издавача Србије (УПИС) и Групације самосталних издавача, присуствовали су састанку на коме су обавештени да постоји намера организатора да Београдски сајам

Култура

12.07.2021 у 20:00

Деца су весници промене

Навикли смо да у време пандемије вируса корона слушамо Павла Зелића као магистра фармације, који говори о одобрености вакцина, a сада у издању „Лагуне” читамо и његову збирку прича „Дум-дум”, каo рекапитулацију онога што је до сада написао. Ова књига пак уводи и нове и актуелне сижее, повезане баш са овом новонасталом „ишчашеном” ситуацијом. Зелићеве приче читаоца воде у афричке пределе којима владају деца запоседнута демонима, до Амазоније где живе људи и рибе-зомбији, средњовековног Прага, совјетског гулага, али га и враћају јунаку београдског зоолошког врта ‒ мајмуну Самију, једном од последњих правих животињских примерака међу мноштвом робота. Иако многе од ових прича делују застрашујуће, нада у бољи свет је оно што лебди између њихових редова. У време пандемије вируса корона више

Култура

05.07.2021 у 15:20

Женска борба и сведочанства о усташким злочинима

Књига Марте Брен и Јени Јурдал говорио 150 година женске борбе за слободу, једнакост и сестринство, док Мила Михајловић у свом делу даје документацију о масакру Срба у Далмацији, Лици и Книнској Крајини за време Другог светског рата Међу новим издањима „Чигоја штампе” налази се и књига „Женска борба: 150 година борбе за слободу, једнакост и сестринство”, ауторки Марте Брен и Јени Јурдал, које истичу историјске битке жена, између осталог и за право на образовање, учешће у политици, употребу контрацептивних средстава, једнакост на тржишту рада, повезујући их са разним друштвеним покретима. Резултат је богата панорама феминистичке борбе, која показује напредак који је већ постигнут, као и све оно што би тек требало постићи. Ова књига доноси много тога у огорченим изразима раздражених жена

Култура

08.06.2021 у 20:00

Уплашен и фрустриран човек постаје агресиван

Из сваке области којом се бави, а то су антропологија, књижевност и филм, Бојан Јовановић има нове књиге. Његово дело „Агресија и култура”, недавно је објавила кућа „Дата статус”. Завод за уџбенике и „ХЕРАеду”, штампали су његову песничку књигу „Долазеће доба”, а Дом културе „Студентски град” је издавач његове књиге о филму и алтернативном филму „Негована дивљина”, која је увод у поетику алтернативног филма. На овогодишњем фестивалу у Оберхаузену приказан је и његов филм „Празник” (из 1983. године). Изабран је као значајно дело за ретроспективни програм „Перформативни гестови – заједнички јавни простор”, а у склопу настојања да се редефинише концепт солидарности. „Негована дивљина” занимљива је у контексту другачијег односа према елементима културе и природе као могућности стваралачке

Култура

27.05.2021 у 16:07

Они живе у „Студењаку”

Дом културе „Студентски град” (ДКСГ) обележио је 47. годину успешног рада. Ова установа културе која се налази у највећем студентском кампусу у региону отворена је 1974. године уочи Дана младости, који се обележавао 25. маја. За носиоце Штафете младости бирани су најбољи ученици и студенти, млади радници и спортисти који су се истицали својим учењем и залагањем. Ово је повод да буде скренута пажња и на међународни пројекат „Они живе”, који се управо бави животом младих и студената у студентским кампусима од краја Другог светског рата до данас, а чији је носилац управо Дом културе „Студентски град”. Овај пројекат се од септембра 2020. године реализује у оквиру програма за културу и медије Европске уније „Креативна Европа”. У току је позив за бивше и садашње станаре Студентског града

Култура

25.05.2021 у 20:00

Сви моји јунаци су сумњива лица

У новом роману Ласла Блашковића „Пратећи вокали”, у издању „Архипелага”, кроз смешне судбине „малих људи” и спомињање неких који су деловали важно, покреће се време, од комунизма из шездесетих година прошлог века, до данас. Прича нас води у Нови Сад и на Петроварадин, па у неко оближње село, да би дошла до Београда и Народне библиотеке. Ласло Блашковић је шест година био управник Народне библиотеке Србије. Овај његов заиграни роман говори и о књигама, стварним и измишљеним, духовито о сексуалном аскетизму ратних заробљеника, о преписци путем „месинџера”. Све уз осмех. Због чега вам је важан хумор у сагледавању наше новије историје, као и савремености, будући да роман „Пратећи вокали” може да буде схваћен и као хумористички? Мојом голицљивом причом, ту и тамо, промине понеко

Култура

25.05.2021 у 09:21

Песма говори више него што је песник у стању да каже

Недавно су Саши Радојчићу уручене две важне поетске награде „Десанка Максимовић”, за укупан допринос српској поезији, као и „Змајева награда” Матице српске, поводом његове нове збирке „То мора да сам такође ја”, у издању „Архипелага”. „Мајци, од које сам наследио осећање за језик и за унутрашњу самоћу, и једно и друго неопходно је да се буде песник”, посвета је на почетку ове књиге, чије песме су настајале у периоду од 2015. до 2020. године. У тој поетској стварности укрштена је вечност са свакодневним искуствима, обогаћена важним везама са људима, онима који имају снагу да обликују не само сопствени већ и туђи живот и да у њему оставе траг. Саша Радојчић је и писац и професор, аутор осам песничких збирки и 10 књига теоријско-критичког карактера. У Свечаној сали Ректората

Култура

20.05.2021 у 22:00

Носталгичне Муракамијеве приче

Нова књига приповедака Харукија Муракамија „Прво лице једнине” објављена је у преводу с јапанског Дивне Глумац, у „Геопоетици”. По речима извршне уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Мураками опет пише у првом лицу једнине, а у тематски потпуно различитим причама могу се препознати модели његових претходних романа и прича, уз носталгична и сетна присећања на младалачке љубави и доживљаје и неизбежне детаље као што су бејзбол, „Битлси”, џез, Шуман. „Желео бих да вам причам о једној жени. Мада о њој не знам такорећи ништа. Не могу да се сетим њеног имена ни лика. А сигуран сам да ни она не памти ни моје име, ни како сам изгледао. Упознао сам је на другој години студија”, почетак је прве приче. За разлику од две есејистичке књиге у којима је писао о себи у исповедном тону,

Култура

18.05.2021 у 20:00

Радован Бели Марковић и дубоки слојеви наше културе

Књига универзитетског професора, књижевника и књижевног критичара Радивоја Микића „Роман против романа”, у издању куће „Албатрос плус”, на много начина приближава нам слојевити и сложени свет прозног дела Радована Белог Марковића. Овим делом професор Микић доказује да су романи Белог Марковића производ једног „програмског настојања” да књижевни текст уобличи насупрот уобичајеним представама о овој књижевној врсти, да устроји роман који не тежи томе да буде роман. Због чега се романи Радована Белог Марковића могу посматрати као својеврсни књижевни експеримент? Роман је књижевна врста која нема и тешко да ће икада имати свој канон и зато је Рене Мариja Алберес и рекао да се еволуција романа као књижевне врсте може описати као „богаћење романа свим оним што није роман”. У српској

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 11:45

Генерална скупштина УТЕ у Београду

13.06.2026 у 11:43

Претња медијима на Иксу: „Арену пре РТС сравнити са земљом”

13.06.2026 у 11:42

200.000 становника упозорено да прокувава воду због ешерихије коли

13.06.2026 у 11:38

Вашингтон: Иран минирао улазе у тунеле са обогаћеним ураном

13.06.2026 у 11:36

САД лако против Парагваја, два гола Балогуна

13.06.2026 у 11:35

САД: приближно седам милиона барела нафте и горива дневно прође кроз Ормуз