Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

15.12.2020 u 10:28

Odlazak Džona le Karea

Proslavljeni britanski autor kriminalističkih i špijunskih trilera Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat pod pseudonimom Džon le Kare, preminuo je u 89. godini od upale pluća, kako je saopštio njegov agent, a javio Bi-Bi-Si. Sam je proživljavao ono o čemu je pisao, budući da je pedesetih i šezdesetih godina 20. veka radio za službe MI-5 i MI-6. Godine 1963. roman „Špijun koji se sklonio u zavetrinu” postao je svetski bestseler i jedno od njegovih najboljih dela. Posle uspeha ove knjige, ostavio je posao obaveštajca i potpuno se posvetio pisanju. Napisao je više od 20 knjiga, među kojima su „Smajlijevi ljudi”, „Dečko, dama, kralj, špijun”, „Brižni baštovan”, „Ruska kuća”, „Noćni menadžer”, „Najtraženiji čovek”, od kojih su neki dobili sjajne ekranizacije. Najveći broj Le Kareovih romana

Kultura

07.12.2020 u 20:15

Bajkovita čudovišta

Alberto Mangel, jedan od najposvećenijih čitalaca među piscima, Argentinac i građanin sveta, koji je živeo u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi, i patio zbog toga što sa sobom ne može da nosi svoju ogromnu biblioteku, u svojoj novoj knjizi za nas govori o likovima koji su trajno, iz literature, nastanjeni u njegovoj svesti. Njegovo delo „Bajkovita čudovišta, Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijatelji”, u izdanju „Geopoetike” i u prevodu s engleskog Vladimira Kopicla, sadrži i Mangelove ilustracije večitih junaka. Ekskluzivno za srpsko izdanje „Čudovišta” Mangel je opisao i lik Kraljevića Marka, a tu su i njegovi omiljeni Crvenkapa, Kapetan Nemo, Džim iz „Haklberi Fina”, Don Žuan, mala sestra Fibi iz Selindžerovog „Lovca u žitu”, Uspavana lepotica,

Kultura

06.12.2020 u 20:13

Muslimani Balkana žele da budu deo Evrope

Natali Klejer i Gzavije Bugarel istraživači su Centra za turske, osmanske, balkanske i centralnoazijske studije pri francuskom nacionalnom naučnom istraživačkom centru CNRS. Natali Klejer je specijalista za verska i nacionalna pitanja u osmanskoj i postosmanskoj jugoistočnoj Evropi. Gzavije Bugarel je specijalista za islam, za isti taj region. Ovi naučnici koautori su studije „Muslimani jugoistočne Evrope, od imperija do balkanskih država”, koju je objavila „Akademska knjiga”, u prevodu s francuskog Marka Božića. „Od Hrvatske go Grčke, od Albanije do Bugarske, živi osam miliona stanovnika koji pripadaju islamskoj kulturi. Albanci, Bošnjaci, Turci, Romi, potomci su ili stanovništva koje se preobratilo u islam, ili su se naselili za vreme osmanske vladavine. U ovoj knjizi prikazani su

Kultura

02.12.2020 u 12:29

Moj junak čuje čudesni Šostakovičev valcer

Novi roman Dragana Stojanovića „Tamna pučina”, dugogodišnjeg profesora Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, (u izdanju Doma kulture „Studenstki grad”), pojavio se nedavno, a već je ovenčan priznanjem „Beskrajni plavi krug” Matice srpske. Reč je o svojevrsnom nastavku prethodne Stojanovićeve knjige „Ćerka španskog borca”, koja je dobila Andrićevu nagradu. U fokusu „Tamne pučine” je junak koji se vraća iz Velikog rata, koji se nada, sanja, pati i voli, ali uviđa da se vrednosti u koje je verovao osipaju, da se ljudi kvare, da njegova porodica nestaje. Ovaj roman ukršta istorijske i fiktivne likove sa „duhom vremena”, postavljajući etička pitanja, o kolebljivosti prilika i karaktera ljudi, o tome da li u najgorim okolnostima ipak postoji

Kultura

02.12.2020 u 09:19

Odlazak Branimira Šćepanovića

Poznati jugoslovenski i srpski pisac i scenarista Branimir Šćepanović (1937–2020) preminuo je u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković. Šćepanović, koji je na osoben način ovekovečio tamne strane ljudske prirode, sram, strah, bol, tanatos, bio je jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, a njegov roman „Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom imao čak 23 izdanja. Ovo delo modernog književnog postupka, dijaloškog oblika pripovedanja, dočarava radoznalost, obest i mržnju progonitelja, u hajci na nedužnog čoveka koji jedino želi da umre sam u rodnom kraju Crne Gore, kao i užasnutost, stradanje i inat žrtve. Ova trka, koja je u početku bila

Kultura

19.11.2020 u 12:37

Odlazak Kolje Mićevića

Dante i Mocart, to su bili njegovi junaci, sa čijim biografijama je živeo, koje nam je približio i učinio ih našim savremenicima Preminuo je Nikola Kolja Mićević, naš istaknuti prevodilac, pesnik, esejista i muzikolog. Rođen je u Banjaluci 1941. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na katedri za Opštu književnost Univerziteta u Beogradu, a živeo je između Pariza, Banjaluke, čiji je počasni građanin bio, kao i našeg glavnog grada. Radio je kao samostalni književnik i prevodilac, bio je član Srpskog književnog društva. Svi koji poznaju Kolju Mićevića znaju sa koliko je strasti i posvećenosti pristupao jezicima, a posebno našem jeziku. Srpski, kao i francuski ili italijanski, doživljavao je kroz muziku, kroz ritmove i zvuk. Dante i Mocart, to su bili njegovi

Kultura

18.11.2020 u 11:30

Dragojloviću priznanje u Šangaju

Naš poznati pesnik Dragan Dragojlović, dobio je nagradu „Zlatna magnolija 2020” na Međunarodnom pesničkom festivalu u Šangaju. Zbog pandemije virusa korona festival je umesto u avgustu održan u drugoj polovini oktobra ove godine. Pozvani pesnici iz Britanije, Irske, Italije, Rumunije, Sirije, Južne Koreje, Kine, ukupno iz petnaest zemalja, dostavili su svoje neobjavljene pesme na temu kovid 19, sa kojima će učestvovati na festivalu. Umetnički savet festivala odabrao je našeg pesnika da bude dobitnik ove u Kini značajne i ugledne nagrade. Pošto nije mogao da prisustvuje festivalu, Dragojlović je video-linkom poslao snimak svoga čitanja jedne pesme na srpskom jeziku. Takođe, na isti način poslao je svoje kraće obraćanje na engleskom jeziku, koje je emitovano na ceremoniji dodele nagrade

Kultura

17.11.2020 u 08:32

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je negde zabeležio da smo mi mali narod sa psihologijom velikog naroda“, piše Slavko Gordić u knjizi „Među svojima“, u izdanju novosadske „Akademske knjige“. Tekstovi u ovom delu posvećeni su i Andriću, Milanu Raduloviću, Radovanu Belom Markoviću, Slobodanu Rakitiću, ali i različitim fenomenima - od jezika do politike. SPKD

Kultura

09.11.2020 u 09:21

Prava književnost nosi nalepnicu „opasno”

Tri su povoda za razgovor sa Milisavom Savićem. Najpre, njegov novi roman „Pepeo, pena, šapat“, u izdanju „Lagune“. Zatim, knjiga „Pepeo, pena, šapat, Studenica i Ibarska dolina ‒ Stari putopisi“, u izdanju Društva „Raška škola“, kao i delo „Bandit i profesor: intervjui Milisava Savića“, urednice i književne kritičarke dr Ane Stišović Milovanović, u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac”, u Raški. Svojim novim romanom, Savić ponovo komunicira sa seni Crnjanskog, koja je, po rečima Ane Stišović Milovanović, sveprisutna u njegovom književnom rukopisu. Pred čitaocem vaskrsava Srbija s kraja šezdesetih, mladost koja je žarko želela promene, a onda i sudbina velikog pisca kao nešto mnogo veće od biografije, kao istorija. Šta je to što vas vraća Crnjanskom, njegov

Kultura

01.11.2020 u 20:00

O sebi govorimo kroz objekte koje posedujemo

Španska književnica Sara Mesa (Madrid, 1976), pored ostalih, autorka je i romana „Ožiljak”, koji je kod nas u prevodu Ane Marković objavio „Klio”. To je priča o neobičnom ljubavnom odnosu dvoje junaka, koji se upoznaju na književnom forumu i počinju da diskutuju o životu i umetnosti. Ubrzo glavni junak Knut, koji sebe tako naziva po Knutu Hamsunu, devojci sa kojom se dopisuje, počinje da šalje gomile ukradenih knjiga, kao dokaz privrženosti. Posle nekog vremena, njegovi pokloni postaju tipični simboli potrošačkog društva: firmirana garderoba i modni dodaci. Njegova izabranica oseća da treba da pobegne, ali je neka potreba zadržava da ostane u tom odnosu... Sara Mesa je povodom ove knjige nagrađena „Kritičkim okom” za pripovednu prozu Španskog nacionalnog radija, a uvršćena je na listu za knjigu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević