Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

28.07.2020 у 14:26

Сећање на Миодрага Сибиновића

Преминуо је Миодраг Сибиновић (1937–2020), један од наших најбољих слависта, познавалаца и преводилаца руске, белоруске и украјинске књижевности, књижевник и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у пензији. Био је почасни доктор Московског државног универзитета, а радио је и на универзитетима у Скопљу, Приштини и Новом Саду. Као гостујући професор, предавао је и на Филолошком факултету у Кијеву, Карловом универзитету у Прагу и на Институту за превођење Удружења књижевника Грузије у Тбилисију. Држао је курсеве из увода у науку о књижевности, руске народне књижевности, старе руске књижевности, руске књижевности 18. века, као и прве половине и средине 19. века, увода у теорију превођења... Професор Сибиновић имао је особен дар и осећај за поетске преводе руске поезије 18.

Култура

25.07.2020 у 20:00

Кајтел и Биковић у филму о „жутој кући”

Немац племићког рода, коме је пресађено срце отетог и убијеног Србина са Косова и Метохије, почиње да сања окoлности и људе које је то срце познавало. Пре свих дечака плавих очију, али и места и пределе који га окружују. Вођен потребом да сазна истину о пореклу органа који је постао део његовог бића, Јохан одлази на Космет. Преображен тим искуством, сусретом са српским дечаком који је остао без оба родитеља, Јохан усваја дете и прелази у православље. Ово је потресна романескна прича Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово” о „жутој кући” и илегалној трговини органима током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији, настала према истинитом догађају, која ће ускоро бити екранизована у режији америчког сценаристе и редитеља Пола Кампфа, уз подршку Филмског центра Србије (ФЦС), од 40

Култура

19.07.2020 у 19:00

Српски мученици на Крфу, острву хомерске принцезе

Шта је то што је изгладнелом, болесном, српском војнику и беспомоћном народу у збегу од Аустроугара, Бугара и Арбанаса, уливало наду да ће пребродити неиздрживу албанску голготу и да ће на крају изаћи победоносан из готово немогуће ситуације Првог светског рата, питање је које одјекује више од стотину година. Један од најсмисленијих одговора дао је Жељко Поповић, аутор књиге „Крф, острво васкрсења Србије” (издање новосадског „Прометеја” и Радио-телевизије Србије) који је образложио да је српском народу у то време снагу давао пример, „опипљив и очигледан”. „У колони, дубоким сметовима, на превојима и у заседама албанских банди, поред празног казана, на узглављу болесничке постеље, били су његови узори: краљ Петар, престолонаследник Александар, војни команданти, војводе и генерали,

Култура

13.07.2020 у 10:00

Преминуо Манојле Гавриловић

Песник Манојле Гавриловић (1945–2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском КБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео на респиратору. По речима Драгана Лакићевића, главног уредника Српске књижевне задруге, Манојле Гавриловић огласио се у нашем песништву крајем осме деценије, а прве песничке књиге: „Сунце и кочије” и „Зачарано огњило” објавио у издању београдске „Просвете” 1973. и 1975. године, у најбољим годинама ове најутицајније издавачке куће у бившој Југославији. Уредници првих Гавриловићевих књига били су Стеван Раичковић и Миодраг Павловић. Лирика овог песника засијала је језиком блиским наивним песницима са села, али је донела димензије митологије и чаролије која је била само његова. То се показало у наредним збиркама овог

Култура

07.07.2020 у 14:57

Лоша времена за књижевност, филм, музику и позориште

Према резултатима истраживања утицаја пандемије новог вируса корона на живот и рад уметника и културних радника у 2020. години Асоцијације независне културне сцене Србије и Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе, за чак 39 одсто уметника изгубљен је сав њихов приход, а за 26,4 одсто већи део прихода. Према речима Предрага Цветичанина, руководиоца Центра за емпиријске студије југоисточне Европе, највише уметника – 20,7 одсто изгубило је између 25.000 и 50.000 динара, 15,9 одсто њих остало је без између 50.000 и 100.000 динара, док је 16,8 одсто лишено више од 100.000 динара. Код чак 62 одсто уметника и културних посленика породица зависи од њихових прихода, 69,7 одсто је веома забринуо због ефеката пандемије на обезбеђивање прихода, а 64,9 одсто брине због неизвесности

Култура

06.07.2020 у 22:00

Човек није зупчаник у дивовској машини

У књижевности су најзанимљивији они јунаци који се непрестано преображавају у прозном свету, они који испољавајући контрадикторне особине тиме постају једно са самом природом живота, трагају за одговорима изван стварности и не плаше се да при том уроне у таму и погледају злу у лице. Такви су јунаци аргентинског писца Ернеста Сабата (1911–2011), а могло би се рећи да је такав био и он сам. Целовита слика коју о њему стичемо, после читања текстова новог броја часописа „Градац”, још једном подсећа на то да је био не само велики писац, већ и „велики човек који пише”, каквим је он у ствари сматрао Борхеса. Та величина огледа се у прихватању људске егзистенције са свим њеним противречностима, у светлости и тами, божанском и демонском, лепом и страшном. И иако се са њим није увек слагао,

Култура

16.06.2020 у 20:45

Књига о Голом отоку „Голи живот”

У марту 1990. емитована је у Југославији ТВ серија „Голи живот” о мучним, голооточким, судбинама Еве Нахир-Панић и Жени Лебл. Разговор са њима је у Израелу водио Данило Киш неколико месеци пре своје смрти, тако да није видео ништа од снимљеног материјала. Серију је обликовао редитељ Александар Мандић и ту је сачуван Кишов карактеристичан стил, документарност, смисао за детаљ и теме које су га увек највише опседале: патње у веку логора. Пред нама је сада истоимена књига разговора са ове две жене херојe „Голи живот”, Данила Киша и Александра Мандића, исповедно сведочанство о логору у који се доспевало без икаквог судског поступка. То је књига документ и опомена, како је оценила Вида Огњеновић. Текст све четири епизоде, налази се у овом издању и делује као запањујући

Култура

15.06.2020 у 22:00

Рашке духовне свечаности, пример добре праксе

Предуслов за постојање аутономних институција културе, у свим секторима, њихова је деполитизација и професионализација, сматра Дајана Ђедовић, уредница књижевног програма Центра за културу „Вук Караџић”, у Лозници. Затим, према њеном мишљењу, неопходно је створити широк фронт за отворени дијалог о постизању договора око основних стратешких докумената у култури на националном и локалном нивоу, а паралелно са свим овим важно је градити освешћеног и слободног појединца. – Мислећи интелектуалци нису у стању да сами промене свет, мада је таква промена незамислива без њиховог доприноса. Зато је неопходна спрега обичног света и мислећег дела друштва. Новоизграђене институције би уз помоћ докумената, у њиховом темељу, постале простор непрестаног испитивања исправности ове спреге обичног света

Култура

14.06.2020 у 18:08

Вук је мртав, а ни ми нисмо добро

Док је Београд током читаве године преплављен културним догађајима, чим се крене ка унутрашњости Србије као да се искључи светло. То је вишедеценијско стање, и док се повремено говори о децентрализацији културе, ствари постају све горе. Ипак, постоје и добри примери систематског улагања и рада на квалитетним програмима у Србији. Тим поводом разговарамо са Дајаном Ђедовић, уредницом књижевног програма у Центру за културу „Вук Караџић”, у Лозници, некада и његовом директорком, као и са Никшом Барловим, уметничким директором Рашких духовних свечаности. – Чињеница је да је 1992. године установљен етатизован систем културе, који до дана данашњег није реформисан. У најкраћем Србија нема применљиву стратегију развоја културе недостаје стратегија децентрализације, нема многе законе који

Култура

10.06.2020 у 18:00

Очување српске културне баштине на Косову и Метохији је приоритет

Поводом поновног присвајања српског културног наслеђа на Косову и Метохији и кривотворења историјских чињеница преко појединих албанских медија, реаговало је Министарство културе и информисања Републике Србије, упутивши писмо Луизи Томпсон Флорес, директорки Унесковог Регионалног бироа за Европу. У том писму наведено је да је поступање Албаније, која је и сама члан Унеска, супротно принципима ове организације. После овог догађаја разговарамо са Данијелом Ванушић, помоћницом министра културе за заштиту културног наслеђа. Још један од разлога за разговор јесу и резултати конкурса Министарства културе и информисања за неколико области културног наслеђа. Будући да се овакве ситуације присвајања наших споменика на КиМ понављају, које мере министарство предузима поводом тога? Министарство

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 19:38

Убијено најмање 17 фармера у нападу наоружаних банди у држави Замфара

13.06.2026 у 19:32

Мушкарац пао са Петроварадинске тврђаве

13.06.2026 у 19:21

Више од милион људи је расељено због борби у Либану

13.06.2026 у 19:18

Вучевић: Избори су питање очувања државе и стабилности Србије

13.06.2026 у 19:11

Никола Бирач нови тренер Слободе

13.06.2026 у 19:10

Први шеф тајне службе ДНР чудом преживио атентат у околини Москве