Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

28.07.2021 u 22:00

Piščeva muza na dnu boce

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u

Kultura

15.07.2021 u 12:00

Većina izdavača protiv Sajma knjiga u septembru

Udruženje izdavača i knjižara Srbije, Udruženje profesionalnih izdavača Srbije i Samostalni izdavači složni su povodom toga da Međunarodni beogradski sajam knjiga ne bi trebalo da bude održan od 11. do 19. septembra. U zvaničnom saopštenju upućenom Odboru za organizaciju Sajma knjiga, Sekretarijatu za kulturu grada Breograda, kao i Ministarstvu kulture i informisanja ukazali su na to da većinski deo izdavača smatra da nije moguće uspešno organizovati Sajam knjiga pod tim uslovima. „Na poziv rukovodstva Beogradskog sajma i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Grupacije samostalnih izdavača, prisustvovali su sastanku na kome su obavešteni da postoji namera organizatora da Beogradski sajam

Kultura

12.07.2021 u 20:00

Deca su vesnici promene

Navikli smo da u vreme pandemije virusa korona slušamo Pavla Zelića kao magistra farmacije, koji govori o odobrenosti vakcina, a sada u izdanju „Lagune” čitamo i njegovu zbirku priča „Dum-dum”, kao rekapitulaciju onoga što je do sada napisao. Ova knjiga pak uvodi i nove i aktuelne sižee, povezane baš sa ovom novonastalom „iščašenom” situacijom. Zelićeve priče čitaoca vode u afričke predele kojima vladaju deca zaposednuta demonima, do Amazonije gde žive ljudi i ribe-zombiji, srednjovekovnog Praga, sovjetskog gulaga, ali ga i vraćaju junaku beogradskog zoološkog vrta ‒ majmunu Samiju, jednom od poslednjih pravih životinjskih primeraka među mnoštvom robota. Iako mnoge od ovih priča deluju zastrašujuće, nada u bolji svet je ono što lebdi između njihovih redova. U vreme pandemije virusa korona više

Kultura

05.07.2021 u 15:20

Ženska borba i svedočanstva o ustaškim zločinima

Knjiga Marte Bren i Jeni Jurdal govorio 150 godina ženske borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo, dok Mila Mihajlović u svom delu daje dokumentaciju o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj Krajini za vreme Drugog svetskog rata Među novim izdanjima „Čigoja štampe” nalazi se i knjiga „Ženska borba: 150 godina borbe za slobodu, jednakost i sestrinstvo”, autorki Marte Bren i Jeni Jurdal, koje ističu istorijske bitke žena, između ostalog i za pravo na obrazovanje, učešće u politici, upotrebu kontraceptivnih sredstava, jednakost na tržištu rada, povezujući ih sa raznim društvenim pokretima. Rezultat je bogata panorama feminističke borbe, koja pokazuje napredak koji je već postignut, kao i sve ono što bi tek trebalo postići. Ova knjiga donosi mnogo toga u ogorčenim izrazima razdraženih žena

Kultura

08.06.2021 u 20:00

Uplašen i frustriran čovek postaje agresivan

Iz svake oblasti kojom se bavi, a to su antropologija, književnost i film, Bojan Jovanović ima nove knjige. Njegovo delo „Agresija i kultura”, nedavno je objavila kuća „Data status”. Zavod za udžbenike i „HERAedu”, štampali su njegovu pesničku knjigu „Dolazeće doba”, a Dom kulture „Studentski grad” je izdavač njegove knjige o filmu i alternativnom filmu „Negovana divljina”, koja je uvod u poetiku alternativnog filma. Na ovogodišnjem festivalu u Oberhauzenu prikazan je i njegov film „Praznik” (iz 1983. godine). Izabran je kao značajno delo za retrospektivni program „Performativni gestovi – zajednički javni prostor”, a u sklopu nastojanja da se redefiniše koncept solidarnosti. „Negovana divljina” zanimljiva je u kontekstu drugačijeg odnosa prema elementima kulture i prirode kao mogućnosti

Kultura

27.05.2021 u 16:07

Oni žive u „Studenjaku”

Dom kulture „Studentski grad” (DKSG) obeležio je 47. godinu uspešnog rada. Ova ustanova kulture koja se nalazi u najvećem studentskom kampusu u regionu otvorena je 1974. godine uoči Dana mladosti, koji se obeležavao 25. maja. Za nosioce Štafete mladosti birani su najbolji učenici i studenti, mladi radnici i sportisti koji su se isticali svojim učenjem i zalaganjem. Ovo je povod da bude skrenuta pažnja i na međunarodni projekat „Oni žive”, koji se upravo bavi životom mladih i studenata u studentskim kampusima od kraja Drugog svetskog rata do danas, a čiji je nosilac upravo Dom kulture „Studentski grad”. Ovaj projekat se od septembra 2020. godine realizuje u okviru programa za kulturu i medije Evropske unije „Kreativna Evropa”. U toku je poziv za bivše i sadašnje stanare Studentskog

Kultura

25.05.2021 u 20:00

Svi moji junaci su sumnjiva lica

U novom romanu Lasla Blaškovića „Prateći vokali”, u izdanju „Arhipelaga”, kroz smešne sudbine „malih ljudi” i spominjanje nekih koji su delovali važno, pokreće se vreme, od komunizma iz šezdesetih godina prošlog veka, do danas. Priča nas vodi u Novi Sad i na Petrovaradin, pa u neko obližnje selo, da bi došla do Beograda i Narodne biblioteke. Laslo Blašković je šest godina bio upravnik Narodne biblioteke Srbije. Ovaj njegov zaigrani roman govori i o knjigama, stvarnim i izmišljenim, duhovito o seksualnom asketizmu ratnih zarobljenika, o prepisci putem „mesindžera”. Sve uz osmeh. Zbog čega vam je važan humor u sagledavanju naše novije istorije, kao i savremenosti, budući da roman „Prateći vokali” može da bude shvaćen i kao humoristički? Mojom golicljivom pričom, tu i tamo, promine

Kultura

25.05.2021 u 09:21

Pesma govori više nego što je pesnik u stanju da kaže

Nedavno su Saši Radojčiću uručene dve važne poetske nagrade „Desanka Maksimović”, za ukupan doprinos srpskoj poeziji, kao i „Zmajeva nagrada” Matice srpske, povodom njegove nove zbirke „To mora da sam takođe ja”, u izdanju „Arhipelaga”. „Majci, od koje sam nasledio osećanje za jezik i za unutrašnju samoću, i jedno i drugo neophodno je da se bude pesnik”, posveta je na početku ove knjige, čije pesme su nastajale u periodu od 2015. do 2020. godine. U toj poetskoj stvarnosti ukrštena je večnost sa svakodnevnim iskustvima, obogaćena važnim vezama sa ljudima, onima koji imaju snagu da oblikuju ne samo sopstveni već i tuđi život i da u njemu ostave trag. Saša Radojčić je i pisac i profesor, autor osam pesničkih zbirki i 10 knjiga teorijsko-kritičkog karaktera. U Svečanoj sali Rektorata

Kultura

20.05.2021 u 22:00

Nostalgične Murakamijeve priče

Nova knjiga pripovedaka Harukija Murakamija „Prvo lice jednine” objavljena je u prevodu s japanskog Divne Glumac, u „Geopoetici”. Po rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Murakami opet piše u prvom licu jednine, a u tematski potpuno različitim pričama mogu se prepoznati modeli njegovih prethodnih romana i priča, uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje i neizbežne detalje kao što su bejzbol, „Bitlsi”, džez, Šuman. „Želeo bih da vam pričam o jednoj ženi. Mada o njoj ne znam takoreći ništa. Ne mogu da se setim njenog imena ni lika. A siguran sam da ni ona ne pamti ni moje ime, ni kako sam izgledao. Upoznao sam je na drugoj godini studija”, početak je prve priče. Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u

Kultura

18.05.2021 u 20:00

Radovan Beli Marković i duboki slojevi naše kulture

Knjiga univerzitetskog profesora, književnika i književnog kritičara Radivoja Mikića „Roman protiv romana”, u izdanju kuće „Albatros plus”, na mnogo načina približava nam slojeviti i složeni svet proznog dela Radovana Belog Markovića. Ovim delom profesor Mikić dokazuje da su romani Belog Markovića proizvod jednog „programskog nastojanja” da književni tekst uobliči nasuprot uobičajenim predstavama o ovoj književnoj vrsti, da ustroji roman koji ne teži tome da bude roman. Zbog čega se romani Radovana Belog Markovića mogu posmatrati kao svojevrsni književni eksperiment? Roman je književna vrsta koja nema i teško da će ikada imati svoj kanon i zato je Rene Marija Alberes i rekao da se evolucija romana kao književne vrste može opisati kao „bogaćenje romana svim onim što nije roman”. U

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević