Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура
23.12.2020 у 20:00
Рат и мир Маре Лукић Јелесић
Народном музеју у Шапцу недавно су поклоњена дела из заоставштине Маре Лукић Јелесић (1885–1979), сликарке чији је стваралачки пут прошао на релацији Београд–Шабац–Минхен–Париз. Музеј, који је имао 40 слика и 363 цртежа ове ауторке, сада је добио више од 500 предмета: 22 уља на платну, 11 акварела, 44 цртежа, 246 фотографија, 11 писама, ратни дневник... Учење Маре Лукић почело је у Београду, у Вишој женској школи, где јој је цртање предавала Надежда Петровић. После Српске сликарске школе Ристе Вукановића, 1905. постала је учитељица цртања у Вишој женској школи у Шапцу. Тамо се дружила са Исидором Секулић, која сликарку подучава црквеним песмама и француском језику, а ова њу сликарству. У Минхен одлази 1908–1909. и после боравка у Ажбеовој школи похађа Шилдкнехтову школу. Тада пише:
Култура
21.12.2020 у 20:15
Како је Милован Ђилас тражио локацију за филмски град
Богдан Тирнанић је писао да у Београду постоје разна света места, али изузимајући цркве, храмове, споменике, један је биоскоп, каже, већ деценијама профано светилиште број један у које ће вам се заклети сваки искрени верник кинематографске религије. Реч је о „20. октобру” у Балканској улици. То је, сматра Тирке, последњи београдски бастион народне уметности, и када неко хоће да среди овај народ он, како додаје, бомбу под мишку па у биоскоп „20. октобар”! Бомбу у овај биоскоп подметнуо је 1968. Миљенко Хркач, члан милитантне организације Хрватско револуционарно братство. Тада је погинуо Саво Чучуревић, око 80 људи је повређено, а студенткиња Магдалена Новаковић остала је без обе ноге. Бројна сведочења о филму, од самих почетака, преко авангарде до данашњих дана, редитељ Слободан Шијан
Култура
08.12.2020 у 22:00
У пливању против струје
Редитељ Јован Живановић (1924–2002) у свом времену никада није био миљеник ни филмске критике, ни филмског естаблишмента. Кад је било непристојно да се прећути неки његов очигледан квалитет, похвале су изговаране кроз стиснуте зубе. У првом делу каријере имао је пристојну рецепцију изван Србије, а откако је реализовао свој последњи филм, прећуткиван је готово до безобразлука, све док није комотно могао да добије епитет најмање познатог аутора с највише познатих филмова. Остао би најпотцењенији српски филмски стваралац да није било Синише Здравковића и легендарне Живановићеве ретроспективе 1987. у Дому културе „Студентски град”. Тако пише Богдан Златић, филмски критичар и аутор књиге „Пчелињак у осињем гнезду – Јован Живановић”, у издању Филмског центра Србије, која је представљена у
Култура
02.12.2020 у 20:21
Снага воље малог човека
Филм „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића изабран је за представника Србије за 93. награду Америчке академије филмске уметности и науке – Оскар, у категорији за најбољи међународни филм. Комисија Филмског центра Србије саопштила је да је реч о емотивно снажној драми која се бави историјском траумом нудећи пре свега поштовање према жртвама. Филм је раније најављен као прво играно остварење о најбруталнијим усташким злочинима у јасеновачком логору. Кроз судбину десетогодишње девојчице, којој су мајка и брат убијени, а живот млађег брата покушава сама да сачува, у филму су испричане судбине хиљада оних који усташка зверства нису преживели. Оквир приче смештен је у период 1942. године, када после велике усташко-немачке офанзиве на Козари локално становништво масовно завршава
Култура
26.11.2020 у 20:15
Учимо се стрпљењу и саосећању
Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Још од филмова о Годзили и Кинг Конгу, катаклизмичним крајевима света и најезди Марсоваца упознајемо се са карактеристикама епохе
Култура
24.11.2020 у 10:50
Живео је за сутра
„Имам срећу да сам радио доста филмова који су били поприлично гледани и филмова који су били у номинацијама или добијали награде. Искрено, неки тачан број и не занима ме. Ја живим за сутра. Лепо је било све што је прошло и што сам доживeо толико година”, говорио је претходних година познати глумац Мустафа Надаревић, који је прекјуче преминуо у Загребу. Наглашавао је му да је било угодно да снима већину филмова које је радио, јер су и екипе и услови били изврсни. Имао је искуства и с лошом продукцијом, али је истицао да његова „машина заборава за ружно” добро ради, па се сећа само лепих послова. Колеге истичу да је био духовит, да је имао животну еротичност и да је до последњег дана радио. Познати глумац рођен је 1943. године у Бањалуци, дипломирао је глуму на загребачкој Академији
Култура
23.11.2020 у 21:30
Чија је ово песма? Наша!
На једном незваничном састанку ПЕН клуба у Стокхолму на такмичењу ко ће да изговори лепше стихове, победио је наш песник Јован Дучић. Песничку победу није остварио сопственим стиховима, него је рецитовао познату севдалинку „А што ми се Травник замаглио”. О дерту севдалинки, старом српском појању, Вуку Караџићу и српској музици писао је Драган Млађеновић, вокални и инструментални солиста ране музике, диригент и музички публициста, у својој књизи „Огледи о српској музици”, коју је недавно објавио РТС. ‒ Књига је подељена на два дела: у првом је пет огледа о српској црквеној, односно духовној музици („Musica divina”), a други део садржи девет огледа о српској световној, односно народној музичкој уметности („Musica mundana”). Првих пет огледа се баве следећим темама: „Псалтир код
Култура
21.11.2020 у 19:44
Народ у паници олако постаје – руља
Многи се слажу да је у оклностима у којима живимо већ месецима, у такозваној „новој нормалности“ (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Некада давно неко је рекао да је „прост народ мудрији, зато што је мудар само онолико колико му треба”! Ове године цела наша планета
Култура
21.11.2020 у 10:59
ФЦС подржао снимање филма о Марку Краљевићу
Филмски центар Србије (ФЦС) финансираће филмове Данета Комљена, Владимира Тагића, Дејана Зечевића, Зорана Амара и Марка Новаковића. О томе је одлучила комисија у саставу: Дарко Бајић, Биљана Србљановић, Срдан Голубовић, Светозар Цветковић и Владимир Васиљевић, која је разматрала 46 предлога. Као најбољи на конкурсу оценила је пројекат „Линије жеље” Данета Kомљена који је добио 25 милиона динара за овај филм. „Ово је прича о бесконачном ходању, о проналаску себе. О припадању. Поезија у форми филмског сценарија. Дане Kомљен је аутор чији је стил и естетика призната и награђивана на светском нивоу. Његов досадашњи експериментални приступ у нарацији, у овом пројекту замењује класичнијом нарацијом, док стилу и естетици остаје привржен, што је, можда, и његова највећа уметничка снага.
Култура
18.11.2020 у 10:00
Калеидоскоп свакодневних слика и призора
Редитељ и сценариста Миливоје – Мића Милошевић, који је прекјуче преминуо у 91. години, остаће упамћен по бројним играним филмовима, међу којима су најпознатији „Тесна кожа”, „Лаф у срцу”, „Није него”, „Другарчине”, „Берлин капут”, док је са документарним филмовима „Де Јонгови” (1975) и „Жуљ” (1988) био југословенски кандидат за Оскара. Милошевић је завршио историју уметности, био је новинар и филмски критичар, режирао је документарни филм о „Бијелом дугмету” и телевизијски серијал „Тито: црвено и црно”. У једном интервјуу овај редитељ је испричао како је младост провео у Кино клубу и Кинотеци. Његова филмска каријера почела је са чувеним југословенским спортистом Мирославом Цераром. „Направио сам документарни филм о гимнастици и Церару, као да је у питању најлепша балетска представа
Почетна / Мирјана Сретеновић
22.06.2026 у 12:10
Фицу упућен позив да избегава сусрете са Зеленским
22.06.2026 у 12:08
Седница Скупштине Београд у четвртак, на дневном реду и предлог измене буџета Града
22.06.2026 у 12:05
у Поречу у експлозији плинске боце повређена старија женска особа
22.06.2026 у 12:03
Ронилац пронашао пиштољ на дну мора код Кавале
22.06.2026 у 12:02
Вучић: Још 2021. у Давосу сам схватио да ништа у будућности неће бити исто
22.06.2026 у 12:01
Ухапшена тројица осумњичених за кријумчарење миграната преко Дрине
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation