Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

24.10.2019 у 20:00

Треба преиспитати митове

Мало ко би се усудио да говори о миту о мајчинству а да не буде оптужен за бласфемију, речено је на Сајму књига на промоцији „Митова нашег времена” италијанског филозофа Умберта Галимбертија (1942), чију књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића у преводу Мире Жиберне. Под митовима Галимберти подразумева старе, лење идеје о човеку, друштву, свету, историји, које смо некритички усвојили и не доводимо их у питање, али оне данас више, како сматра, не функционишу. У својој студији, на пет стотина страна, анализирао је мит о младости, моди, полном идентитету, срећи, раси, мит о психотерапији, лудилу, прогресу, рату, тероризму, тржишту, глобализацији, мит о моћи и надзору над идејама, мит о техници и преобраћању средстава у циљ, мит о новим технологијама и психопатологијама

Култура

17.10.2019 у 22:00

Ода слободи, 200. пут

У Београдском драмском позоришту у суботу 19. октобра биће 200. извођење представе „Лет изнад кукавичјег гнезда”. У свету је представа први пут изведена на Бродвеју 1963. са Кирком Дагласом у главној улози. Потом се 1975. појавио истоимени филм у режији Милоша Формана са Џеком Николсоном, који је био адаптација романа америчког писца Кена Кизија из 1962. године. Била је то прича о бунтовном Мaкмарфију, штићенику болнице за ментално здравље који се бунио против репресивног особља. Причa о лудници која представља метафору модерног друштва, постављала је провокативна питања о нормалности и стекла култни статус код оних који су осећали жеђ за променом и ослобађањем од стега лажног морала. – Ода слободи и борба појединца против система чине овај текст актуелним – рекао је глумац Драган

Култура

16.10.2019 у 21:00

Паметна технологија мења услове под којима се пројектује

Четврта технолошка револуција стигла је и у грађевинарство и архитектуру. Зато ће овој теми бити посвећена регионална конференција о дигитализацији у архитектури, пројектовању и изградњи, која ће бити одржана данас у Београду, у простору „Fabrika Event Space”. Биће речи о томе на који начин се наши бирои сналазе у новом софтверском окружењу, како дигитализација пројектантима штеди време, која су најсавременија решења из система паметних кућа... На конференцији „Дигитална градња” учествује и др Ана Никезић, ванредни професор на Архитектонском факултету у Београду, која за наш лист каже да дигиталне технологије мењају начин на који архитекте мисле о пројекту и простору уопште. ‒ Данас власници не откључавају врата помоћу кључа већ наслањају свој прст на врата или врата реагују на

Култура

08.10.2019 у 22:00

И оштећење књиге је њена историја

Поводом осам векова самосталности српске цркве у галерији Педагошког музеја у Београду приређена је изложба фотографија „Украсни мотиви на повезима хиландарских рукописа” Александра Ћеклића. Приказано је скоро хиљаду снимака украсних мотива књига од 13. до 18. века, што је плод Ћеклићевог вишегодишњег истраживања. Филип Трајковић, кустос у библиотеци Педагошког музеја, наглашава да, уз књиге, хиландарска библиотека садржи и повеље српских владара, византијских и руских царева, молдавских кнежева, разних докумената и исправа из турског доба, бакрорезне и дрворезне плоче од којих су отискиване графике за књиге, и повезе књига које су радили стари књиговезачки мајстори у кожи, дрвету и металу. – Циљ ове изложбе је да српски народ подсети на своју историју, традицију, културу, вредност

Култура

30.09.2019 у 21:00

Да ли уметност још може да нас шокира или смо све већ видели

Концептуална уметница Корнелија Паркер имала је 1995. изложбу у Лондону заједно са глумицом Тилдом Свинтон. Тилда је спавала у кутији од стакла, а публика ју је изблиза загледала. Било је то веома занимљиво. Тилда је ово поновила 2013. и стаклену кутију ставила је у Музеј модерне уметности у Њујорку. Сматрао сам да је Тилда била уметничко дело 1995, али да то можда није била 2013. Јер, да ли је она уметница? Да ли је овога пута све било другачије само зато што то није била сарадња са Корнелијом Паркер? ‒ запитао је Грејсон Пери (59), познати британски уметник у својој књизи „Игра за галерију” коју је управо објавио „Службени гласник”, у преводу Миодрага Марковића. Добитник Тарнерове награде 2003, престижног британског признања за савремену уметност, коју је примио обучен као Клер,

Култура

18.08.2019 у 21:00

У рат уместо на летњи распуст

Замислите ситуацију у којој се 24 млада човека с престижног америчког Универзитета Колумбија у јуну 1915. укрцавају на прекоокеански брод и крећу, не на заслужени одмор, на нека тропска острва, већ одлазе веома далеко, у непознато. Крећу на други континент на којем бесни рат. Сама та чињеница да ови млади Американци напуштају своје родитеље, родбину и топле домове, и крећу да помогну унесрећеним Србима, фасцинантна је и херојска ‒ наводи др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, који је први пут на српском интегрално објавио књигу „Авантура на Балкану 1915” Дагласа Долда, једног од 24 члана експедиције Колумбија, која се одазвала на позив Михајла Пупина да дође и помогне српском народу у Великом рату тог лета 1915. године. „Када имате 25 година, тада вам се чини да можете све.

Култура

16.08.2019 у 22:00

Лет од Јупитера до Њујорка

Јупитерови радио-сигнали одвешће Катарину Петровић крајем године у уметничку резиденцију у Њујорк, што је део награде „Мангелос”, коју је недавно, као 18. добитница, освојила у Београду. Ова дипломирана сликарка завршила је мастер студије Art and Science на одсеку Краљевског конзерваторијума и Краљевске академије уметности у Хагу. Предаје на Слободном универзитету у Бриселу, где је покренула форум Art and Science, који ће пренети и у Београд у сарадњи с нашим Центром за промоцију науке. У свом раду фокусира се на космогонију, процес стварања и појам генеративности, користећи текст, језик, звук и код. Њен рад „Космологикус” представља инсталацију у којој се радио-сигнали с планете Јупитер преводе у језик као облик аутоматизоване поезије. Поруке с Јупитера дешифроване су уз помоћ

Култура

12.08.2019 у 20:00

Српски кнез на пропутовању кроз Индију

Да није индијских и неких малих америчких издавача који повремено прештампавају „Записе о Индији” кнеза Божидара Карађорђевића, нажалост без предговора и фотографија из француског издања, ово дело, сироче, давно би ишчезло, сматра проф. др Александар Петровић, који је приредио и с француског превео ову путописну грађу Божидара Карађорђевића (1862–1908), сина Ђорђа Карађорђевића и Сарке Анастасијевић, унука капетана Мише Анастасијевића и праунука вожда Карађорђа, који је у Паризу дипломирао права и стекао докторат. Његова књига појављује се у издању Матице српске и Задужбине краља Петра Првог, из Тополе, на 120. годишњицу од првог појављивања на француском и енглеском језику. Професор Петровић је и аутор предговора у којем наглашава да је реч о правом драгуљу путописне књижевности. ‒

Култура

07.08.2019 у 20:00

Или јеси, или ниси Пупин

Џинџер Вујић (потомак супруге Вудроа Вилсона), Јустина Пупин, амбасадор др Љиљана Никшић и Давид Вујић, координатор програма НАСА (Фото:-архива Ј. Пупин Пре једног века у Њујорку су се дружили председник Америке Вудро Вилсон и Михајло Пупин, један од оснивача НАСА, да би судбина наместила коцкице да се сто година касније, баш у Београду, Пупинова унука Јустина сретне с Давидом Вујићем, координатором програма НАСА и добитником Председничке награде слободе за учешће у мисијама „Аполо”, и његовом супругом Џинџер Вујић, која је потомак Едит Боулинг, супруге Вудроу Вилсона! Њихов „космички судар” уприличен је на фотографији за памћење у Српској академији наука и уметности, а омогућила га је амбасадор др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова РС. ‒ Чаробно је било

Култура

01.08.2019 у 22:00

Његова музика је била испред времена

У Народној библиотеци Србије 21. септембра, на дан рођења Милана Младеновића (1958–1994), први пут ће бити додељена регионална награда која носи име нашег познатог музичара и вође групе „Екатарина Велика”. Признање се додељује за музичко дело од изузетне уметничке вредности, а о добитнику одлучује жири у саставу: Зоран Костић Цане, Васил Хаџиманов и Александар Жикић. Награда је регионална, каже адвокат Ненад Миловановић, члан УО задужбине, јер је Милан Младеновић био југословенски песник. ‒ Без обзира на то што те земље више нема, она траје у културном смислу док постоје генерације које су у њој живеле. На конкурс се пријавило више од 100 аутора и за нас је то изненађујуће велики број. Било је највише пријава из Србије, али смо вест о конкурсу ширили преко друштвених мрежа, што је

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 13:18

Обрадовић представљен у Панатинаикосу: Велико задовољство што сам поново овде

22.06.2026 у 13:14

МУП апелује на грађане да поштују Закон о заштити од пожара

22.06.2026 у 13:13

Током међународне акције контроле саобраћаја за недељу дана искључено 1.792 возача

22.06.2026 у 13:10

МУП: разбијена мрежа осумњичених за злоупотребу деце на интернету

22.06.2026 у 13:07

Линта: „Коридор живота” најзначајнија победа Војске Републике Српске

22.06.2026 у 13:03

Скупштина Србије сутра наставља ванредно заседање