Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

15.12.2020 у 10:28

Одлазак Џона ле Кареа

Прослављени британски аутор криминалистичких и шпијунских трилера Дејвид Џон Мур Корнвел, познат под псеудонимом Џон ле Каре, преминуо је у 89. години од упале плућа, како је саопштио његов агент, а јавио Би-Би-Си. Сам је проживљавао оно о чему је писао, будући да је педесетих и шездесетих година 20. века радио за службе MИ-5 и MИ-6. Године 1963. роман „Шпијун који се склонио у заветрину” постао је светски бестселер и једно од његових најбољих дела. После успеха ове књиге, оставио је посао обавештајца и потпуно се посветио писању. Написао је више од 20 књига, међу којима су „Смајлијеви људи”, „Дечко, дама, краљ, шпијун”, „Брижни баштован”, „Руска кућа”, „Ноћни менаџер”, „Најтраженији човек”, од којих су неки добили сјајне екранизације. Највећи број Ле Кареових романа смештен је у

Култура

07.12.2020 у 20:15

Бајковита чудовишта

Алберто Мангел, један од најпосвећенијих читалаца међу писцима, Аргентинац и грађанин света, који је живео у Израелу, Шпанији, Француској, Енглеској, Италији и Канади, и патио због тога што са собом не може да носи своју огромну библиотеку, у својој новој књизи за нас говори о ликовима који су трајно, из литературе, настањени у његовој свести. Његово дело „Бајковита чудовишта, Дракула, Алиса, Супермен и други књижевни пријатељи”, у издању „Геопоетике” и у преводу с енглеског Владимира Копицла, садржи и Мангелове илустрације вечитих јунака. Ексклузивно за српско издање „Чудовишта” Мангел је описао и лик Краљевића Марка, а ту су и његови омиљени Црвенкапа, Капетан Немо, Џим из „Хаклбери Фина”, Дон Жуан, мала сестра Фиби из Селинџеровог „Ловца у житу”, Успавана лепотица, Робинзон Крусо,

Култура

06.12.2020 у 20:13

Муслимани Балкана желе да буду део Европе

Натали Клејер и Гзавије Бугарел истраживачи су Центра за турске, османске, балканске и централноазијске студије при француском националном научном истраживачком центру ЦНРС. Натали Клејер је специјалиста за верска и национална питања у османској и постосманској југоисточној Европи. Гзавије Бугарел је специјалиста за ислам, за исти тај регион. Ови научници коаутори су студије „Муслимани југоисточне Европе, од империја до балканских држава”, коју је објавила „Академска књига”, у преводу с француског Марка Божића. „Од Хрватске го Грчке, од Албаније до Бугарске, живи осам милиона становника који припадају исламској култури. Албанци, Бошњаци, Турци, Роми, потомци су или становништва које се преобратило у ислам, или су се населили за време османске владавине. У овој књизи приказани су

Култура

02.12.2020 у 12:29

Мој јунак чује чудесни Шостаковичев валцер

Нови роман Драгана Стојановића „Тамна пучина”, дугогодишњег професора Опште књижевности и теорије књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, (у издању Дома културе „Студенстки град”), појавио се недавно, а већ је овенчан признањем „Бескрајни плави круг” Матице српске. Реч је о својеврсном наставку претходне Стојановићеве књиге „Ћерка шпанског борца”, која је добила Андрићеву награду. У фокусу „Тамне пучине” је јунак који се враћа из Великог рата, који се нада, сања, пати и воли, али увиђа да се вредности у које је веровао осипају, да се људи кваре, да његова породица нестаје. Овај роман укршта историјске и фиктивне ликове са „духом времена”, постављајући етичка питања, о колебљивости прилика и карактера људи, о томе да ли у најгорим околностима ипак постоји могућност

Култура

02.12.2020 у 09:19

Одлазак Бранимира Шћепановића

Познати југословенски и српски писац и сценариста Бранимир Шћепановић (1937–2020) преминуо је у 84. години у Дому за старе на Бежанијској коси, објавио је на друштвеним мрежама писац и издавач Зоран Живковић. Шћепановић, који је на особен начин овековечио тамне стране људске природе, срам, страх, бол, танатос, био је један од најпревођенијих српских и југословенских писаца, а његов роман „Уста пуна земље” у Србији је одавно превазишао тираж од 100.000 примерака, док је на француском имао чак 23 издања. Ово дело модерног књижевног поступка, дијалошког облика приповедања, дочарава радозналост, обест и мржњу прогонитеља, у хајци на недужног човека који једино жели да умре сам у родном крају Црне Горе, као и ужаснутост, страдање и инат жртве. Ова трка, која је у почетку била безазлена,

Култура

19.11.2020 у 12:37

Одлазак Коље Мићевића

Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са чијим биографијама је живео, које нам је приближио и учинио их нашим савременицима Преминуо је Никола Коља Мићевић, наш истакнути преводилац, песник, есејиста и музиколог. Рођен је у Бањалуци 1941. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност Универзитета у Београду, а живео је између Париза, Бањалуке, чији је почасни грађанин био, као и нашег главног града. Радио је као самостални књижевник и преводилац, био је члан Српског књижевног друштва. Сви који познају Кољу Мићевића знају са колико је страсти и посвећености приступао језицима, а посебно нашем језику. Српски, као и француски или италијански, доживљавао је кроз музику, кроз ритмове и звук. Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са

Култура

18.11.2020 у 11:30

Драгојловићу признање у Шангају

Наш познати песник Драган Драгојловић, добио је награду „Златна магнолија 2020” на Међународном песничком фестивалу у Шангају. Због пандемије вируса корона фестивал је уместо у августу одржан у другој половини октобрa ове године. Позвани песници из Британије, Ирске, Италије, Румуније, Сирије, Јужне Кореје, Кине, укупно из петнаест земаља, доставили су своје необјављене песме на тему ковид 19, са којима ће учествовати на фестивалу. Уметнички савет фестивала одабрао је нашег песника да буде добитник ове у Кини значајне и угледне награде. Пошто није могао да присуствује фестивалу, Драгојловић je видео-линком послао снимак свога читања једне песме на српском језику. Такође, на исти начин послао је своје краће обраћање на енглеском језику, које је емитовано на церемонији доделе награде

Култура

17.11.2020 у 08:32

Мени је поезија радостан предах од стварности

Када постане претешко наметнуто бреме времена, може да буде довољно и окретање узорима, онима који су прошли исто, и још сто пута горе. Тада човек стекне мир, или пре помиреност која происходи не из фатализма, већ из логичког размишљања. Таквој мисли окреће нас проф. Др Славко Гордић, писац, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, књижевни критичар и есејиста, наводећи идеје и анализирајући дела наших и светских класика и савремених аутора. „Кашанин је негде забележио да смо ми мали народ сa психологијом великог народа“, пише Славко Гордић у књизи „Међу својима“, у издању новосадске „Академске књиге“. Текстови у овом делу посвећени су и Андрићу, Милану Радуловићу, Радовану Белом Марковићу, Слободану Ракитићу, али и различитим феноменима - од језика до политике. СПКД „Просвјета“ и ИП

Култура

09.11.2020 у 09:21

Права књижевност носи налепницу „опасно”

Три су повода за разговор са Милисавом Савићем. Најпре, његов нови роман „Пепео, пена, шапат“, у издању „Лагуне“. Затим, књига „Пепео, пена, шапат, Студеница и Ибарска долина ‒ Стари путописи“, у издању Друштва „Рашка школа“, као и дело „Бандит и професор: интервјуи Милисава Савића“, уреднице и књижевне критичарке др Ане Стишовић Миловановић, у издању Центра за културу, образовање и информисање „Градац”, у Рашки. Својим новим романом, Савић поново комуницира са сени Црњанског, која је, по речима Ане Стишовић Миловановић, свеприсутна у његовом књижевном рукопису. Пред читаоцем васкрсава Србија с краја шездесетих, младост која је жарко желела промене, а онда и судбина великог писца као нешто много веће од биографије, као историја. Шта је то што вас враћа Црњанском, његов живот у којем су

Култура

01.11.2020 у 20:00

О себи говоримо кроз објекте које поседујемо

Шпанска књижевница Сара Меса (Мадрид, 1976), поред осталих, ауторка је и романа „Ожиљак”, који је код нас у преводу Ане Марковић објавио „Клио”. То је прича о необичном љубавном односу двоје јунака, који се упознају на књижевном форуму и почињу да дискутују о животу и уметности. Убрзо главни јунак Кнут, који себе тако назива по Кнуту Хамсуну, девојци са којом се дописује, почиње да шаље гомиле украдених књига, као доказ привржености. После неког времена, његови поклони постају типични симболи потрошачког друштва: фирмирана гардероба и модни додаци. Његова изабраница осећа да треба да побегне, али је нека потреба задржава да остане у том односу... Сара Меса је поводом ове књиге награђена „Критичким оком” за приповедну прозу Шпанског националног радија, а увршћена је на листу за књигу

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 19:10

Стармер Рутеу: Одбрамбени план ће стићи пре самита у Анкари

13.06.2026 у 18:57

У израелским нападима на Либан погинуло 3.756 особа

13.06.2026 у 18:57

Папергер: Могуће да Француска одустане од заједничког пројекта тенкова са Немачком

13.06.2026 у 18:54

Уклоњено Трампово име са Кенеди центра по налогу суда

13.06.2026 у 18:50

Агенције: Отет шеф кабинета министра одбране Хаитија

13.06.2026 у 18:38

Кијев одбацује тврдње о биолабораторијама финансираним из САД