Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

26.08.2019 у 22:00

Фламенко је култура и страст Шпаније

Фламенко је више од композиције, извођења, звука, ритма. То је поезија, чиста енергија, страст, молитва, бунт, живот и историја Шпаније. Све ово осећа се док се уживо слуша шпански фламенко гитариста и композитор Данијел Касарес, који је наступио на недавно завршеним 26. Рашким духовним свечаностима. Рођен је у Малаги, где је завршио музички конзерваторијум, а већ са 16 година почео је да свира гитару. Познат је по особеној гитарској техници. Када је са 16 година освојио награду „Бордон Минеро де ла Унион”, постао је тако најмлађи добитник овог престижног признања. Године 2005. проглашен је за најбољег шпанског уметника фламенка, а био је изабран да представља европску културу у Шангају, на манифестацији „Експо 2010”. Неколико година пре овог гостовања, свирао је у Београду и

Култура

19.08.2019 у 13:31

Дух побуне Вудстока као духовност деце цвећа

Рашка – Један од највећих фестивала 20. века, био је врхунац контракултуре шездесетих, а та 1969. година била је кључна за одговор младих поразној америчкој политици у Вијетнаму. Осим једног инцидента на самој бини, међу 500. 000 окупљених, није било ниједног инцидента. Музика је била важна, тада су наступила 32 бенда која ће оставити траг у рокенролу, али је још важнији био бунт младе генерације против лудила рата. Ово су неки од закључака кључне трибине 26. Рашких духовних свечаност „Вудсток и последице”, у којој су учествовали Вера Ранковић, сведок овог музичког фестивала, Милан Влајчић, Петар Поповић Пеца, у улози модератора, и Жикица Симић. Вера Ранковић те 1969. године била је студенткиња сликарства у Бостону, а по сопственом објашњењу била је и прави, ангажовани хипик,

Култура

17.08.2019 у 22:29

Отворене Рашке духовне свечаности

Рашка – Закључком да Данило Киш може да буде „заједнички садржалац” супротстављених страна некадашње Југославије зато што је био савршени индивидуалац, да је то један од разлога због којег он повезује људе који немају никакве политичке нити поетичке везе, Мухарем Баздуљ је пре свечаног отварања 26. Рашких духовних свечаности наговестио идеју и дух овогодишње манифестације, чији је мото „Бити свој, бити срећан”, поводом 50 година Вудстока. Ту мисао изрекао је у разговору са Вулетом Журићем, Гојком Божовићем и Небојшом Брадићем, иначе новим добитником признања „Стефан Првовенчани”, о стваралаштву Андрића, Црњанског и Киша, указујући и на то да је Киш изабрао утицаје ових наших класика, као и генерацијски им блиског Крлеже. Међу упечатљивим паралелама које је у свом излагању успоставио,

Култура

17.08.2019 у 18:00

Не знамо које то море шуми у нама

Путовање је суштина лета, физичка промена места или духовна спознаја која брзином светлости помера границе ума. Стајање у месту не постоји, тако да ако се не иде унапред, неизбежан је повратак на старо. Зато без заваравања, лети ваља читати текстове који не уљуљкују свест и који нас припремају за велике искораке. На пример, путописе, попут оног о Индији, у виду „Речника заљубљеника у Индију” (у преводу Олгице Стефановић, и у издању „Службеног гласника”), којег је написао истински мудрац Жан-Клод Каријер, француски писац, драматург и сценариста. Или „Екстатичке исповести, Антологију мистичких текстова” аустријско-јеврејског филозофа, теолога и писца Мартина Бубера, (у преводу с немачког Радована Поповића, и у издању чачанског „Градца”). Жан-Клод Каријер (који нам је познат и по књизи

Култура

11.08.2019 у 21:00

Смрт уметника заиста је немогућа

Одушевљење језиком централни је проблем мог писања, а чини се да је оно стваралачки покретало и моју мајку и Данила Киша као песнике, каже Срђан В. Тешин у епилогу свог новог романа „Моје”. Тешин у овој аутофикцији, поред осталог, истражује и разлоге због којих су његова мајка Милица Зрнић Тешин, затим Данило Киш, па и он сам, одустали од поезије, како је то приметио Гојко Божовић, песник и главни уредник „Архипелага”, издавачке куће која је ово дело објавила. Међутим, поезија наставља свој живот и у прози писаца који су је наизглед напустили, па тако и у овој књизи њени просеви уочљиви су у дубоко проживљеним искуствима и поетским сликама у којима своје постојање настављају живи и преминули, као и речи писаца који су променили један живот. Због чега вам је било важно да оживите

Култура

08.08.2019 у 12:00

Одлазак Тони Морисон, популарне и цењене

Њени ликови, понижени и расно угњетени, проналазе покретачку снагу управо у свести о сопственом идентитетуОдрасла је у породици поносних Афроамериканаца који су веровали у то да могу да буду једнаки с белцима, а историју и идентитет свога народа овековечила је кроз упечатљиве ликове пре свега јаких жена. Тони Морисон (1931–2019), америчка књижевница, нобеловка, универзитетска професорка и уредница у „Рендом хаусу”, која је преминула у 88. години, стекла је националну славу и популарност, а подједнако су је ценили критичари и професори, како је приметила проф. др Радојка Вукчевић у „Историји америчке књижевности” (издање „Академске књиге”). Било да је писала о трговини белим робљем у 17. веку у Америци, у роману „Милосрђе”, расној сегрегацији педесетих у књизи „Дом”, или двадесетим

Култура

07.08.2019 у 10:30

Одлазак Предрага Ристића

Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело, говорио је Предраг Ристић (1931–2019), архитекта и градитељ, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, који нас је напустио у 89. години. Његову уметност обележила је духовност. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду управо на пројекту Саборне цркве, а поводом тога говорио је да је „волео да извуче комунисте, који су се клели у рационалност, на равно поље ради двобоја”. То равно поље за њега била је математика. У Србији, и у свету, саграђено је више од 150 храмова по пројектима Пеђе Ристића, а четрнаест од њих срушено је током ратова у Хрватској и БиХ. Пеђа Ристић докторирао је на Универзитету у Грацу, с тезом „Реконструкције преисторијске

Култура

03.08.2019 у 22:00

Прича о Хемингвејовој последњој музи

У јесен 1948. Хемингвеј је у лову на патке упознао младу Венецијанку Адријану Иванчић, током свог првог путовања у Венецију, уз своју четврту супругу. Ближио се педесетом рођендану, а већ десет година није написао роман. Међутим, познанство с Адријаном означава преокрет и за његово стваралаштво, почиње да пише роман „Преко реке па у шуму”, а лик Ренате настаје по Адријани. Ова млада девојка с породицом затим посећује Хемингвеја на Куби, и присуствује стварању Нобеловом наградом овенчаног романа „Старац и море”. Овим појединостима бави се Андреа ди Робилант у биографском делу о Ернесту Хемингвеју и његовој последњој музи у делу „Јесен у Венецији”, које је превела Милица Цветковић, а објавила „Лагуна”. Може ли се рећи да су одређене околности у Хемингвејовом животу: његова креативна

Култура

02.08.2019 у 20:00

Силазак у таму пут је ка светлости

Неколико збирки Братислава Р. Милановића, оних од 1975. до 2004. године, сажето је у новој књизи његове сабране поезије „Песме I”, у издању „Добротољубља” из Београда. Реч је о збиркама: „Јелен у прозору”, „Клатно”, „Балкански певач”, „Врата у пољу” и „Силазак”. По речима Драгана Лакићевића, аутора поговора овом издању, лирски летопис Братислава Р. Милановића доследно постоји у српској поезији четири деценије. Силазак је један од кључних мотива Милановићеве поезије, на који Лакићевић указује, а тумачи га као лирско-филозофски принцип света. Оно што ову нову књигу сабране Милановићеве поезије чини особеном јесу и антички и мотиви историјских збивања, топоними Београда, метафизички однос према животу и стваралаштву... Летописац је један од лирских субјеката збирке „Силазак”, из 2004.

Култура

21.07.2019 у 17:52

Пси нас уче да волимо живот

Свет прозе Ивана Токина има ону свежину после које стварност видимо другим очима. Пролазници постају блиски људи, у њима уочавамо сличности, а не разлике, а животиње су не само пријатељи већ имају много људских атрибута. Управо је Токинова књига „Пас” у издању „Самиздата Б92”, оживела ту перспективу; приповедач је ту најбољи човеков пријатељ, који воли и његову жену и пријатеље, а износи увиде којих се не би постидео ни највећи филантроп. Зато нам Токин овим делом показује да „пас воли бескрајно, да ништа не зна, а да му је све јасно”. Да је свет виђен његовим очима добар и достојан борбе. Пишете о свету виђеном псећим очима. То и није свет другачији од оног виђеног људским

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 15:25

У априлу издато 2.416 грађевинских дозвола, повећање од 4,3 идсто у односу на 2025.

15.06.2026 у 15:24

Чукарички довео младог офанзивца из Евертона

15.06.2026 у 15:22

Би-Би-Си наредне седмице укида стотине радних места у информативном сектору

15.06.2026 у 15:22

Трамп слави успех у Ормузу и „спектакл” у Белој кући пред одлазак у Француску

15.06.2026 у 15:21

Вучић у Тбилисију: Нека пријатељство Србије и Грузије напредује

15.06.2026 у 15:20

Наплатна станица Прељина због извођења радова неће бити у функцији до 26. јуна