Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

23.01.2017 у 22:20

НИН-ова награда уручена Ивани Димић

Ивани Димић уручена је НИН-ова награда за најбољи роман у 2016. години, за дело „Арзамас” („Лагуна”), у препуној свечаној сали Југословенске кинотеке. Признање је добитници уручио Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а, уједно подсетивши на то да је давалац новчаног дела награде једна велика инострана компанија која је препознала значај културе и књижевности у друштву. Поздравни говор Иване Димић био је у знаку захвалности. – Захваљујем НИН-у што својом наградом сваке године широм отвара капије медијског простора „Републици књижевности”. Захваљујем свим својим пријатељима на небу и на земљи. Захваљујем свом оцу Ивану на књизи „Од Стендала до Бекета” и на томе што је живео за литературу. Захваљујем својој мајци Оливери, која је умела и волела да живи. Мама, ово је твој час, где год да

Култура

23.01.2017 у 11:04

Волела бих да знам све језике и да умем да пишем сва слова

У роману по азбучном реду, за децу и младе (али и за одрасле), „Аврам, Богдан, воду газе” књижевнице и сценаристкиње Владиславе Војновић, једна радознала Меланија учи да чита и пише упијајући свет око себе кроз облике слова. Књигу је објавио „Службени гласник”, а уредио је Горан Петровић у оквиру колекције „АзБучни ред”. Све почиње од једног „ааааа”, када је католички попа из места њене баке упита: „Аааа, па ви ћете Меланија, сада учити да читате и пишете?”. Тада крећу авантуре девојчице, које је у књизи и цртежима дочарао Лука Тилингер, а у знаку слова и разиграних речи... „Упутство” за читање ваше нове књиге за децу налик је упутству за коришћење неког јестивог производа, једне посебне врсте супе. Каква је то супа која вас је подстакла на то да напишете роман о словима? Реч

Култура

16.01.2017 у 12:30

Ивани Димић Нинова награда

Ивана Димић добитница је Нинове награде критике за најбољи роман на српском језику, објављен у 2016. години, за дело „Арзамас”, у издању београдске „Лагуне”. Одлуку је на јучерашњој завршној седници донео жири у саставу: Божо Копривица (председник), Јасмина Врбавац, Михајло Пантић, Тамара Крстић и Зоран Пауновић. За награђени роман гласали су Јасмина Врбавац, Тамара Крстић и Михајло Пантић, док су за роман „Хроника сумње” Владислава Бајца (Геопоетика) гласали Божо Копривица и Зоран Пауновић. У току од више од шест деценија традиције овог признања, Ивана Димић пета је жена која је добила Нинову награду критике за најбољи роман године, после Светлане Велмар Јанковић, Дубравке Угрешић, Гроздане Олујић и Гордане Ћирјанић. Није важно која сам жена по реду Мислила сам да

Култура

15.01.2017 у 22:05

Дани мрмота у културној свакодневици

Природа је за трансценденталисту и мистика Хенрија Дејвида Тороа била стваралачки дух, тајна и насушна потреба која од човека није стварала усамљеника или пустињака већ здраво биће које је у стању да спозна суштинске чињенице живота, да не би у тренутку умирања „открио да није ни живео”. Још у 19. веку Торо је критиковао људско друштво које ограничава човекову слободу и креативност и ствара од њега очајника. Са 19 година дипломирао је на Харварду, био је син произвођача оловака, а пре него што ће се повући из заједнице помагао је оцу у његовом послу, радио је различите послове за долар на дан, чак био домар код свог ментора Емерсона, а онда је на његовом имању саградио малу брвнару, код језера Валден, у близини градића Конкорда, где се уселио 1845. године када је имао 27 година. Иако је

Култура

13.01.2017 у 21:00

Андрића пореде са Хитлером

Бошњачки интелектуалци српског нобеловца Иву Андрића упоредили су са Хитлером, а његово дело прогласили геноцидним на промоцији књиге Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања”, у мостарском Центру за културу, вест је коју је јуче пренео Танјуг. Иначе, ову књигу код нас је објавила београдска издавачка кућа „Клио”. Оценивши да је Махмутћехајићево дело „прво целовито испитивање односа националистичких, оријенталистичких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву”, посланик СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нерин Диздар изјавио је како је „Андрић декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам”. Диздар је истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе

Култура

27.12.2016 у 18:06

Колико смо уложили у културу младих, толико смо и добили

Завршетак године прилика је за сабирање утисака и у једној од наших најуспешнијих издавачких кућа, у „Службеном гласнику”, који је на овогодишњем 61. Међународном сајму књига награђен за чак три издања. Награда за Издавачки подухват године припала је делу „Србија, градови, насеља, општине” Стевана Станковића, а две специјалне награде припале су књигама „Венац од трња за Данила Киша” Миливоја Павловића и „Византијско наслеђе”, у три тома. По речима Јелене Триван, директорке „Службеног гласника”, Сајам је био и прилика да се, осим представљања књига покрене и дијалог на одређене теме и управо у ту сврху су биле уприличене промоције са саговорницима попут патријарха Иринеја, Тање Мишчевић, Марка Ђурића, Душана Батаковића... – Поред поменутих награђених издања, три наслова из преводне

Култура

25.12.2016 у 09:05

Најжалоснија је европска памет

Четрдесет година Бранко Кукић са својим сарадницима истрајава у уређивању и објављивању часописа „Градац”, чији је двестоти број посвећен Мирославу Крлежи. Када се узме у обзир чињеница да наша култура поништава традицију, да се стално почиње из почетка зато што „оно претходно није добро”, прави је подвиг остати тако дуго у нечему, окупити пробране ауторе и књиге. „Када се данас помене Крлежа, диже се олуја! Тресу се богови у тој олуји и гледају у своју немоћ, гледају свет...”, написао је Кукић у предговору новом издању „Градца”. У уводу двестотог броја „Градца” написали сте да је улога овог часописа била да маскира реалност. На шта сте тачно мислили? Мислио сам пре свега на то да је у нашем друштву увек постојао вишак или мањак реалности. Односно, да је у суштини постојао

Култура

21.12.2016 у 22:05

Чекам да ме одведу у затвор

Већ три године траје судски спор у којем је окривљени писац из Ниша Зоран Ћирић или Магични Ћира оптужен да је СМС порукама, послатим на телефоне четири политичара, угрозио сигурност бившег градоначелника Ниша Зорана Перишића (СНС), изјавом да ће га живог раскомадати и да ће му затрти семе. Ћирић је средином ове године проглашен кривим на основу првостепене пресуде Основног суда у Нишу о угрожавању сигурности и осуђен на казну у износу од 100 хиљада динара у року од три месеца од правоснажности пресуде или да оде у затвор.

Култура

19.12.2016 у 14:55

Бити писац и уметник значи рећи не

Орхан Памук, писац монтењевског сензибилитета, који за себе каже да воли сатима да седи у соби са својим књигама и компонује прозне светове од историје, мита и савремености, поделио је своје мисли и идеје са београдским домаћинима, члановима Српске академије наука и уметности, са новинарима и посетиоцима његовог предавања у препуној Свечаној сали. И сам је био одушевљен тиме колико је људи дошло да слуша његово предавање приређено у оквиру програма „Гост САНУ”, као и његов разговор са Слободаном Грубачићем и Владиславом Бајцем. Говорио је о свом схватању књижевности и о томе да се политика у књижевном делу одражава и у опису начина на који је пакован јогурт у Истанбулу, током времена. Није му било тешко ни да прави фотографије амбијента. Писац Горан Петровић прочитао је причу инспирисану

Култура

18.12.2016 у 10:30

Шта је Мик Џегер писао Ворхолу, а шта Кетрин Хепберн Спенсеру Трејсију

„Не знам зашто живимо – дар живота нам долази не знам од ког извора нити у коју сврху; али верујем да можемо да наставимо да живимо зато што је живот нешто најдрагоценије о чему ишта знамо, па је стога, претпостављам, велика грешка да се предамо док нам га је још остало”, писао је романописац Хенри Џејмс 1883. године пријатељици Грејс Нортон, која је била у депресији после једне смрти у породици. Ово писмо, заједно са још око 125 других, из различитих историјских периода, налази се у књизи „Музеј преписке, Лична писма која би требало да припадају свима” Шона Ашера, који је сакупио писма и уредио ово издање. Књигу је објавила београдска „Геопоетика”, у едицији „Интимна историја”, а са енглеског превела је Јелена Лазић. „Ова лепа књига коју сада држите у рукама врхунац је

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 16:49

Забележен пад руског нуклеарног бомбардера Ту-22М3 (видео)

15.06.2026 у 16:47

Британска апелација пресудила забрану рада пропалестинској групи

15.06.2026 у 16:46

Вучић: Сарадња Србије и Грузије ићи ће узлазном линијом

15.06.2026 у 16:45

Бечеј понео титулу Престонице младих Србије за 2027. годину

15.06.2026 у 16:28

Чешка влада укинула претплату за јавни тв и радио сервис, финансираће их из буџета

15.06.2026 у 16:26

Мерц: Мировни споразум САД и Ирана стабилизује глобалну економију