Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

04.06.2016 u 08:04

U Švajcarskoj se živi divno, a glasa kao da će sutra rat

Istoričar iz Švajcarske, sa diplomom Sorbone, u životu se bavio raznim stvarima. Istorijom možda ponajmanje. David Laufer bio je asistent reditelju Žan-Žaku Beneksu („Beti Blu”), iz Njujorka je pisao za „Figaro”, vodio emisiju na švajcarskoj TV, pisao romane, blog i eseje iz oblasti finansija, bio i saradnik Đinđićeve vlade. Ovaj srpski zet, koji je došao u Beograd 2001, trenutno nam se predstavlja kao kustos izložbe savremene umetnosti u rezidenciji Ambasade Švajcarske. Od 2002. pa sve do ubistva premijera bio je konsultant u Narodnom muzeju. Nažalost, kaže, njegov boravak u toj ustanovi malo je toga promenio. – Znam šta ovakav muzej znači za veliki grad. On može biti i jedna od njegovih lokomotiva. Osnovao sam visoki odbor za rekonstrukciju Narodnog muzeja, a priredili smo i izložbu u

Kultura

25.05.2016 u 09:19

Ima li smisla jednom godišnje slaviti ćirilicu

Sa čime mi danas izlazimo pred Sv. Ćirila i Metodija i koliko smo dostojni njihovog rada. Ima li smisla jednom godišnje slaviti ćirilicu, a zatim pisati uglavnom latinicom, zanemarivati pismenu baštinu, prepuštati je propadanju i otimanju, više pažnje posvećivati učenju stranog jezika, nego jeziku svog naroda, zloupotrebljavati i skrnaviti jezik na stotine načina – istakao je akademik Predrag Piper u svom pozdravnom govoru, održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde je juče obeležen Dan Sv. Ćirila i Metodija. Ovaj praznik slovenske pismenosti i kulture bio je prilika da se sa više pažnje nego obično razmisli o delu Solunske braće u njihovom i u našem vremenu. Prisutni su čuli referate Jasmine Grković Mejdžor, Irene Špadijer i Viktora Savića; predstavljen je i zbornik radova sa naučnog

Kultura

23.05.2016 u 08:05

Caričin grad bez pomoći države

Istraživanje na poznatom arheološkom lokalitetu Caričin grad, kod Lebana, na jugu Srbije, predstavlja projekat od međunarodnog značaja, u kojem od 1978. godine učestvuju najznačajnije arheološke institucije, pod okriljem Arheološkog instituta SANU u Beogradu i Francuske škole u Rimu. Projekat finansira Ministarstvo inostranih poslova Francuske, u okviru svog programa „Arheologija u inostranstvu”. Od 1998. do prošle godine u finansiranju je učestvovalo i naše Ministarstvo kulture koje na svom redovnom konkursu u oblasti kulturnog nasleđa prvi put ove godine nije dalo sredstva za nastavak rada na Caričinom gradu, odnosno Justinijani Primi, koju je podigao vizantijski car Justinijan Prvi (527–565), dok je njen nestanak vezan za

Kultura

20.05.2016 u 22:05

Mala beseda o našim Česima

Dovoljno je samo prošetati pogledom po pojedinim važim zdanjima podignutima po planovima njihovih arhitekata u Beogradu i uveriti se koliko su Česi zadužili našu prestonicu. Jedan Čeh, koji je prešao Albaniju i sahranjen je u srpskoj kosturnici na ostrvu Vido – Stojan Titelbah projektovao je Novi dvor, današnje sedište predsednika republike. Kapetan Mišino zdanje i Očnu kliniku, u Ulici Džordža Vašingtona osmislio je Jan Nevole, a po planu Čeha Jana Dubove izgrađena je Opservatorija na Zvezdari. Franja Nekvasil radio je na izgradnji Železničke stanice u Beogradu i projektovao je hotel Slaviju. I reč Slavija je češkog porekla, toponim kojim označavaju mitsku sveslovensku zemlju. – Neki poznati Česi dobili su svoju ulicu u Beogradu: Masarikova, Jana Husa, Tiršova (po dr filozofije i osnivaču

Društvo

14.05.2016 u 22:00

Ponižavajuće je da vlada poništava konkurs za naučnike

Profesor Dušan Teodorović sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu održao je ove nedelje u SANU svoju pristupnu besedu za redovnog člana Akademije, na temu „Modeliranje saobraćaja”, i, pričajući o virtuelnim pčelama, slušaocima je na interesantan način približio ovu stručnu temu. Naš sagovornik je član Evropske akademije nauka, profesor emeritus na američkom Državnom univerzitetu u Virdžiniji, gostujući profesor na Univerzitetu u Delaveru (SAD), u Sinču (Tajvan) i u Kopenhagenu. Objavio je 78 radova u međunarodnim naučnim časopisima, a ukupna citiranost njegovih radova prema bazi Google Scholar iznosi 4.554

Kultura

12.05.2016 u 18:54

Moja najdraža reč – moje ime

U prepunoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti su svoje pristupne, polučasovne besede za redovnog člana Akademije održali članovi odeljenja humanističkih nauka. Govorili su: Jasmina Grković Mejdžor (Obrasci zaklinjanja u istorijskoj perspektivi), Miro Vuksanović (Balada o najdražoj reči), Kosta Čavoški (Slava i besmrtnost), Časlav Ocić (Kraj rada ili novo ropstvo?) i Mihailo Vojvodić (Berlinski kongres – posle 30 godina, srpski pogled). Književnik Miro Vuksanović počeo je besedu sećanjem na jednu emisiju, kada ga je pre desetak godina, novinarka upitala: Koja je vaša najdraža reč. Slušaoci su sa simpatijama prepričavali njegov brz odgovor – „moje ime”! Akademik Vuksanović je podsetio na porodičnu istoriju, na stradanja muških predaka tokom ratova zbog čega je

Kultura

08.05.2016 u 09:30

Jadranka je nosila mešavinu Balkana i Japana u sebi

Film „Jadranka”, o poznatoj kantautorki jugoslovenske pop scene Jadranki Stojaković, koja je preminula ove nedelje, biće premijerno prikazan na međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma 13. maja u Dvorani kulturnog centra, u 19 časova. Režiju potpisuje Branko Lazić, urednik dokumentarnog programa Radio televizije Republike Srpske, koji je autor nekoliko dokumentaraca. Jadranku je upoznao 2013. u Banjaluci, gde je radila na televiziji Republike Srpske. A pošto je video mnogo ljudi sa raznih televizija iz regiona, koji su dolazili na jedan dan i snimali reportaže o njenom životu, smatrao je da su to radili površno i preterano patetično. – Te priče su bile na silu eks-jugoslovensko-nostalgične. Objasnio sam joj da ne želim samo da govorimo o prošlosti, već i o njenim

Kultura

22.04.2016 u 18:01

Koliko dugo može da se sedi u ve de fotelji

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) je, u Medija centru, izrazila nezadovoljstvo povodom nerešenih pitanja u kulturi, podstaknuta rezultatima konkursa za projekte koji će biti sufinansirani iz gradskog budžeta u 2016. godini. Na njihovu konferenciju za novinare došao je i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, ali mu domaćini konferencije, predstavnici NKSS nisu dozvolili da se obrati, jer ga, kako su rekli, nisu ni pozvali na ovaj događaj, pa je novinarima izjave davao posle konferencije. Komisiju, koja je odlučivala o programima iz oblasti književnosti, muzike, likovne umetnosti, kinematografije, naučnoistraživačke delatnosti, osnovao je gradonačelnik. Konkurs je trajao od decembra 2015. do januara 2016. Od 1.026 projekata izabrano je

Kultura

23.04.2016 u 08:05

Pokondirena tikva na Golom otoku

Filmski centar Srbije objavio je knjigu „Gotovo zaboravljena istorija – sećanje na rane dane jugoslovenskog filma” Predraga Delibašića (1928), profesora Fakulteta dramskih umetnosti u penziji. Predrag Delibašić je diplomirao režiju na beogradskoj Akademiji i u Eksperimentalnom centru za kinematografiju u Rimu. Režirao je dokumentarce „Paja Jovanović”, „Velika inicijativa”, „Tragovima minulog Rima”, „Jedan od mnogih”, „Ispit zrelosti”... Bio je učesnik NOB-a. U knjizi je pisao o pogubnim efektima kulturne politike u SFRJ, o pokušajima prvih koprodukcija u tadašnjoj zemlji, svom susretu sa filmom. Pišete o filmskim stvaraocima koji su stradali od komunističkih vlasti, ali i o rediteljima koji su bili oficiri Ozne. Kako je izgledala ta sprega? Doživeo sam tako neverovatne stvari, a

Kultura

12.04.2016 u 18:01

Film Majkla Mura na Beldoksu

Projekcijom domaćeg filma „U potrazi za snom” Mladena Mitrovića, 12. maja u Velikoj dvorani „Sava centra” počinje deveti festival dokumentarnih filmova Beldoks, koji će do 18. maja predstaviti pedeset sedam ostvarenja. Sarajlija Mladen Mitrović (1960) snimio je diplomski film „Haustorče”, o desetogodišnjacima iz škole „Bratstvo i detinjstvo”, a 20 godina kasnije odlučio da te dečake pronađe i da baš oni budu junaci njegovog novog filma „U potrazi za snom”. Film o Marini Abramović Osnivač festivala Mladen Vušurović najavio je da će Beldoks verovatno uspeti da obezbedi i film „Prostor između – Marina Abramović i Brazil”, o njenom spiritualnom putovanju po Brazilu, brazilskog reditelja Marka del Fiola. – Tražio sam junake svoje prošlosti od Bagdada i Sibira,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović