Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

26.08.2019 u 22:00

Flamenko je više od kompozicije, izvođenja, zvuka, ritma. To je poezija, čista energija, strast, molitva, bunt, život i istorija Španije. Sve ovo oseća se dok se uživo sluša španski flamenko gitarista i kompozitor Danijel Kasares, koji je nastupio na nedavno završenim 26. Raškim duhovnim svečanostima. Rođen je u Malagi, gde je završio muzički konzervatorijum, a već sa 16 godina počeo je da svira gitaru. Poznat je po osobenoj gitarskoj tehnici. Kada je sa 16 godina osvojio nagradu „Bordon Minero de la Union”, postao je tako najmlađi dobitnik ovog prestižnog priznanja. Godine 2005. proglašen je za najboljeg španskog umetnika flamenka, a bio je izabran da predstavlja evropsku kulturu u Šangaju, na manifestaciji „Ekspo 2010”. Nekoliko godina pre ovog gostovanja, svirao je u Beogradu i

Kultura

19.08.2019 u 13:31

Duh pobune Vudstoka kao duhovnost dece cveća

Raška – Jedan od najvećih festivala 20. veka, bio je vrhunac kontrakulture šezdesetih, a ta 1969. godina bila je ključna za odgovor mladih poraznoj američkoj politici u Vijetnamu. Osim jednog incidenta na samoj bini, među 500. 000 okupljenih, nije bilo nijednog incidenta. Muzika je bila važna, tada su nastupila 32 benda koja će ostaviti trag u rokenrolu, ali je još važniji bio bunt mlade generacije protiv ludila rata. Ovo su neki od zaključaka ključne tribine 26. Raških duhovnih svečanost „Vudstok i posledice”, u kojoj su učestvovali Vera Ranković, svedok ovog muzičkog festivala, Milan Vlajčić, Petar Popović Peca, u ulozi moderatora, i Žikica Simić. Vera Ranković te 1969. godine bila je studentkinja slikarstva u Bostonu, a po sopstvenom objašnjenju bila je i pravi, angažovani hipik,

Kultura

17.08.2019 u 22:29

Otvorene Raške duhovne svečanosti

Raška – Zaključkom da Danilo Kiš može da bude „zajednički sadržalac” suprotstavljenih strana nekadašnje Jugoslavije zato što je bio savršeni individualac, da je to jedan od razloga zbog kojeg on povezuje ljude koji nemaju nikakve političke niti poetičke veze, Muharem Bazdulj je pre svečanog otvaranja 26. Raških duhovnih svečanosti nagovestio ideju i duh ovogodišnje manifestacije, čiji je moto „Biti svoj, biti srećan”, povodom 50 godina Vudstoka. Tu misao izrekao je u razgovoru sa Vuletom Žurićem, Gojkom Božovićem i Nebojšom Bradićem, inače novim dobitnikom priznanja „Stefan Prvovenčani”, o stvaralaštvu Andrića, Crnjanskog i Kiša, ukazujući i na to da je Kiš izabrao uticaje ovih naših klasika, kao i generacijski im bliskog Krleže. Među upečatljivim paralelama koje je u svom izlaganju

Kultura

17.08.2019 u 18:00

Ne znamo koje to more šumi u nama

Putovanje je suština leta, fizička promena mesta ili duhovna spoznaja koja brzinom svetlosti pomera granice uma. Stajanje u mestu ne postoji, tako da ako se ne ide unapred, neizbežan je povratak na staro. Zato bez zavaravanja, leti valja čitati tekstove koji ne uljuljkuju svest i koji nas pripremaju za velike iskorake. Na primer, putopise, poput onog o Indiji, u vidu „Rečnika zaljubljenika u Indiju” (u prevodu Olgice Stefanović, i u izdanju „Službenog glasnika”), kojeg je napisao istinski mudrac Žan-Klod Karijer, francuski pisac, dramaturg i scenarista. Ili „Ekstatičke ispovesti, Antologiju mističkih tekstova” austrijsko-jevrejskog filozofa, teologa i pisca Martina Bubera, (u prevodu s nemačkog Radovana Popovića, i u izdanju čačanskog „Gradca”). Žan-Klod Karijer (koji nam je poznat

Kultura

11.08.2019 u 21:00

Smrt umetnika zaista je nemoguća

Oduševljenje jezikom centralni je problem mog pisanja, a čini se da je ono stvaralački pokretalo i moju majku i Danila Kiša kao pesnike, kaže Srđan V. Tešin u epilogu svog novog romana „Moje”. Tešin u ovoj autofikciji, pored ostalog, istražuje i razloge zbog kojih su njegova majka Milica Zrnić Tešin, zatim Danilo Kiš, pa i on sam, odustali od poezije, kako je to primetio Gojko Božović, pesnik i glavni urednik „Arhipelaga”, izdavačke kuće koja je ovo delo objavila. Međutim, poezija nastavlja svoj život i u prozi pisaca koji su je naizgled napustili, pa tako i u ovoj knjizi njeni prosevi uočljivi su u duboko proživljenim iskustvima i poetskim slikama u kojima svoje postojanje nastavljaju živi i preminuli, kao i reči pisaca koji su promenili jedan život. Zbog čega vam je bilo važno da

Kultura

08.08.2019 u 12:00

Odlazak Toni Morison, popularne i cenjene

Njeni likovi, poniženi i rasno ugnjeteni, pronalaze pokretačku snagu upravo u svesti o sopstvenom identitetuOdrasla je u porodici ponosnih Afroamerikanaca koji su verovali u to da mogu da budu jednaki s belcima, a istoriju i identitet svoga naroda ovekovečila je kroz upečatljive likove pre svega jakih žena. Toni Morison (1931–2019), američka književnica, nobelovka, univerzitetska profesorka i urednica u „Rendom hausu”, koja je preminula u 88. godini, stekla je nacionalnu slavu i popularnost, a podjednako su je cenili kritičari i profesori, kako je primetila prof. dr Radojka Vukčević u „Istoriji američke književnosti” (izdanje „Akademske knjige”). Bilo da je pisala o trgovini belim robljem u 17. veku u Americi, u romanu „Milosrđe”, rasnoj segregaciji pedesetih u knjizi „Dom”, ili dvadesetim

Kultura

07.08.2019 u 10:30

Odlazak Predraga Ristića

Gradnja crkve je kod pravoslavnih pre svega deo molitve, a tek u drugom planu majstorsko delo, govorio je Predrag Ristić (1931–2019), arhitekta i graditelj, profesor na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju, koji nas je napustio u 89. godini. Njegovu umetnost obeležila je duhovnost. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu upravo na projektu Saborne crkve, a povodom toga govorio je da je „voleo da izvuče komuniste, koji su se kleli u racionalnost, na ravno polje radi dvoboja”. To ravno polje za njega bila je matematika. U Srbiji, i u svetu, sagrađeno je više od 150 hramova po projektima Peđe Ristića, a četrnaest od njih srušeno je tokom ratova u Hrvatskoj i BiH. Peđa Ristić doktorirao je na Univerzitetu u Gracu, s tezom „Rekonstrukcije preistorijske

Kultura

03.08.2019 u 22:00

Priča o Hemingvejovoj poslednjoj muzi

U jesen 1948. Hemingvej je u lovu na patke upoznao mladu Venecijanku Adrijanu Ivančić, tokom svog prvog putovanja u Veneciju, uz svoju četvrtu suprugu. Bližio se pedesetom rođendanu, a već deset godina nije napisao roman. Međutim, poznanstvo s Adrijanom označava preokret i za njegovo stvaralaštvo, počinje da piše roman „Preko reke pa u šumu”, a lik Renate nastaje po Adrijani. Ova mlada devojka s porodicom zatim posećuje Hemingveja na Kubi, i prisustvuje stvaranju Nobelovom nagradom ovenčanog romana „Starac i more”. Ovim pojedinostima bavi se Andrea di Robilant u biografskom delu o Ernestu Hemingveju i njegovoj poslednjoj muzi u delu „Jesen u Veneciji”, koje je prevela Milica Cvetković, a objavila „Laguna”. Može li se reći da su određene okolnosti u Hemingvejovom životu: njegova

Kultura

02.08.2019 u 20:00

Silazak u tamu put je ka svetlosti

Nekoliko zbirki Bratislava R. Milanovića, onih od 1975. do 2004. godine, sažeto je u novoj knjizi njegove sabrane poezije „Pesme I”, u izdanju „Dobrotoljublja” iz Beograda. Reč je o zbirkama: „Jelen u prozoru”, „Klatno”, „Balkanski pevač”, „Vrata u polju” i „Silazak”. Po rečima Dragana Lakićevića, autora pogovora ovom izdanju, lirski letopis Bratislava R. Milanovića dosledno postoji u srpskoj poeziji četiri decenije. Silazak je jedan od ključnih motiva Milanovićeve poezije, na koji Lakićević ukazuje, a tumači ga kao lirsko-filozofski princip sveta. Ono što ovu novu knjigu sabrane Milanovićeve poezije čini osobenom jesu i antički i motivi istorijskih zbivanja, toponimi Beograda, metafizički odnos prema životu i stvaralaštvu... Letopisac je jedan od lirskih subjekata zbirke „Silazak”, iz

Kultura

21.07.2019 u 17:52

Psi nas uče da volimo život

Svet proze Ivana Tokina ima onu svežinu posle koje stvarnost vidimo drugim očima. Prolaznici postaju bliski ljudi, u njima uočavamo sličnosti, a ne razlike, a životinje su ne samo prijatelji već imaju mnogo ljudskih atributa. Upravo je Tokinova knjiga „Pas” u izdanju „Samizdata B92”, oživela tu perspektivu; pripovedač je tu najbolji čovekov prijatelj, koji voli i njegovu ženu i prijatelje, a iznosi uvide kojih se ne bi postideo ni najveći filantrop. Zato nam Tokin ovim delom pokazuje da „pas voli beskrajno, da ništa ne zna, a da mu je sve jasno”. Da je svet viđen njegovim očima dobar i dostojan borbe. Pišete o svetu viđenom psećim očima. To i nije svet drugačiji od onog viđenog ljudskim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević