Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

23.12.2020 u 20:00

Rat i mir Mare Lukić Jelesić

Narodnom muzeju u Šapcu nedavno su poklonjena dela iz zaostavštine Mare Lukić Jelesić (1885–1979), slikarke čiji je stvaralački put prošao na relaciji Beograd–Šabac–Minhen–Pariz. Muzej, koji je imao 40 slika i 363 crteža ove autorke, sada je dobio više od 500 predmeta: 22 ulja na platnu, 11 akvarela, 44 crteža, 246 fotografija, 11 pisama, ratni dnevnik... Učenje Mare Lukić počelo je u Beogradu, u Višoj ženskoj školi, gde joj je crtanje predavala Nadežda Petrović. Posle Srpske slikarske škole Riste Vukanovića, 1905. postala je učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi u Šapcu. Tamo se družila sa Isidorom Sekulić, koja slikarku podučava crkvenim pesmama i francuskom jeziku, a ova nju slikarstvu. U Minhen odlazi 1908–1909. i posle boravka u Ažbeovoj školi pohađa Šildknehtovu školu. Tada piše:

Kultura

21.12.2020 u 20:15

Kako je Milovan Đilas tražio lokaciju za filmski grad

Bogdan Tirnanić je pisao da u Beogradu postoje razna sveta mesta, ali izuzimajući crkve, hramove, spomenike, jedan je bioskop, kaže, već decenijama profano svetilište broj jedan u koje će vam se zakleti svaki iskreni vernik kinematografske religije. Reč je o „20. oktobru” u Balkanskoj ulici. To je, smatra Tirke, poslednji beogradski bastion narodne umetnosti, i kada neko hoće da sredi ovaj narod on, kako dodaje, bombu pod mišku pa u bioskop „20. oktobar”! Bombu u ovaj bioskop podmetnuo je 1968. Miljenko Hrkač, član militantne organizacije Hrvatsko revolucionarno bratstvo. Tada je poginuo Savo Čučurević, oko 80 ljudi je povređeno, a studentkinja Magdalena Novaković ostala je bez obe noge. Brojna svedočenja o filmu, od samih početaka, preko avangarde do današnjih dana, reditelj Slobodan Šijan

Kultura

08.12.2020 u 22:00

U plivanju protiv struje

Reditelj Jovan Živanović (1924–2002) u svom vremenu nikada nije bio miljenik ni filmske kritike, ni filmskog establišmenta. Kad je bilo nepristojno da se prećuti neki njegov očigledan kvalitet, pohvale su izgovarane kroz stisnute zube. U prvom delu karijere imao je pristojnu recepciju izvan Srbije, a otkako je realizovao svoj poslednji film, prećutkivan je gotovo do bezobrazluka, sve dok nije komotno mogao da dobije epitet najmanje poznatog autora s najviše poznatih filmova. Ostao bi najpotcenjeniji srpski filmski stvaralac da nije bilo Siniše Zdravkovića i legendarne Živanovićeve retrospektive 1987. u Domu kulture „Studentski grad”. Tako piše Bogdan Zlatić, filmski kritičar i autor knjige „Pčelinjak u osinjem gnezdu – Jovan Živanović”, u izdanju Filmskog centra Srbije, koja je predstavljena u

Kultura

02.12.2020 u 20:21

Snaga volje malog čoveka

Film „Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića izabran je za predstavnika Srbije za 93. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriji za najbolji međunarodni film. Komisija Filmskog centra Srbije saopštila je da je reč o emotivno snažnoj drami koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Film je ranije najavljen kao prvo igrano ostvarenje o najbrutalnijim ustaškim zločinima u jasenovačkom logoru. Kroz sudbinu desetogodišnje devojčice, kojoj su majka i brat ubijeni, a život mlađeg brata pokušava sama da sačuva, u filmu su ispričane sudbine hiljada onih koji ustaška zverstva nisu preživeli. Okvir priče smešten je u period 1942. godine, kada posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari lokalno stanovništvo masovno završava

Kultura

26.11.2020 u 20:15

Učimo se strpljenju i saosećanju

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Još od filmova o Godzili i King Kongu, kataklizmičnim krajevima sveta i najezdi Marsovaca upoznajemo se sa karakteristikama epohe

Kultura

24.11.2020 u 10:50

Živeo je za sutra

„Imam sreću da sam radio dosta filmova koji su bili poprilično gledani i filmova koji su bili u nominacijama ili dobijali nagrade. Iskreno, neki tačan broj i ne zanima me. Ja živim za sutra. Lepo je bilo sve što je prošlo i što sam doživeo toliko godina”, govorio je prethodnih godina poznati glumac Mustafa Nadarević, koji je prekjuče preminuo u Zagrebu. Naglašavao je mu da je bilo ugodno da snima većinu filmova koje je radio, jer su i ekipe i uslovi bili izvrsni. Imao je iskustva i s lošom produkcijom, ali je isticao da njegova „mašina zaborava za ružno” dobro radi, pa se seća samo lepih poslova. Kolege ističu da je bio duhovit, da je imao životnu erotičnost i da je do poslednjeg dana radio. Poznati glumac rođen je 1943. godine u Banjaluci, diplomirao je glumu na zagrebačkoj

Kultura

23.11.2020 u 21:30

Čija je ovo pesma? Naša!

Na jednom nezvaničnom sastanku PEN kluba u Stokholmu na takmičenju ko će da izgovori lepše stihove, pobedio je naš pesnik Jovan Dučić. Pesničku pobedu nije ostvario sopstvenim stihovima, nego je recitovao poznatu sevdalinku „A što mi se Travnik zamaglio”. O dertu sevdalinki, starom srpskom pojanju, Vuku Karadžiću i srpskoj muzici pisao je Dragan Mlađenović, vokalni i instrumentalni solista rane muzike, dirigent i muzički publicista, u svojoj knjizi „Ogledi o srpskoj muzici”, koju je nedavno objavio RTS. ‒ Knjiga je podeljena na dva dela: u prvom je pet ogleda o srpskoj crkvenoj, odnosno duhovnoj muzici („Musica divina”), a drugi deo sadrži devet ogleda o srpskoj svetovnoj, odnosno narodnoj muzičkoj umetnosti („Musica mundana”). Prvih pet ogleda se bave sledećim temama: „Psaltir kod

Kultura

21.11.2020 u 19:44

Narod u panici olako postaje – rulja

Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Nekada davno neko je rekao da je „prost narod mudriji, zato što je mudar samo onoliko koliko mu treba”! Ove godine cela naša

Kultura

21.11.2020 u 10:59

FCS podržao snimanje filma o Marku Kraljeviću

Filmski centar Srbije (FCS) finansiraće filmove Daneta Komljena, Vladimira Tagića, Dejana Zečevića, Zorana Amara i Marka Novakovića. O tome je odlučila komisija u sastavu: Darko Bajić, Biljana Srbljanović, Srdan Golubović, Svetozar Cvetković i Vladimir Vasiljević, koja je razmatrala 46 predloga. Kao najbolji na konkursu ocenila je projekat „Linije želje” Daneta Komljena koji je dobio 25 miliona dinara za ovaj film. „Ovo je priča o beskonačnom hodanju, o pronalasku sebe. O pripadanju. Poezija u formi filmskog scenarija. Dane Komljen je autor čiji je stil i estetika priznata i nagrađivana na svetskom nivou. Njegov dosadašnji eksperimentalni pristup u naraciji, u ovom projektu zamenjuje klasičnijom naracijom, dok stilu i estetici ostaje privržen, što je, možda, i njegova najveća umetnička

Kultura

18.11.2020 u 10:00

Kaleidoskop svakodnevnih slika i prizora

Reditelj i scenarista Milivoje – Mića Milošević, koji je prekjuče preminuo u 91. godini, ostaće upamćen po brojnim igranim filmovima, među kojima su najpoznatiji „Tesna koža”, „Laf u srcu”, „Nije nego”, „Drugarčine”, „Berlin kaput”, dok je sa dokumentarnim filmovima „De Jongovi” (1975) i „Žulj” (1988) bio jugoslovenski kandidat za Oskara. Milošević je završio istoriju umetnosti, bio je novinar i filmski kritičar, režirao je dokumentarni film o „Bijelom dugmetu” i televizijski serijal „Tito: crveno i crno”. U jednom intervjuu ovaj reditelj je ispričao kako je mladost proveo u Kino klubu i Kinoteci. Njegova filmska karijera počela je sa čuvenim jugoslovenskim sportistom Miroslavom Cerarom. „Napravio sam dokumentarni film o gimnastici i Ceraru, kao da je u pitanju najlepša baletska

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović