Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Култура

08.12.2015 у 09:05

Поводом 40 година од свог првог наступа у родном Београду, Миомира Витас публици поклања три концерта. Први је вечерас у Великој сали Студентског културног центра у 20 часова, где ће извести циклус песама „Вече” Валерија Гаврилина, што је први пут чула на Бемусу 1976. од познате Зара Долуханове. Наступиће са руским мецосопран Екатерином Платоновом, а пратиће је Лав Теодор, на виолини, и Константин Богино, за клавиром. У музичкој школи „Станковић” 9. децембра у 19 часова, извешће Моцартову, потом и француску и руску музику, а у Коларчевој задужбини 20. децембра, у 11 часова, Брамса са клавирским дуом Весна Кршић-Снежана Николајевић, и „Џепну кантату” Роберта Кормана, написану за њену породицу: супруга Константина, композитора, и синове Виктора, Богдана и Лава Теодора, музичаре. – Да

Култура

02.12.2015 у 22:05

Да ли је Србин нерадник који воли празник

Арчибалд Рајс пре Арчибалда Рајса. Такав опис одговара пољском лекару Јоахиму Медовичу који је 1842. године дошао у Кнежевину Србију, био професор судске медицине на Великој школи, аутор првих уџбеника из ове области, учесник српско-турских ратова и писац студије о манама и недостацима српског народа са којим је провео више од пола века. Пољак који је примио православну веру, оженио се са Српкињом, посрбио име у Аћим Медовић, до краја живота остао је у Србији и сахрањен је на Старом београдском гробљу. Српски народ му се одужио за живота, а поводом обележавања 200 година од његовог рођења, у Српској академији наука и уметности, недавно је представљен зборник „Др Аћим Медовић (1815–1893) – живот и дело” у издању САНУ и Српског лекарског друштва. Рођен у Подвиздову у источној

Култура

27.11.2015 у 15:05

Уручена „Политикина” награда Јернеју Лоренцију

Словеначком редитељу Јернеју Лоренцију јуче је у просторијама наше куће свечано уручена 38. награда „Политике” за најбољу режију на 49. Битефу, за режију представе „Илијада”. Лоренцију је награду уручила Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница „Политике”, а награда се састоји од дипломе и уметничког рада „Kiss me” младог сликара Тадије Јаничића. Жири који је одлучивао о представама био је састављен од угледних српских редитеља, критичара и новинара листа „Политика” – редитељи Дејан Мијач и Тања Мандић Ригонат, Весна Рогановић, уредник Културног додатка „Политике”, Ана Тасић, позоришни критичар „Политике” и Борка Голубовић Требјешанин, новинар Културне рубрике „Политике”. У име жирија, Ана Тасић је нагласила да је Лоренци и у овој представи показао свој истински, раскошни

Култура

24.11.2015 у 22:00

Зашто се ругамо говору „јужне пруге”

Дебата о приватним и друштвеним вртићима на Новом Београду, коју је 2013. године пратила на друштвеним мрежама, у којој један родитељ објашњава да се у државном обданишту у пакету добијају „јужњачки дијалекат и Пинк репертоар”, навео је антрополога Тању Петровић да истражи зашто се поједини језички варијетети, као што су они са југа Србије, унапред повезују са ниским културним вредностима. Резултате је објавила у књизи „Србија и њен југ – јужњачки дијалекти између језика, културе и политике”, у издању „Фабрике књига”. Тања Петровић дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на групи за српски језик и књижевност, где је и магистрирала. Радила је у Институту за српски језик САНУ, а докторирала је у Љубљани где је данас сарадница Научноистраживачког центра Словеначке академије

Култура

23.11.2015 у 22:05

Лош бис демантује поруку концерта

Дом познатог пијанисте Александра Маџара од 1991. године налази се у Бриселу, политичком центру у који су упрте очи Европе, нарочито последњих дана због хапшења и потраге за терористима у општини Моленбек. Маџар ће у среду одржати концерт на Коларцу, али као човек који долази са „лица места”, најпре нам преноси утиске поводом ситуације о којој медији даноноћно извештавају. – Није ни смело, а ни оригинално рећи да ће, док Блиски исток не нађе нову равнотежу, бити тензија и да ће страдати људи који се иначе осећају заштићенима. На улицама Брисела је мирније, мање је вреве, тако да то чак, на неки непријатан начин, има пријатну димензију. Људи су, наравно, потресени. Кад у Паризу видите некога ко пали свећу, он одаје пошту жртвама, али када помислите да је та особа некога изгубила, онда

Култура

17.11.2015 у 22:00

Књига о Мејбл Грујић – српски „Рат и мир”

Теслина фондација из Филаделфије пре неколико година предложила је да се напише књига – приручник о Николи Тесли, који би био део градива у америчким средњим школама. Одлучили су да тај посао повере Маји Херман Секулић која последњу деценију живи у Њујорку и познаје америчку читалачку публику. Мајa Херман Секулић у Београду је дипломирала светску књижевности и докторирала на Принстону. До сада је објавила 12 књига, пише поезију, романе, есеје и бави се превођењем. Јуче је представљена њена књига о Тесли „Who was Nikola Tesla – the genius who gave us light” (издање Завода за уџбенике) и „Ma belle – Мејбл Грујић, прва америчка дама Србије”, у издању „Службеног гласника”.

Култура

17.11.2015 у 22:05

Зашто у Културном центру Србије у Паризу излажу аматери

На адресе медија ових дана стигло је „писмо српских уметника из Париза” који критикују рад директорке Културног центра Србије у Паризу. У писму, које није потписано, наводно из бојазни да ови уметници неће моћи да имају изложбу у овом центру, критика је усмерена на Славицу Петровић, директорку овог центра, за коју се наводи да је омогућила изложбу особи без икаквог ликовног образовања Драгани Пајовић и њеној младој гошћи, девојчици од 16 година Тамари Роговић. На изложби су се, како се наводи, певале четничке песме, а као пример се помиње „Морем плови једна мала барка” коју иначе изводи Баја Мали Книнџа.

Култура

16.11.2015 у 22:05

Концерт тражи прави концепт

У основној школи већ је била бруцош. У време када су њени вршњаци сањали о малој матури, 13-годишња Тамара Стефановић уписала је Факултет музичке уметности. А са 17 година ова пијанисткиња могла је да се упути на биро – дипломирала је.

Култура

14.07.2015 у 22:00

На сплаву без шрафова и ексера

Први архитектонски пројекат који је после студија потписао Ђорђе Бобић био је крематоријум на Новом Београду! И од тада му је кренуло: радио је урбанистички план Београда, пројекат Светосавског трга, реконструисао пијацу Зелени венац, осмислио стрелиште у Титограду, спортску салу у Сплиту, рекреативни парк у Паризу, марину у Либији, комплекс хотела у Занзибару, хотел у Сочију, и још много...

Култура

19.05.2015 у 22:00

У Америци је непожељно увредити кишу

Нема боље рекламе за књигу од оне коју у својој емисији,у оквиру Оприног књижевног клуба,препоручи Опра Винфри, јер изабрани наслови истог часа достижу огромне тираже. Сличан домино ефекат десио се и када су јавне личности у Вашингтонској библиотеци говориле у циклусу „Књига која ми је променила живот”, а и ми смо такав програм „Књиге које треба да прочитате пре него што умрете” имали у...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Мирјана Сретеновић