Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

01.05.2016 u 18:05

Od svih ideala koji se mogu vezati za lik majke, najčešći je čista, nesebična, bezuslovna ljubav. To je upravo pogodan teren za književnost, koja umesto ideala podražava stvarne međuljudske odnose, motive ličnosti koje deluju iz straha, sebičnosti, zavisti, osvete, nagona za samoodržanjem. Zbog toga, odnos majke i potomaka, a posebno majke i kćerke, ni u životu, ni u mitovima i literaturi, nikada nije bio jednostavan

Kultura

23.04.2016 u 22:00

Napolju je rijaliti, a u duši poezija

Nikada umetnost nije direktnije odgovarala na stvarnost nego sada, na društvenu nepravdu, izbegličku krizu, neizvesnu budućnost, prirodne katastrofe, politički trenutak, kreirajući i svojevrsnu nadstvarnost. Posebno pesnici društvenu odgovornost zaodevaju u lepotu jezika, neobične metafore, iskaze koji pogađaju direktno u metu krize humaniteta. Poeziju danas čita tako mali krug ljudi, posvećenika, da je nemoguće i pomisliti da stihovi mogu da promene svet. Ali, sam poetski čin uključuje iskrenost koja još uvek jedina može da nas opravda pred nama samima i pred svetom. Poeziju čitamo da

Kultura

16.04.2016 u 08:05

Turska se ubrzano kreće ka diktaturi

Ne podržavajte rat i nasilje, ne sudite drugima ukoliko su drugačiji od vas, poručila je jedna od najznačajnijih turskih savremenih književnica i aktivistkinja Oja Bajdar, borac za prava Kurda, učestvujući na novosadskom „Prozefestu”, u razgovoru s mladima. U Beogradu je juče bila gost svog beogradskog izdavača „Derete”, koji je objavio njen prvi roman u prevodu na srpski jezik Vesne Gazdić „Izgubljena reč”. Oja Bajdar rođena je u Istanbulu 1940. godine, dobitnica je nekih od najznačajnijih književnih nagrada u Turskoj i inostranstvu. Zbog svog političkog rada i protivljenja tadašnjoj vlasti sedamdesetih godina prošlog veka Oja Bajdar bila je osuđivana, a posle vojnog udara 1971. godine provela je u zatvoru godinu i po dana. Posle sledećeg vojnog udara, 1980, Bajdar i njen muž Ajdin

Kultura

08.04.2016 u 14:44

Beogradska premijera stripa „Družina Dardaneli"

Prva velika beogradska izložba posvećena strip albumu „Družina Dardaneli: Zločin na Svetskoj izložbi” (System comics, 2016), scenariste Pavla Zelića – poznatog i po romanu „Peščana hronika”, Laguna 2013.– i crtača Dragana Paunovića, takođe ilustratora strip adaptacije romana „Konstantinovo raskršće”, trajaće do 14. aprila u Srećnoj galeriji Studentskoj kulturnog centra u Beogradu, Kralja Milana 48. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa ovim stripom, jeste činjenica da je imao svetsku premijeru na izložbi u Kulturnom centru Srbije u Parizu, od 17. decembra 2015. do 27. januara 2016, a očekuje se i njegovo izdanje na francuskom jeziku. Sada, pak, novi album „Družine Dardaneli” ima svoju domaću premijeru u SKC-u, na istom mestu gde je 2011. godine promovisan i prvi deo serijala – „Družina

Kultura

06.04.2016 u 19:55

Mesto bombardovane Narodne biblioteke i dalje bez spomen- obeležja

Prikupljanjem knjiga za biblioteke u Srbiji i govorima Lasla Blaškovića, upravnika Narodne biblioteke Srbije, Mihajla Pantića, predsednika Upravnog odbora ove institucije kulture, ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca i književnika Slobodana Zubanovića, je na Kosančićevom vencu obeležen Dan sećanja na stradanje stare Narodne biblioteke u Drugom svetskom ratu, u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. Laslo Blašković podsetio je na to da je Ivo Andrić u svojoj ćutljivoj hrabrosti sa svog balkona gledao savezničko bombardovanje Beograda, na Uskrs 1944. godine, a da je i on sam, kasnije, poput Andrića, bio zatečen na svojoj terasi, prizorom užasnog svetlosnog traga na nebu, od projektila bačenog na nedaleki deo grada. – Budući da nam je „kuća nasred druma”, sličan

Kultura

06.04.2016 u 08:05

Mostar je i dalje u komi

„Ja sam izgubio mladost. Nakon svega, jedino to još računam. U dobi od nepunih osamnaest godina, našao sam se u rovu”, piše u svom romanu, svojevrsnom porodičnom albumu „Boja zemlje” (Laguna) Elvedin Nezirović (1976), pisac iz Mostara. Nezirović bez gorčine govori o bolnim činjenicama rata, kao o pojavi koja se desila i ostavila svoj trag, a svoje uspomene pretače u boju zemlje, rodne grude, u koju se stapaju likovi njegovih srodnika, deda i baka, stričeva, ujaka. Pre svih tu je njegov prerano preminuli otac, koji nedostaje u svakom delu mira i rata. Kroz živote ljudi vaskrsava nekadašnja domovina, u kojoj su dojučerašnji komunisti naprasno postali zakleti katolici, muslimani i pravoslavci, te ideja o identitetu i životu...Još od ratnih dana, nosili ste ovu knjigu u sebi, a nastala je tek sada. Da

Kultura

01.04.2016 u 22:00

Karpo Godina–talentovani vanzemaljac

„Sretnete li Karpa Godinu, a ne znate ko je, pomislićete u najboljem slučaju da je bivši bokser koji se sad bradom zakriva, ili, pak, model po kojem je pokojni Fjodor Mihajlovič oblikovao najopasnijeg Karamazova. Meni lično izgleda kao medved, i stalno ga pitam kako sme tako da izgleda, a da istovremeno bude najbolji jugo-filmski snimatelj. Što me zbog toga, kako bi bio red, nikada nije oklepio po labrnji, dovoljno vam može reći o njegovom blagorodnom karakteru i mekoj duši”, početak je teksta Ranka Munitića „Veliko medveđe srce”, pisanom za list „Duga” 1985. godine, koji smo pronašli u „Politikinoj” dokumentaciji. Povod za to je ovogodišnje priznanje Centra za medije „Ranko Munitić” „Trepetalo iz Trogira – regionalna nagrada za medije Ranko Munitić” koje je pripalo upravo Karpu

Kultura

27.03.2016 u 21:05

Mađar na turskom dvoru

Gde god da se nalaziš, Sunce se rađa na istoku, a zalazi na zapadu, ta dvojnost postoji ravnopravno u prirodi, kao što blizanački obitava i u ljudima, u nekima, pak, više od drugih. U tom duhu turska književnica Solmaz Kamuran (Istanbul, 1954) opisuje junaka Ibrahima Muteferiku iz svog romana „Mađar” (Algoritam), istorijsku ličnost, čoveka koji je bio Mađar unitarijanske vere, a zatim prešao u islam, budući da je bio opčinjen sufizmom. U Osmanlijskom carstvu osnovao je prvu štampariju na osmanskom turskom jeziku, bio je prevodilac, diplomata, humanista. Deo njegovog imena muteferika, označava izdvojeni položaj dvorana, koji za padišaha obavlja specijalne poslove. Na ovo mesto Ibrahim je stupio 1716. godine, a kako knjiga kaže, njegov prvi zadatak bio je vezan za Beograd, za prevođenje i

Kultura

22.03.2016 u 22:05

Sa Miodragom Pavlovićem prevodio sam pesme o vilama

Čuveni američki pesnik i proučavalac poezije čitavog sveta Džerom Rotenberg gost je manifestacije kojom se u Kulturnom centru Beograda obeležava Svetski dan poezije. Rotenberg će danas na Filološkom fakultetu od 13 časova sa studentima razgovarati o prevođenju stvaralaštva dadaizma, a u 18 časova predstaviće se u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Rotenberg je autor zvučnog i vizuelenog doživljaja sveta, posebno ga zanima usmeno i narodno pesništvo, kao i poetski performans. Balkan vidi kroz jezik koji dele različite nacije, a budućnost ovog regiona kroz izlaženje iz okvira lokalnog… Drevna je veza između muzike i poezije. Da li izvodeći poeziju,

Kultura

14.03.2016 u 22:05

Prespavao sam pad Berlinskog zida

Tokom demonstracija u Istočnom Berlinu 1989. godine, bunta koji je predstavljao uvod u rušenje Berlinskog zida, jedna majka ugleda kako policija hapsi njenog sina, doživljava srčani udar i pada u komu. Pošto se majka budi posle velike političke i društvene promene, lekar procenjuje da bi ishod njene bolesti, zbog velikog šoka, mogao da bude fatalan, i zbog toga svi oko nje održavaju privid pređašnjeg stanja. Sadržaj filma „Zbogom, Lenjine!” Volfganga Bekera, iz 2003. godine, nije slučajno apostrofiran na početku književne večeri poznatog nemačkog pisca Inga Šulcea (1962) u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, da se i njemu nije desila upravo ova tragikomična situacija. Šulce je, kako je rekao, zaista prespavao pad Berlinskog zida, ali je bio aktivni učesnik demonstracija koje su

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević