Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

09.05.2016 у 08:05

Књигама сам се лечио од зле историје

Васа Павковић више од тридесет година пише о поезији и песницима, а у предговору новој збирци есеја „Пустоловине с поезијом” (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”), који су настајали у протеклих четврт века, пише: „Живео сам у време великих песника: Црњанског, Попе, Павловића, Раичковића, Ивана В. Лалића, Јована Христића, Бране Петровића, Александра Ристовића и Србе Митровића. Али и Вујице Решинa Туцића, Воје Деспотова, Јудите Шалго, Раше Ливаде, Новице Тадића, Петру Крдуа... Неке од песника сам видео једном у животу, неке два или три пута, са појединима сам разговарао и више пута, а неки ми бејаху и драги пријатељи. О некима сам говорио, а о свима, које сам поменуо, и многим другима, и писао.” Још једно ауторско дело повод је за разговор са Васом Павковићем, то је издање Завода

Култура

01.05.2016 у 18:05

Мама, попиј лек, иначе пишем комедију

Од свих идеала који се могу везати за лик мајке, најчешћи је чиста, несебична, безусловна љубав. То је управо погодан терен за књижевност, која уместо идеала подражава стварне међуљудске односе, мотиве личности које делују из страха, себичности, зависти, освете, нагона за самоодржањем. Због тога, однос мајке и потомака, а посебно мајке и кћерке, ни у животу, ни у митовима и литератури, никада није био једноставан

Култура

23.04.2016 у 22:00

Напољу je ријалити, а у души поезија

Никада уметност није директније одговарала на стварност него сада, на друштвену неправду, избегличку кризу, неизвесну будућност, природне катастрофе, политички тренутак, креирајући и својеврсну надстварност. Посебно песници друштвену одговорност заодевају у лепоту језика, необичне метафоре, исказе који погађају директно у мету кризе хуманитета. Поезију данас чита тако мали круг људи, посвећеника, да је немогуће и помислити да стихови могу да промене свет. Али, сам поетски чин укључује искреност која још увек једина може да нас оправда пред нама самима и пред светом. Поезију читамо да

Култура

16.04.2016 у 08:05

Турска се убрзано креће ка диктатури

Не подржавајте рат и насиље, не судите другима уколико су другачији од вас, поручила је једна од најзначајнијих турских савремених књижевница и активисткиња Оја Бајдар, борац за права Курда, учествујући на новосадском „Прозефесту”, у разговору с младима. У Београду је јуче била гост свог београдског издавача „Дерете”, који је објавио њен први роман у преводу на српски језик Весне Газдић „Изгубљена реч”. Оја Бајдар рођена је у Истанбулу 1940. године, добитница је неких од најзначајнијих књижевних награда у Турској и иностранству. Због свог политичког рада и противљења тадашњој власти седамдесетих година прошлог века Оја Бајдар била је осуђивана, а после војног удара 1971. године провела је у затвору годину и по дана. После следећег војног удара, 1980, Бајдар и њен муж Ајдин Енгин, новинар,

Култура

08.04.2016 у 14:44

Београдска премијера стрипа „Дружина Дарданели"

Прва велика београдска изложба посвећена стрип албуму „Дружина Дарданели: Злочин на Светској изложби” (System comics, 2016), сценаристе Павла Зелића – познатог и по роману „Пешчана хроника”, Лагуна 2013.– и цртача Драгана Пауновића, такође илустратора стрип адаптације романа „Константиново раскршће”, трајаће до 14. априла у Срећној галерији Студентској културног центра у Београду, Краља Милана 48. Оно што је посебно занимљиво у вези са овим стрипом, јесте чињеница да је имао светску премијеру на изложби у Културном центру Србије у Паризу, од 17. децембра 2015. до 27. јануара 2016, а очекује се и његово издање на француском језику. Сада, пак, нови албум „Дружине Дарданели” има своју домаћу премијеру у СКЦ-у, на истом месту где је 2011. године промовисан и први део серијала – „Дружина

Култура

06.04.2016 у 19:55

Место бомбардоване Народне библиотеке и даље без спомен- обележја

Прикупљањем књига за библиотеке у Србији и говорима Ласла Блашковића, управника Народне библиотеке Србије, Михајла Пантића, председника Управног одбора ове институције културе, министра културе и информисања Ивана Тасовца и књижевника Слободана Зубановића, је на Косанчићевом венцу обележен Дан сећања на страдање старе Народне библиотеке у Другом светском рату, у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године. Ласло Блашковић подсетио је на то да је Иво Андрић у својој ћутљивој храбрости са свог балкона гледао савезничко бомбардовање Београда, на Ускрс 1944. године, а да је и он сам, касније, попут Андрића, био затечен на својој тераси, призором ужасног светлосног трага на небу, од пројектила баченог на недалеки део града. – Будући да нам је „кућа насред друма”, сличан

Култура

06.04.2016 у 08:05

Мостар је и даље у коми

„Ја сам изгубио младост. Након свега, једино то још рачунам. У доби од непуних осамнаест година, нашао сам се у рову”, пише у свом роману, својеврсном породичном албуму „Боја земље” (Лагуна) Елведин Незировић (1976), писац из Мостара. Незировић без горчине говори о болним чињеницама рата, као о појави која се десила и оставила свој траг, а своје успомене претаче у боју земље, родне груде, у коју се стапају ликови његових сродника, деда и бака, стричева, ујака. Пре свих ту је његов прерано преминули отац, који недостаје у сваком делу мира и рата. Кроз животе људи васкрсава некадашња домовина, у којој су дојучерашњи комунисти напрасно постали заклети католици, муслимани и православци, те идеја о идентитету и животу...Још од ратних дана, носили сте ову књигу у себи, а настала је тек сада. Да

Култура

01.04.2016 у 22:00

Карпо Година–талентовани ванземаљац

„Сретнете ли Карпа Годину, а не знате ко је, помислићете у најбољем случају да је бивши боксер који се сад брадом закрива, или, пак, модел по којем је покојни Фјодор Михајлович обликовао најопаснијег Карамазова. Мени лично изгледа као медвед, и стално га питам како сме тако да изгледа, а да истовремено буде најбољи југо-филмски сниматељ. Што ме због тога, како би био ред, никада није оклепио по лабрњи, довољно вам може рећи о његовом благородном карактеру и мекој души”, почетак је текста Ранка Мунитића „Велико медвеђе срце”, писаном за лист „Дуга” 1985. године, који смо пронашли у „Политикиној” документацији. Повод за то је овогодишње признање Центра за медије „Ранко Мунитић” „Трепетало из Трогира – регионална награда за медије Ранко Мунитић” које је припало управо Карпу Аћимовићу

Култура

27.03.2016 у 21:05

Мађар на турском двору

Где год да се налазиш, Сунце се рађа на истоку, а залази на западу, та двојност постоји равноправно у природи, као што близаначки обитава и у људима, у некима, пак, више од других. У том духу турска књижевница Солмаз Камуран (Истанбул, 1954) описује јунака Ибрахима Мутеферику из свог романа „Мађар” (Алгоритам), историјску личност, човека који је био Мађар унитаријанске вере, а затим прешао у ислам, будући да је био опчињен суфизмом. У Османлијском царству основао је прву штампарију на османском турском језику, био је преводилац, дипломата, хуманиста. Део његовог имена мутеферика, означава издвојени положај дворана, који за падишаха обавља специјалне послове. На ово место Ибрахим је ступио 1716. године, а како књига каже, његов први задатак био је везан за Београд, за превођење и

Култура

22.03.2016 у 22:05

Са Миодрагом Павловићем преводио сам песме о вилама

Чувени амерички песник и проучавалац поезије читавог света Џером Ротенберг гост је манифестације којом се у Културном центру Београда обележава Светски дан поезије. Ротенберг ће данас на Филолошком факултету од 13 часова са студентима разговарати о превођењу стваралаштва дадаизма, а у 18 часова представиће се у галерији Артгет Културног центра Београда. Ротенберг је аутор звучног и визуеленог доживљаја света, посебно га занима усмено и народно песништво, као и поетски перформанс. Балкан види кроз језик који деле различите нације, а будућност овог региона кроз излажење из оквира локалног… Древна је веза између музике и поезије. Да ли изводећи поезију,

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 20:58

Мање од трећине Ф-35 потпуно спремно за мисије

15.06.2026 у 20:54

У Конгу један од највећих дневних скокова броја заражених од еболе

15.06.2026 у 20:50

Медији: споразум с Ираном не условљава повлачење Израела из Либана

15.06.2026 у 20:41

Кнежевић: Нисмо напустили власт да бисмо правили договоре са ДПС-ом

15.06.2026 у 20:38

Мађарски парламент ограничио мандат премијера на највише осам година

15.06.2026 у 20:30

Ердоган се нада да ће споразум САД и Ирана довести до трајног мира у региону