Петак, 26.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.96	103.58	103.27
	126.91	127.67	127.29

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

04.06.2016 у 08:04

У Швајцарској се живи дивно, а гласа као да ће сутра рат

Историчар из Швајцарске, са дипломом Сорбоне, у животу се бавио разним стварима. Историјом можда понајмање. Давид Лауфер био је асистент редитељу Жан-Жаку Бенексу („Бети Блу”), из Њујорка је писао за „Фигаро”, водио емисију на швајцарској ТВ, писао романе, блог и есеје из области финансија, био и сарадник Ђинђићеве владе. Овај српски зет, који је дошао у Београд 2001, тренутно нам се представља као кустос изложбе савремене уметности у резиденцији Aмбасаде Швајцарске. Oд 2002. па све до убиства премијера био је консултант у Народном музеју. Нажалост, каже, његов боравак у тој установи мало је тога променио. – Знам шта овакав музеј значи за велики град. Он може бити и једна од његових локомотива. Основао сам високи одбор за реконструкцију Народног музеја, а приредили смо и изложбу у

Култура

25.05.2016 у 09:19

Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу

Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног

Култура

23.05.2016 у 08:05

Царичин град без помоћи државе

Истраживање на познатом археолошком локалитету Царичин град, код Лебана, на југу Србије, представља пројекат од међународног значаја, у којем од 1978. године учествују најзначајније археолошке институције, под окриљем Археолошког института САНУ у Београду и Француске школе у Риму. Пројекат финансира Министарство иностраних послова Француске, у оквиру свог програма „Археологија у иностранству”. Од 1998. до прошле године у финансирању је учествовало и наше Министарство културе које на свом редовном конкурсу у области културног наслеђа први пут ове године није дало средства за наставак рада на Царичином граду, односно Јустинијани Прими, коју је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), док је њен нестанак везан за

Култура

20.05.2016 у 22:05

Мала беседа о нашим Чесима

Довољно је само прошетати погледом по појединим важим здањима подигнутима по плановима њихових архитеката у Београду и уверити се колико су Чеси задужили нашу престоницу. Један Чех, који је прешао Албанију и сахрањен је у српској костурници на острву Видо – Стојан Тителбах пројектовао је Нови двор, данашње седиште председника републике. Капетан Мишино здање и Очну клинику, у Улици Џорџа Вашингтона осмислио је Јан Неволе, а по плану Чеха Јана Дубове изграђена је Опсерваторија на Звездари. Фрања Неквасил радио је на изградњи Железничке станице у Београду и пројектовао је хотел Славију. И реч Славија је чешког порекла, топоним којим означавају митску свесловенску земљу. – Неки познати Чеси добили су своју улицу у Београду: Масарикова, Јана Хуса, Тиршова (по др филозофије и оснивачу

Друштво

14.05.2016 у 22:00

Понижавајуће је да влада поништава конкурс за научнике

Професор Душан Теодоровић са Саобраћајног факултета у Београду одржао је ове недеље у САНУ своју приступну беседу за редовног члана Академије, на тему „Моделирање саобраћаја”, и, причајући о виртуелним пчелама, слушаоцима је на интересантан начин приближио ову стручну тему. Наш саговорник је члан Европске академије наука, професор емеритус на aмеричком Државном универзитету у Вирџинији, гостујући професор на Универзитету у Делаверу (САД), у Синчу (Тајван) и у Копенхагену. Објавио је 78 радова у међународним научним часописима, а укупна цитираност његових радова према бази Google Scholar износи 4.554

Култура

12.05.2016 у 18:54

Моја најдража реч – моје име

У препуној сали Српске академије наука и уметности су своје приступне, получасовне беседе за редовног члана Академије одржали чланови одељења хуманистичких наука. Говорили су: Јасмина Грковић Мејџор (Обрасци заклињања у историјској перспективи), Миро Вуксановић (Балада о најдражој речи), Коста Чавошки (Слава и бесмртност), Часлав Оцић (Крај рада или ново ропство?) и Михаило Војводић (Берлински конгрес – после 30 година, српски поглед). Књижевник Миро Вуксановић почео је беседу сећањем на једну емисију, када га је пре десетак година, новинарка упитала: Која је ваша најдража реч. Слушаоци су са симпатијама препричавали његов брз одговор – „моје име”! Академик Вуксановић је подсетио на породичну историју, на страдања мушких предака током ратова због чега је овај писац

Култура

08.05.2016 у 09:30

Јадранка је носила мешавину Балкана и Јапана у себи

Филм „Јадранка”, о познатој кантауторки југословенске поп сцене Јадранки Стојаковић, која је преминула ове недеље, биће премијерно приказан на међународном фестивалу дугометражног документарног филма 13. маја у Дворани културног центра, у 19 часова. Режију потписује Бранко Лазић, уредник документарног програма Радио телевизије Републике Српске, који је аутор неколико документараца. Јадранку је упознао 2013. у Бањалуци, где је радила на телевизији Републике Српске. А пошто је видео много људи са разних телевизија из региона, који су долазили на један дан и снимали репортаже о њеном животу, сматрао је да су то радили површно и претерано патетично. – Те приче су биле на силу екс-југословенско-носталгичне. Објаснио сам јој да не желим само да говоримо о прошлости, већ и о њеним животним

Култура

22.04.2016 у 18:01

Колико дуго може да се седи у ве де фотељи

Асоцијација Независна културна сцена Србије (НКСС) је, у Медија центру, изразила незадовољство поводом нерешених питања у култури, подстакнута резултатима конкурса за пројекте који ће бити суфинансирани из градског буџета у 2016. години. На њихову конференцију за новинаре дошао је и градски секретар за културу Владан Вукосављевић, али му домаћини конференције, представници НКСС нису дозволили да се обрати, јер га, како су рекли, нису ни позвали на овај догађај, па је новинарима изјаве давао после конференције. Комисију, која је одлучивала о програмима из области књижевности, музике, ликовне уметности, кинематографије, научноистраживачке делатности, основао је градоначелник. Конкурс је трајао од децембра 2015. до јануара 2016. Од 1.026 пројеката изабрано је 437. Милица

Култура

23.04.2016 у 08:05

Покондирена тиква на Голом отоку

Филмски центар Србије објавио је књигу „Готово заборављена историја – сећање на ране дане југословенског филма” Предрага Делибашића (1928), професора Факултета драмских уметности у пензији. Предраг Делибашић је дипломирао режију на београдској Академији и у Експерименталном центру за кинематографију у Риму. Режирао је документарце „Паја Јовановић”, „Велика иницијатива”, „Траговима минулог Рима”, „Један од многих”, „Испит зрелости”... Био је учесник НОБ-а. У књизи је писао о погубним ефектима културне политике у СФРЈ, о покушајима првих копродукција у тадашњој земљи, свом сусрету са филмом. Пишете о филмским ствараоцима који су страдали од комунистичких власти, али и о редитељима који су били официри Озне. Како је изгледала та спрега? Доживео сам тако невероватне ствари, а да све

Култура

12.04.2016 у 18:01

Филм Мајкла Мура на Белдоксу

Пројекцијом домаћег филма „У потрази за сном” Младена Митровића, 12. маја у Великој дворани „Сава центра” почиње девети фестивал документарних филмова Белдокс, који ће до 18. маја представити педесет седам остварења. Сарајлија Младен Митровић (1960) снимио је дипломски филм „Хаусторче”, о десетогодишњацима из школе „Братство и детињство”, а 20 година касније одлучио да те дечаке пронађе и да баш они буду јунаци његовог новог филма „У потрази за сном”. Филм о Марини Абрамовић Оснивач фестивала Младен Вушуровић најавио је да ће Белдокс вероватно успети да обезбеди и филм „Простор између – Марина Абрамовић и Бразил”, о њеном спиритуалном путовању по Бразилу, бразилског редитеља Марка дел Фиола. – Тражио сам јунаке своје прошлости од Багдада и Сибира, преко

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

26.06.2026 у 02:05

Веома топло, до 36 степени

26.06.2026 у 01:56

Захарова: Берлин цеди своје грађане набављајући оружје за Кијев

26.06.2026 у 01:38

Москва открила кључну тачку у споразуму о Украјини

26.06.2026 у 01:13

У паду авиона који је гасио пожар у Канади погинуле три особе

26.06.2026 у 00:54

Вучић се срео са грађанима који пешаче на скуп 27. јуна у Београду

26.06.2026 у 00:49

Обала Слоноваче надиграла Курасао за друго место у групи