Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

12.02.2021 у 20:15

Серијал о српским светињама на Косову и Метохији

Серијал „Српске светиње на Косову и Метохији”, који призакује целокупно српско духовно и уметничко православно наслеђе ‒ манастире попут Високих Дечана, Грачанице, Пећке патријаршије, цркве и манастире у Зочишту, Штрпцу, Урошевцу и другим местима, видеће ускоро цео свет. Капитални пројекат „Филмских новости”, сниман три године, окупио је 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. Биће преведен на руски, енглески, француски, кинески, немачки, шпански и албански. ‒ Серијал би на пролеће требало да буде приказан на јавном сервису. Тренутно трају преговори. Првих 30 епизода је снимљено, а ми и даље снимамо и мотирамо материјал ‒ каже Владимир Томчић, директор „Филмских новости”, најављјући серијал који приказује фреске, архитектуру, прославе

Култура

07.02.2021 у 20:00

Капитални завет

Осећам као да сам се за ово спремао цео живот, изјавио је редитељ Предраг Гага Антонијевић, говорећи о свом филму „Дара из Јасеновца”, српском кандидату за награду „Оскар”. Признаје да је у професионалном смислу ово један од највећих изазова у животу. Филм о усташком логору у НДХ за време Другог светског рата „удара попут тог усташког маља, са гледаоцима кореспондира емоцијом и доноси огромну дозу узнемирења”, рекао је Антонијевић, додајући да је највећа дилема била како приказати зло а да остане гледљиво. Филм је испричан из дечје перспективе. „Деца су доминантни јунаци филма, а она расту. За 58 дана деци смо два пута шили костиме”, прича редитељ о самом снимању. Мајкл Баренбаум, стручњак за Холокауст и главни консултант на филму, направио је план како ће филм бити приказиван у

Култура

03.02.2021 у 20:15

Могућ је излаз из шкрипца

Велика земља. Мисли се на Русију. Тако се зове недавно објављен избор из савремене руске прозе који доноси дела пет изузетних писаца у преводу на српски: Корнеја Чуковског, Наталије Баранскаје, Виктора Курочкина, Романа Сенчина и Александра Кузњецова Туљанина. Књигу је превео наш познати и награђивани преводилац Владимир Јагличић у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Код нас је познатији Сенчин, заједно са својим вршњацима Варламовим, Прилепиним, Волосом и другима које је Јагличић представио 2012. у „Антологији руске модерне приче”. Баранскаја је весница женске прозе која је дала неке од истакнутих руских прослављених списатељица. – Њена јунакиња у делу „Недељу дана свагдашњих” је млада жена која тражи свој духовни простор, стешњена између радних, кућних и емотивних

Култура

01.02.2021 у 20:15

Потрага за идентитетом у условима модерне отуђености

Авангардна уметност обележила је својим снажним утицајем читав 20. век. О томе читамо у књизи теоретичарке културе др Иване Кроње ,,Естетика авангардног и експерименталног филма: тело, род и идентитет. Европа‒САД‒Србија”, која је објављена у издању Филмског центра Србије. Према речима ауторке, самосвест о уметничкој изражајности самог дела, његовом смислу и значењу, као једна од кључних одлика модернизма, у авангардном филму често се исказује кроз тематизовање синематичке форме. ‒ Футуризам, конструктивизам, дадаизам, надреализам, хипнизам, „нови барбаризам”, зенитизам и други уметнички феномени интернационалне историјске авангарде разбијају рационални, логоцентрични свет грађанске уметности и фигурације, отискујући се храбро и ризично у још неистражена подручја несвесног, побуне,

Култура

29.01.2021 у 20:15

Повратак Светог Саве у Свету земљу

Прва академска српско-јеврејска зум конференција „Један дух – две нације” одржана је на дан када Срби обележавају Дан Светог Саве, а јеврејски народ Међународни дан Холокауста. Тако је најављен академски мост пријатељства Београда – Новог Сада и Јерусалима, а говорници су подсетили на оно што повезује Србе и Јевреје кроз историју. Бојан Тубић, помоћник министра просвете, навео је да је за Србе, праисконску духовну везу са Јерусалимом успоставио Свети Сава који је био на свом првом ходочашћу у Светој земљи 1229. „Током ове посете купио је од мухамеданаца кућу Јована Богослава, познате под именом Сионска горница, у којој се претпоставља да се налазила соба у којој је одржана Последња вечера, а испод ње налази се гроб краља Давида, што представља, поред Зида плача, најсветије место за

Култура

26.01.2021 у 13:35

Један датум – два народа

У Мултимедија центру и лекторату за хебрејски језик и цивилизацију на Филолошком факултету, сутра у 13.30 часова биће одржана изузетна иницијатива повезивања Србије и Израела, кроз зум конференцију и академски мост пријатељства Београда – Новог Сада и Јерусалима, на дан када Срби обележавају Дан Светог Саве, а јеврејски народ Међународни дан Холокауста. У саопштењу се наводи да назив конференције „Један дух – две нације” представља суштину специјалних, аутентичних веза српског и јеврејског народа на мукотрпном историјском путу, где су увек били једни уз друге, једни поред других, али никада једни против других упркос бројним изазовима којима су били изложени током више од две хиљаде година пријатељства. У том смислу, кажу учесници, ова зум конференција је више од академског моста, то

Култура

22.01.2021 у 20:15

Данашњи графити су сутрашњи наслови

Боље ЈУ, него ЕУ. Тако се живи у Европи, без детаљисања поручује један графит забележен у Загребу. Низ сличних графита широм градова некадашње Југославије сакупио је Митја Великоња у књигу „Политички графити”, коју је с енглеског превела Слободанка Глишић, а недавно објавила Библиотека 20. век. Великоња (1965) предаје студије културе на Универзитету у Љубљани и проучава савремене централноевропске и балканске политичке идеологије, супкултуре, колективно сећање и постсоцијалистичку носталгију. ‒ Бели зид је постојао пре фејсбук зида, ово је мој уобичајени одговор на питање зашто сам заинтересован за нешто тако неповратно материјално, технички незахтевно и непокретно, као што су графити и стрит арт. Ја их посматрам кроз намеру која стоји иза њиховог стварања и последицама које имају

Култура

19.01.2021 у 20:15

Време велике уметности припада прошлости

О времену је писао на почетку свог великог, последњег а недовршеног дела Тома Аквински. Kолико год он био теолог и хришћанин, ипак је морао потврдити да ни Бог упркос својој свемоћи не може учинити да оно што је било – није било. Време постоји само као сада и чини границу између прошлости и будућности, каже Милан Узелац, некада професор естетике и онтологије на Филозофском факултету у Новом Саду, аутор више књига из историје филозофије, метафизике, естетике и филозофије уметности. Недавно је објављена професорова књига „Феноменологија нашег времена” у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. У књизи сте анализирали пролазност времена и његову бесповратност насупрот вечном, трагајућем „сада”? Прошлост не можемо изменити, мада нам може бити дуга или кратка у нашем сећању

Култура

17.01.2021 у 11:44

Искорак древне Кине до модерног џина

Јагош Ђуретић, директор и главни уредник издавачке куће „Албатрос плус”, добитник је специјалне државне књижевне награде Кине, највећег националног признања које се додељује заслужним културним делатницима широм света који су дали изванредни допринос представљању савремене Кине, промовисали њене књиге и културна добра широм света. Ово је други пут да државно признање Кине добије издавач из Србије; 2014. оно је припало Владиславу Бајцу, директору „Геопоетике”. Награда се додељује од 2005. и до сада је награђено 138 културних радника из 53 земље. Овогодишње признање припало је и прегаоцима из Аргентине, Русије, Велике Британије, САД, Израела, Либана... Јагош Ђуретић за наш лист наглашава да генерације које су интелектуално сазревале у другој половини 20. века нису ништа битно знале

Култура

14.01.2021 у 20:14

Високи дух предратне Европе

Ове године навршава се 90 година од смрти Виктора Берара (1864‒1931), хеленисте и дипломате, великог пријатеља српског народа, писца трактата „Србија” и једне од најмаркантнијих интелектуалних фигура Француске прве половине 20. века. Целог живота Берар се бавио односом различитих нација, култура и вера на Балкану и Леванту. Био је дописни члан Српске краљевске академије. Познат је и по преводу Хомерове „Одисеје” на француски. На месту председника друштва „Српски народ у Француској” Виктор Берар се старао о српским избеглицама, нарочито ђацима и студентима. Организовао је Српски дан 26. марта 1915. и тада је у више од 100.000 француских школа одата почаст српском имену и прочитан његов текст. Код нас је пре неколико година објављена Берарова књига „Одабране стране о Србији и Балкану” у

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 18:59

Све више младих се учлањује у СНС, Вучевић им пожелео добродошлицу

22.06.2026 у 18:53

Монтела и играчи имају подршку ФС Турске, хоћемо да имамо континуитет

22.06.2026 у 18:50

Због безбедносног ризика са српског тржишта се повлаче модели „аудија”, „ситроена” и БМВ-а

22.06.2026 у 18:48

Кјодо: Такаичи наводно пропушта јулски самит НАТО-а у Турској

22.06.2026 у 18:43

Израел: Изборна комисија тражи обавезно означавање политичких садржаја креираних помоћу АИ

22.06.2026 у 18:41

Теретњаци на излазу из Србије чекају четири сата на Батровцима