Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

30.01.2017 u 08:30

Mirnog hleba smo željni

Nova knjiga eseja profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu i književnog kritičara Slavka Gordića „Osmatračnica, Književne i opšte teme” (Akademska knjiga, Novi Sad) obraća nam se erudicijom, lucidnošću i zapažanjima koja povezuju književnu istoriju i savremenost sa istorijskim i političkim zbivanjima. Knjigu otvara esej o protejskoj prirodi ličnosti, kroz misli hrišćanskih mislilaca, zatim Dušana Matića, Pola Valerija, Dučića, Muzila, Svetozara Vlajkovića. Čitajući ove eseje vraćamo se Tolstoju, Kafki, Melvilu, Jovanu Hristiću, Veljku Petroviću, Milanu Kašaninu, Vinaveru... Udeo u razmišljanjima profesora Gordića ima i, kako on kaže, „zbrka vekova, u kojoj naporedo teku verski i (neo)kolonijalni ratovi, uz postmodernu inovaciju silničkog namirivanja računa pod maskom tzv.

Kultura

23.01.2017 u 22:20

NIN-ova nagrada uručena Ivani Dimić

Ivani Dimić uručena je NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2016. godini, za delo „Arzamas” („Laguna”), u prepunoj svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke. Priznanje je dobitnici uručio Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, ujedno podsetivši na to da je davalac novčanog dela nagrade jedna velika inostrana kompanija koja je prepoznala značaj kulture i književnosti u društvu. Pozdravni govor Ivane Dimić bio je u znaku zahvalnosti. – Zahvaljujem NIN-u što svojom nagradom svake godine širom otvara kapije medijskog prostora „Republici književnosti”. Zahvaljujem svim svojim prijateljima na nebu i na zemlji. Zahvaljujem svom ocu Ivanu na knjizi „Od Stendala do Beketa” i na tome što je živeo za literaturu. Zahvaljujem svojoj majci Oliveri, koja je umela i volela da živi. Mama, ovo je tvoj čas, gde god da

Kultura

23.01.2017 u 11:04

Volela bih da znam sve jezike i da umem da pišem sva slova

U romanu po azbučnom redu, za decu i mlade (ali i za odrasle), „Avram, Bogdan, vodu gaze” književnice i scenaristkinje Vladislave Vojnović, jedna radoznala Melanija uči da čita i piše upijajući svet oko sebe kroz oblike slova. Knjigu je objavio „Službeni glasnik”, a uredio je Goran Petrović u okviru kolekcije „AzBučni red”. Sve počinje od jednog „aaaaa”, kada je katolički popa iz mesta njene bake upita: „Aaaa, pa vi ćete Melanija, sada učiti da čitate i pišete?”. Tada kreću avanture devojčice, koje je u knjizi i crtežima dočarao Luka Tilinger, a u znaku slova i razigranih reči... „Uputstvo” za čitanje vaše nove knjige za decu nalik je uputstvu za korišćenje nekog jestivog proizvoda, jedne posebne vrste supe. Kakva je to supa koja vas je podstakla na to da napišete roman o

Kultura

16.01.2017 u 12:30

Ivani Dimić Ninova nagrada

Ivana Dimić dobitnica je Ninove nagrade kritike za najbolji roman na srpskom jeziku, objavljen u 2016. godini, za delo „Arzamas”, u izdanju beogradske „Lagune”. Odluku je na jučerašnjoj završnoj sednici doneo žiri u sastavu: Božo Koprivica (predsednik), Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić, Tamara Krstić i Zoran Paunović. Za nagrađeni roman glasali su Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Mihajlo Pantić, dok su za roman „Hronika sumnje” Vladislava Bajca (Geopoetika) glasali Božo Koprivica i Zoran Paunović. U toku od više od šest decenija tradicije ovog priznanja, Ivana Dimić peta je žena koja je dobila Ninovu nagradu kritike za najbolji roman godine, posle Svetlane Velmar Janković, Dubravke Ugrešić, Grozdane Olujić i Gordane Ćirjanić. Nije važno koja sam žena po redu Mislila

Kultura

15.01.2017 u 22:05

Dani mrmota u kulturnoj svakodnevici

Priroda je za transcendentalistu i mistika Henrija Dejvida Toroa bila stvaralački duh, tajna i nasušna potreba koja od čoveka nije stvarala usamljenika ili pustinjaka već zdravo biće koje je u stanju da spozna suštinske činjenice života, da ne bi u trenutku umiranja „otkrio da nije ni živeo”. Još u 19. veku Toro je kritikovao ljudsko društvo koje ograničava čovekovu slobodu i kreativnost i stvara od njega očajnika. Sa 19 godina diplomirao je na Harvardu, bio je sin proizvođača olovaka, a pre nego što će se povući iz zajednice pomagao je ocu u njegovom poslu, radio je različite poslove za dolar na dan, čak bio domar kod svog mentora Emersona, a onda je na njegovom imanju sagradio malu brvnaru, kod jezera Valden, u blizini gradića Konkorda, gde se uselio 1845. godine kada je imao 27 godina.

Kultura

13.01.2017 u 21:00

Andrića porede sa Hitlerom

Bošnjački intelektualci srpskog nobelovca Ivu Andrića uporedili su sa Hitlerom, a njegovo delo proglasili genocidnim na promociji knjige Rusmira Mahmutćehajića „Andrićevstvo: Protiv etike sjećanja”, u mostarskom Centru za kulturu, vest je koju je juče preneo Tanjug. Inače, ovu knjigu kod nas je objavila beogradska izdavačka kuća „Klio”. Ocenivši da je Mahmutćehajićevo delo „prvo celovito ispitivanje odnosa nacionalističkih, orijentalističkih i kulturno rasističkih odnosa Ive Andrića prema Bosni, bosanstvu i bošnjaštvu”, poslanik SDP-a u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona Nerin Dizdar izjavio je kako je „Andrić dekadentnima uvek označavao samo Turke, muslimane i islam”. Dizdar je istakao je i da brojni književnici koji ga brane, poput Ivana Lovrenovića i Miljenka Jergovića, „ne žele

Kultura

27.12.2016 u 18:06

Koliko smo uložili u kulturu mladih, toliko smo i dobili

Završetak godine prilika je za sabiranje utisaka i u jednoj od naših najuspešnijih izdavačkih kuća, u „Službenom glasniku”, koji je na ovogodišnjem 61. Međunarodnom sajmu knjiga nagrađen za čak tri izdanja. Nagrada za Izdavački poduhvat godine pripala je delu „Srbija, gradovi, naselja, opštine” Stevana Stankovića, a dve specijalne nagrade pripale su knjigama „Venac od trnja za Danila Kiša” Milivoja Pavlovića i „Vizantijsko nasleđe”, u tri toma. Po rečima Jelene Trivan, direktorke „Službenog glasnika”, Sajam je bio i prilika da se, osim predstavljanja knjiga pokrene i dijalog na određene teme i upravo u tu svrhu su bile upriličene promocije sa sagovornicima poput patrijarha Irineja, Tanje Miščević, Marka Đurića, Dušana Batakovića... – Pored pomenutih nagrađenih izdanja, tri naslova

Kultura

25.12.2016 u 09:05

Najžalosnija je evropska pamet

Četrdeset godina Branko Kukić sa svojim saradnicima istrajava u uređivanju i objavljivanju časopisa „Gradac”, čiji je dvestoti broj posvećen Miroslavu Krleži. Kada se uzme u obzir činjenica da naša kultura poništava tradiciju, da se stalno počinje iz početka zato što „ono prethodno nije dobro”, pravi je podvig ostati tako dugo u nečemu, okupiti probrane autore i knjige. „Kada se danas pomene Krleža, diže se oluja! Tresu se bogovi u toj oluji i gledaju u svoju nemoć, gledaju svet...”, napisao je Kukić u predgovoru novom izdanju „Gradca”. U uvodu dvestotog broja „Gradca” napisali ste da je uloga ovog časopisa bila da maskira realnost. Na šta ste tačno mislili? Mislio sam pre svega na to da je u našem društvu uvek postojao višak ili manjak realnosti. Odnosno, da je u suštini postojao

Kultura

21.12.2016 u 22:05

Čekam da me odvedu u zatvor

Već tri godine traje sudski spor u kojem je okrivljeni pisac iz Niša Zoran Ćirić ili Magični Ćira optužen da je SMS porukama, poslatim na telefone četiri političara, ugrozio sigurnost bivšeg gradonačelnika Niša Zorana Perišića (SNS), izjavom da će ga živog raskomadati i da će mu zatrti seme. Ćirić je sredinom ove godine proglašen krivim na osnovu prvostepene presude Osnovnog suda u Nišu o ugrožavanju sigurnosti i osuđen na kaznu u iznosu od 100 hiljada dinara u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude ili da ode u zatvor.

Kultura

19.12.2016 u 14:55

Biti pisac i umetnik znači reći ne

Orhan Pamuk, pisac montenjevskog senzibiliteta, koji za sebe kaže da voli satima da sedi u sobi sa svojim knjigama i komponuje prozne svetove od istorije, mita i savremenosti, podelio je svoje misli i ideje sa beogradskim domaćinima, članovima Srpske akademije nauka i umetnosti, sa novinarima i posetiocima njegovog predavanja u prepunoj Svečanoj sali. I sam je bio oduševljen time koliko je ljudi došlo da sluša njegovo predavanje priređeno u okviru programa „Gost SANU”, kao i njegov razgovor sa Slobodanom Grubačićem i Vladislavom Bajcem. Govorio je o svom shvatanju književnosti i o tome da se politika u književnom delu odražava i u opisu načina na koji je pakovan jogurt u Istanbulu, tokom vremena. Nije mu bilo teško ni da pravi fotografije ambijenta. Pisac Goran Petrović pročitao je priču

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević