Srpski ili hrvatski – nije važno

– Odseci južne slavistike u Nemačkoj nemaju nacionalni, već komparativni pristup jugoistočnoj Evropi, bez obzira na to radi li se o kulturi, književnosti, jeziku, politici, običajima. Tako smo i mi u Haleu usmereni na integrativno izučavanje jezika i bez obzira iz koje sredine dolaze naše lektorke i lektori, oni studentima predaju sve varijante zajedničkog jezika, jer naši studenti treba da budu osposobljeni da čitaju i analiziraju kako Petra Hektorovića,

tako i Njegoša i Dubravku Ugrešić i Vladimira Arsenijevića i Maka Dizdara – ističe Angela Rihter, koja dodaje i to da je pitanje lektorata srpske varijante „nekadašnjeg” zajedničkog jezika u Nemačkoj, a možda i drugde, neodvojivo povezano sa drugim varijantama istog jezika, pa i sa drugim jezicima poput makedonskog i slovenačkog.

– Baš naša nezavisna pozicija „sa strane” nam omogućava da ne zavisimo ni od jedne nacionalne filologije i da ne potenciramo nijednu pojedinu nacionalnu filologiju. Naša nezavisna pozicija nam omogućava i da organizujemo susrete i konferencije na kojima učestvuju i one naučnice i naučnici koji u matičnim zemljama nemaju uvek doslednu zvaničnu podršku. Politike i političari prolaze, a kultura, jezik i naučna dostignuća ostaju. Takvi susreti i konferencije su i prilika da se na njima susretnu ljudi iz različitih sredina i počesto ljudi različitih i dijametralno suprotnih ideoloških smerova, a da ipak smireno diskutuju o svemu – kaže naša sagovornica.

Po njenim rečima neki studenti se tokom osnovnih studija više fokusiraju na srpsku varijantu i srpsku kulturu, dolaze u Beograd i Novi Sad u okviru studentske razmene, a tokom svojih master studija posvećuju se komparativnim analizama i borave u Sarajevu, Zagrebu ili Splitu...

Kada je reč o zapošljavanju lektora, prof. dr Rihter objašnjava da je u Saksoniji – Anhalt zakonom regulisano da lektori imaju stalno radno mesto, kako bi bio osiguran kontinuitet nastave, što garantuje izvesnu stabilnost nastave.

– Naša prethodna lektorka ovde u Haleu bila je iz Sarajeva, naš sadašnji lektor je iz Beograda, a odakle će biti naši budući lektor, to niko ne zna i na kraju i nije važno. U tom smislu stanje bi se najbolje moglo unaprediti time što bi matične zemlje napustile nacionalni ključ, čime više ne bi ni postojalo to vaše „vođstvo” lektora za hrvatski i bošnjački jezik. Jer, kao što ni mi u Haleu ne dajemo prednost ni jednoj varijanti, već naš lektor polazeći od svoje varijante predaje i sve ostale, tako mislim da ni na jednom nemačkom univerzitetu nemate privilegiju isključivosti pojedine nacionalne filologije – primetila je Angela Rihter. Ona matičnim državama, koje sufinansiraju lektore, predlaže praktičnu podršku: u udžbenicima za različite stepene učenja jezika u štampanom i elektronskom formatu, pomoć u informacijama o najnovijim izdanjima knjiga i časopisa merodavnim za određeni predmet, upoznavanju srpske kulture sa odgovarajućim portalom na kome je na jednom mestu moguće pronaći sve potrebne informacije...

Profesorka Angela Rihter bila je mentor doktorskog rada Dragane Grbić na Filološkom fakultetu u Beogradu, posvećenog Dositeju Obradoviću. Dragana Grbić je odnedavno i lektor za srpski jezik na Institutu za slavistiku Univerziteta u Kelnu, gde će od zimskog semestra 2017/2018. biti moguće da se u okviru diplomskih studija izaberu naš jezik i kultura čak i kao glavni predmet.

– Ovakav status su do sada imali uglavnom ruski i poljski. Ovo je važna novina za nas s obzirom na činjenicu da je ovo zaista retka mogućnost, jer se južna slavistika u Nemačkoj kao glavni predmet ne može svuda studirati. Što se interesovanja studenata za filologiju tiče, rekla bih da je opšta tendencija u zapadnoj Evropi da slavistika i njoj slične filologije ostaju u senci iza drugih „profitabilnijih” jezika poput arapskog, kineskog, japanskog ili španskog – kaže Dragana Grbić.

Po njenim rečima, u poređenju sa drugim slovenskim zemljama, Srbija ne pruža organizovanu podršku u učenju srpskog jezika, kada je reč o stipendiranju studenata iz inostranstva za učenje jezika u letnjim i zimskim školama, slanju časopisa i stručnih knjiga i beletristike slavističkim katedrama, itd. Ipak, postoji pomoć lektorima zahvaljujući Međunarodnom slavističkom centru pri Filološkom fakultetu u Beogradu, Azbukuma i Letnje škole Univerziteta u Novom Sadu, gde studenti iz inostranstva mogu da dobiju priliku da uz stipendiju provedu mesec dana u Srbiji, učeći srpski.

Kako napominje Dragana Grbić, srećna okolnost je da je od prošle godine Centar za srpski kao strani jezik pri Filološkom fakultetu u Beogradu osnovao master studije baš za srpski kao strani jezik, što je dugoročno gledano vrlo važno.

Inače, Dragana Grbić osnovala je i vodila međunarodnu prevodilačku radionicu, od 2012. do 2016, za usavršavanje studenata koji završe srpski kao strani jezik. Ta prevodilačka radionica u zajedničkoj realizaciji Instituta za književnost i umetnost iz Beograda, Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice i Muzeja jezika i pisma iz Tršića okupila je u svom petogodišnjem trajanju 53 studenta sa 18 univerziteta iz 10 evropskih zemalja.