Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

28.07.2020 u 14:26

Sećanje na Miodraga Sibinovića

Preminuo je Miodrag Sibinović (1937–2020), jedan od naših najboljih slavista, poznavalaca i prevodilaca ruske, beloruske i ukrajinske književnosti, književnik i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji. Bio je počasni doktor Moskovskog državnog univerziteta, a radio je i na univerzitetima u Skoplju, Prištini i Novom Sadu. Kao gostujući profesor, predavao je i na Filološkom fakultetu u Kijevu, Karlovom univerzitetu u Pragu i na Institutu za prevođenje Udruženja književnika Gruzije u Tbilisiju. Držao je kurseve iz uvoda u nauku o književnosti, ruske narodne književnosti, stare ruske književnosti, ruske književnosti 18. veka, kao i prve polovine i sredine 19. veka, uvoda u teoriju prevođenja... Profesor Sibinović imao je osoben dar i osećaj za poetske prevode ruske

Kultura

25.07.2020 u 20:00

Kajtel i Biković u filmu o „žutoj kući”

Nemac plemićkog roda, kome je presađeno srce otetog i ubijenog Srbina sa Kosova i Metohije, počinje da sanja okolnosti i ljude koje je to srce poznavalo. Pre svih dečaka plavih očiju, ali i mesta i predele koji ga okružuju. Vođen potrebom da sazna istinu o poreklu organa koji je postao deo njegovog bića, Johan odlazi na Kosmet. Preobražen tim iskustvom, susretom sa srpskim dečakom koji je ostao bez oba roditelja, Johan usvaja dete i prelazi u pravoslavlje. Ovo je potresna romaneskna priča Veselina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo” o „žutoj kući” i ilegalnoj trgovini organima tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, nastala prema istinitom događaju, koja će uskoro biti ekranizovana u režiji američkog scenariste i reditelja Pola Kampfa, uz podršku Filmskog centra Srbije (FCS), od 40

Kultura

19.07.2020 u 19:00

Srpski mučenici na Krfu, ostrvu homerske princeze

Šta je to što je izgladnelom, bolesnom, srpskom vojniku i bespomoćnom narodu u zbegu od Austrougara, Bugara i Arbanasa, ulivalo nadu da će prebroditi neizdrživu albansku golgotu i da će na kraju izaći pobedonosan iz gotovo nemoguće situacije Prvog svetskog rata, pitanje je koje odjekuje više od stotinu godina. Jedan od najsmislenijih odgovora dao je Željko Popović, autor knjige „Krf, ostrvo vaskrsenja Srbije” (izdanje novosadskog „Prometeja” i Radio-televizije Srbije) koji je obrazložio da je srpskom narodu u to vreme snagu davao primer, „opipljiv i očigledan”. „U koloni, dubokim smetovima, na prevojima i u zasedama albanskih bandi, pored praznog kazana, na uzglavlju bolesničke postelje, bili su njegovi uzori: kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar, vojni komandanti, vojvode i generali,

Kultura

13.07.2020 u 10:00

Preminuo Manojle Gavrilović

Pesnik Manojle Gavrilović (1945–2020), autor Srpske književne zadruge, preminuo je u beogradskom KBC „Zvezdara”. Lečio se od kovida 19 i poslednje dane života proveo na respiratoru. Po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika Srpske književne zadruge, Manojle Gavrilović oglasio se u našem pesništvu krajem osme decenije, a prve pesničke knjige: „Sunce i kočije” i „Začarano ognjilo” objavio u izdanju beogradske „Prosvete” 1973. i 1975. godine, u najboljim godinama ove najuticajnije izdavačke kuće u bivšoj Jugoslaviji. Urednici prvih Gavrilovićevih knjiga bili su Stevan Raičković i Miodrag Pavlović. Lirika ovog pesnika zasijala je jezikom bliskim naivnim pesnicima sa sela, ali je donela dimenzije mitologije i čarolije koja je bila samo njegova. To se pokazalo u narednim zbirkama

Kultura

07.07.2020 u 14:57

Loša vremena za književnost, film, muziku i pozorište

Prema rezultatima istraživanja uticaja pandemije novog virusa korona na život i rad umetnika i kulturnih radnika u 2020. godini Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije i Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, za čak 39 odsto umetnika izgubljen je sav njihov prihod, a za 26,4 odsto veći deo prihoda. Prema rečima Predraga Cvetičanina, rukovodioca Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, najviše umetnika – 20,7 odsto izgubilo je između 25.000 i 50.000 dinara, 15,9 odsto njih ostalo je bez između 50.000 i 100.000 dinara, dok je 16,8 odsto lišeno više od 100.000 dinara. Kod čak 62 odsto umetnika i kulturnih poslenika porodica zavisi od njihovih prihoda, 69,7 odsto je veoma zabrinuo zbog efekata pandemije na obezbeđivanje prihoda, a 64,9 odsto brine zbog

Kultura

06.07.2020 u 22:00

Čovek nije zupčanik u divovskoj mašini

U književnosti su najzanimljiviji oni junaci koji se neprestano preobražavaju u proznom svetu, oni koji ispoljavajući kontradiktorne osobine time postaju jedno sa samom prirodom života, tragaju za odgovorima izvan stvarnosti i ne plaše se da pri tom urone u tamu i pogledaju zlu u lice. Takvi su junaci argentinskog pisca Ernesta Sabata (1911–2011), a moglo bi se reći da je takav bio i on sam. Celovita slika koju o njemu stičemo, posle čitanja tekstova novog broja časopisa „Gradac”, još jednom podseća na to da je bio ne samo veliki pisac, već i „veliki čovek koji piše”, kakvim je on u stvari smatrao Borhesa. Ta veličina ogleda se u prihvatanju ljudske egzistencije sa svim njenim protivrečnostima, u svetlosti i tami, božanskom i demonskom, lepom i strašnom. I iako se sa njim nije uvek

Kultura

16.06.2020 u 20:45

Knjiga o Golom otoku „Goli život”

U martu 1990. emitovana je u Jugoslaviji TV serija „Goli život” o mučnim, golootočkim, sudbinama Eve Nahir-Panić i Ženi Lebl. Razgovor sa njima je u Izraelu vodio Danilo Kiš nekoliko meseci pre svoje smrti, tako da nije video ništa od snimljenog materijala. Seriju je oblikovao reditelj Aleksandar Mandić i tu je sačuvan Kišov karakterističan stil, dokumentarnost, smisao za detalj i teme koje su ga uvek najviše opsedale: patnje u veku logora. Pred nama je sada istoimena knjiga razgovora sa ove dve žene heroje „Goli život”, Danila Kiša i Aleksandra Mandića, ispovedno svedočanstvo o logoru u koji se dospevalo bez ikakvog sudskog postupka. To je knjiga dokument i opomena, kako je ocenila Vida Ognjenović. Tekst sve četiri epizode, nalazi se u ovom izdanju i deluje kao

Kultura

15.06.2020 u 22:00

Raške duhovne svečanosti, primer dobre prakse

Preduslov za postojanje autonomnih institucija kulture, u svim sektorima, njihova je depolitizacija i profesionalizacija, smatra Dajana Đedović, urednica književnog programa Centra za kulturu „Vuk Karadžić”, u Loznici. Zatim, prema njenom mišljenju, neophodno je stvoriti širok front za otvoreni dijalog o postizanju dogovora oko osnovnih strateških dokumenata u kulturi na nacionalnom i lokalnom nivou, a paralelno sa svim ovim važno je graditi osvešćenog i slobodnog pojedinca. – Misleći intelektualci nisu u stanju da sami promene svet, mada je takva promena nezamisliva bez njihovog doprinosa. Zato je neophodna sprega običnog sveta i mislećeg dela društva. Novoizgrađene institucije bi uz pomoć dokumenata, u njihovom temelju, postale prostor neprestanog ispitivanja ispravnosti ove sprege

Kultura

14.06.2020 u 18:08

Vuk je mrtav, a ni mi nismo dobro

Dok je Beograd tokom čitave godine preplavljen kulturnim događajima, čim se krene ka unutrašnjosti Srbije kao da se isključi svetlo. To je višedecenijsko stanje, i dok se povremeno govori o decentralizaciji kulture, stvari postaju sve gore. Ipak, postoje i dobri primeri sistematskog ulaganja i rada na kvalitetnim programima u Srbiji. Tim povodom razgovaramo sa Dajanom Đedović, urednicom književnog programa u Centru za kulturu „Vuk Karadžić”, u Loznici, nekada i njegovom direktorkom, kao i sa Nikšom Barlovim, umetničkim direktorom Raških duhovnih svečanosti. – Činjenica je da je 1992. godine ustanovljen etatizovan sistem kulture, koji do dana današnjeg nije reformisan. U najkraćem Srbija nema primenljivu strategiju razvoja kulture nedostaje strategija decentralizacije, nema mnoge zakone

Kultura

10.06.2020 u 18:00

Očuvanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji je prioritet

Povodom ponovnog prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i krivotvorenja istorijskih činjenica preko pojedinih albanskih medija, reagovalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, uputivši pismo Luizi Tompson Flores, direktorki Uneskovog Regionalnog biroa za Evropu. U tom pismu navedeno je da je postupanje Albanije, koja je i sama član Uneska, suprotno principima ove organizacije. Posle ovog događaja razgovaramo sa Danijelom Vanušić, pomoćnicom ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa. Još jedan od razloga za razgovor jesu i rezultati konkursa Ministarstva kulture i informisanja za nekoliko oblasti kulturnog nasleđa. Budući da se ovakve situacije prisvajanja naših spomenika na KiM ponavljaju, koje mere ministarstvo preduzima povodom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević